RAZNA PITANJA

[Marko Kek]

Evo jedne 'duple EV' košnice ispred dve godine, kako sam je nazvao .

Znači dva EV nastavka sa ramovima bez donje letvice i pčele grade saće slobodno bez satne osnove ili trake SO na početku.
Samo su krajnji ramovi klasični EV.

Evo filma iz prve godine odnosno u početku izgradnje saća. Ubaćen je manji prirodni roj.

http://www.youtube.com/watch?v=f3w2zEWi6KY&feature=youtu.be
...
Danas je to EV košnica na 4 nastavka kroz koje se proteže to isto saće od satonoša do dna, do podnjače.

Naravno ne mogu da izvadim nijedan ram pošto su pčele sve to zalepile na stene košnice.

Njima to predstavlja plodište i iduće sezone planiram da na vrh dodam klasičan EV nastavak sa već izgrađenim saćem pa se nadam da će pčele da pređu u njega i pune ga medom.

Pozdrav svima.

P.S.
Radi se o eksperimentu

[stevanovic sveto]

Kolega Marko, ovo lepo izgleda. Možda bi trebalo napraviti dublji ram, za visinu te duple EV, onda pčele ne bi lepile saće za zidove košnice ili jedno za drugo pa bi mogli da vadimo svaki ram bez bojazni da se saće ne polomi. Pozdrav.

[Никола Маодуш]

Ako mogu da pitam o kakvom eksperimentu je reč?
Baš me interesuje o čemu se radi.
Pozdrav.

[stevanovic sveto]

Kolega Nikola, ako si član foruma SPOSa možeš da vidiš to na ovoj temi: http://spos.info/forum/index.php?topic=13718.0
A kolega Marko će ti verovatno dodatno objasniti. Pozdrav.

[stevanovic sveto]

Ja se izvinjavam, ali ova tema ima i na našem forumu: http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=612.0

[Никола Маодуш]

Хвала на одговору г. Свето.
Члан сам СПОС форума, али сам се само једном улоговао тамо ради прегледа и то одмах након регистрације. После нисам имао потребе да идем тамо.
Бацићу поглед у тему код нас на форуму.
Хвала још једном.
Поздрав.

[Marko Kek]

Kolega Marko, ovo lepo izgleda. Možda bi trebalo napraviti dublji ram, za visinu te duple EV, onda pčele ne bi lepile saće za zidove košnice ili jedno za drugo pa bi mogli da vadimo svaki ram bez bojazni da se saće ne polomi. Pozdrav.

Zdravo, Sveto.
Dobro je sve završilo jer deo eksperimenta je baš ovo lepljenje saća na zidove . Kao u prirodnim staništima i po nekim saznanjima to bitno utiće na klimu u košnici.
Jeste za pčelara u neku ruku neugodno ali za ovu košnicu odlučio sam da probam sa ovim načinom; saća ne vadim i neću da ga vadim iz plodišta.
Ono je sasvim u pčelinjim rukama i one rade tamo sve kako njima odgovora. Kako izgleda unutar plodišta rado bih video ali pošto zidovi nisu od stakla mogu samo da nagađam .

Pozdrav svima.

[Velimir Komericki]

Ovako imam jedno pitanje,nisam nigdje našao ,znači prilikom smještanja roja u novu košnicu,da li staviti sve okvire sa satnim osnovama u nastavak,ili ispočetka neki određeni broj pa polako dodavati nove satne osnove ili odmah postaviti 10 okvira satnih u nastavak i prihranjivati?

[Miroslav Jovanović]

To zavisi i od veličine roja te tipa košnice. Naprimer ako je roj mali a košnica db 12. Znači prema veličini roja. Obično srednji roj može zauzeti 5-6 ramova db ili ram dva više lr. Za Rv može ceo nastavak.

[Velimir Komericki]

Nisam dao sve potrebne informacije,roj je veličine oko 1,2Kg,a košnica je naravno RV.

[Dragan Šošić]

Ovako imam jedno pitanje,nisam nigdje našao ,znači prilikom smještanja roja u novu košnicu,da li staviti sve okvire sa satnim osnovama u nastavak,ili ispočetka neki određeni broj pa polako dodavati nove satne osnove ili odmah postaviti 10 okvira satnih u nastavak i prihranjivati?

Kada se smešta roj u košnicu, najbolje je staviti sve ramove u košnicu. Kada pčele "odrede" koje saće na okvirima će graditi, ostale treba sklonit (najbolje sutradan). Ako se ne sklone, a bude pretoplo, osnove se mogu malo deformisati.

Ovo možeš proveravati, kada su rojevi u pitanju. Pčele u određenim momentima zauzimaju prazan prostor (prostor bez okvira) u cilju gradnje saća. To se dešava prilikom snažnog razvoja. Slično se dešava i u proleće, kada se zbog zazimljavanja skloni jedan ili više okvira. Pčele više usmeravaju razvoj legla ka toj "praznoj" strani košnice.

[Velimir Komericki]

Hvala Dragane!
još me zanima čime tretirati roj protiv varoe?oksalnom ili?

[Dragan Šošić]

Trebalo bi tretirati roj, ali nažalost ne tretiram ih ničim.

[stevanovic sveto]

Ni ja uhvaćeni roj ne tretiram. Tada pčele imaju malo varoe, pretpostavljam, pa ih ne treba uznemiravati. Ako bi neko to radio mogao bi da stavi Boni uložak i u njega ubrizga 25 ml 60% mravlje kiseline, ili da tretira "spasonosnim i nezamenjvim" amitrazom (tako tvrde na nekim forumima). Smatram da bi mravlja kiselina dobro očistila roj od varoe, jer u njemu još nema legla i sve su varoe na pčelama, nezaštićene. Pozdrav.

[Dragan Šošić]

Može biti varoe u uhvaćenom roju. Zavisi, izlazi li taj roj iz gruštva sa malo ili više varoe. Takođe zavisi i od momenta izlaska roja, koliko može biti vare u tom roju.

Pisano je i o "letnjim" tretmanima oksalnom kiselino. Što znači da ima više sredstava na raspolaganju. Što se tiče amitraza, bolje je tada jednom upotrebiti i amitraz (i to je dovoljno), nego kasnije tretirati amitrazom bez mere.