Na sposovom forumu je jedan iskusan kolega pisao da se zatvaranjem prvozalezenog maticnjaka izroji prvak ..to bi znacilo da su ostali maticnjaci (po zatvaranju tog prvog) jos otvoreni? 
Dali je uvek bas tako?
Danas sam otvarao kosnicu koje je bila pred rojenjem imala je staru maticu i sigurno 5-10 zatvorenih maticnjaka..
Takodje jel tacan podatak da 9 dana posle prvaka izlazi drugak,a tri dana posle izlaska drugaka izlazi treci roj?Naravno ako su jos u nagonu,i ako vreme dozvoli..
Ne znam tačno posle koliko dana od zatvaranja prvog matičnjak izlazi prvi roj. Samo što ta pisanija i tvrdnje mnogo liče na „lično dostignuće“ koje nastaje tako što neko pročita i kasnije se lansira tvrdnju (kao prenošenje abrova). Pojedinci tako pokazuju svoju „načitanost“ i stručnu teoretku potkovanost. Logično je da će roj izaći posle zatvaranja matičnjaka, ali ne može se reći da je to odmah po zatvaranju prvih matičnjaka.
Po onim fotografijama koje sam postavio, mora da se mlada matica sparila pa nosi. Jer bi roj trebalo da je izašao skoro 10 dana pre fotografisanja (a nije). Kada se ne pogleda u košnicu, neka tvrdnja je „tačna“. Ja sam u prvi mah posmislio da su ubile obe matice u posmatranim košnicama. Jednu jesu ubile, ali druga nosi sasvim normalno.
Primer dobrog objašnjenja pripreme izlaska roja je u knjizi Praktično pčelarstvo, Vojina Todorovića. On ne daje tačno vreme izlaska roja. Ispravno, jer to zavisi od mnogih činilaca, a na kraju može doći i do prestanka rojevog negona.
Takođe, ne znam tačno posle koliko dana izlazi drugi roj, ali mislim da to vreme može biti i kraće. Za tih 9 dana može izaći i četvrti roj, a ne samo drugi. S obzirom da pri rojenju ima više naraštaja matica (matičnjaci različite starosti), drugi roj može izaći par dana posle prvog i razlog nije teoretsko „odbrojavanje“ vremena, već sazrevanje matičnjaka. U međuvremenu, može izostati rojenje i prestati rojevi nagon, ako se vreme pogorša na duži rok. takođe, može se desiti i da u košnici počne da nosi nova matica.
Rojenje nije uvek postupak koji se sprovodi po nekom „propisu“. Zato sam i naveo način kako je to dobro opisao Vojin Todorović. Kao vreme izlaska drugog roja, on kaže da je to: „sedmog, osmog ili devetog dana po izlasku prvenca, što će zavisiti od vremenske situacije“. Neko je to nabrajanje skratio na devet dana i tačka.
Ako pčele ubiju maticu i čuje se pevanje, kako li se zove to što prvo izađe? Pa roj drugenac (zato što prvi nije ni izašao, a imao je mogućnost – ko mu je kriv što je nije iskoristio). Zato „smelo“ tvrdim da se čuje pevanje matica pre izlaska prvog roja. I to je tačno, kao i ostalo. Ali se dešava često da to bude i u prisustvu stare matice.
Nije potrebno naznačiti baš tačne podatke u mm i sekund, jer nema potrebe za tim. Pčela je živo biće koje se razvija i živi u određenim uslovima koji nisu baš „pod konac“. Ako bi se tako gledalo, mnogi su izveštavali da je vrlo veliki broj pčelinjaka u rojevom nagonu, ali se nisu čitavi pčelinjaci izrojili. Znači, da je torija tačna samo delimično. Ostalo zavisi od okolnosti.
5-10 matičnjaka ne mora da bude rojevi nagon. Ali, može biti neka „mešavina“ rojevog nagona i tihe izmene (uglavnom, nešto nije baš u redu sa maticom. Roj može napistiti košnicu, obično ne bude veliki roj (iako na grani bude veliki, prilično pčela se vrati u košnicu) i košnica se dalje ne roji.
PS
Određeni podaci koji se tiču tačnih brojeva nastaju najčešće kao plod prepisivačke delatnosti. U temi Forum SPOS.a,
u ovoj poruci je jedan takav primer (primer za omladinu, da ne treba da uči, već da krade tuđe znanje i prisvaja ga kao svoje).
Malo se izmešaju brojevi, da se ne primeti i imaš nove podatke. U knjizi Pčelarstvo (grupa autora), npr. piše: „Stanice nisu položene tačno u horizontalni položaj prema osnovici satine, nego je svaki red stanica podignut od dna prema otvoru za nekih 5°, a nekada čak i do 20°.“
Naš stručnjak kaže nagib mednih ćelija 20* (verovatno stepeni). Kada neko pročita, uvek ostane zapamćen podatak da je nagib ćelija 20°.
U istoj knjizi (Pčelarstvo) piše da je „razmak između satina oko 11 mm“ a dubina „stanica mednog saća 27 do 35 mm“. Naš stručnjak kaže : razmak između dva susedna sata 12 13 mm, a dubina ćelija 27 do 37 mm. Sledeći će napisati 39 mm itd. Izmena brojeva je da se ne nađe pretragom (ili na drugi način, odakle je prepisan tekst).
Ali, stručnjaci su stručni i iskustva su neprikosnovena i ja skidam kapu i mnogim stručnjacim i iskusnim kolegama. Kako mežete kolegi koji kaže da pčelari nekih 47 godina da protivrečite. On kaže da roj prenosi sve moguće bolesti, pa i krečno leglo, zato što je to bolest maaaticeee...Nauka i praksa su daleko odmakle...Razumljivo je da „naučnik“ zastrašuje potencijalne namernike, koji bi skinuli roj sa drveta. A on prodaje rojeve i ako neko skine roj sa grane, ode i tržište. Kako je moguće da „pčele pred rojenje postaju ljute i energično brane gnezdo“. U stvarnosti, kada se otvori košnica i izvadi ram sa pčelama ,one su vrlo mirne i vise na donjoj letvici rama.
Biće da je u brzini (pri prepisivnjanju „svog iskustva“) napravljen previd. Ili čovek nikada nije otvorio košnicu.
Tekst koji je objavljen u AGRO EKO Magazinu, izgleda nije prepisan (obično prepiše ceo tekst). To se može zaključiti po jupeterijanskom naglasku...ne možeš da rastumačiš šta je hteo i šta hoće da kaže. Roj „eutanazičar“...tužno i smešno.
Upravo zbog ovakvih stručnjaka se i stvara nedoumica kod manje iskusnih pčelara po mnogim pitanjima. Posledice korupcije su uvek teške. Kada si već spomenuo forum SPOS-a, ovaj „stručnjak“ je plod korupcije koja ga je vinula u orbitu velikih stručnjaka.
