Veliki problem jednog dela pocetnika je sledeci
Prvo nabavljaju kosnicu, pa roj ili drustvo a sledece je proizvodnja matica za svoje potrebe uz obaveznu kritiku komercijalnih proizvodjaca. Ne ide to tako bas... Uzgojiti dobru maticu je vrhunac u pcelarstvu. Rojeve matice jesu dobre ali je tesko imati ih onda kada su potrebne a o starosti maticnjaka i da ne pricam. Jedina zaista dobra rojeva matica je ona koja se izvela i sparila u drustvu posle izlaska roja bez mesanja pcelara, sve ostalo su eksperimanti a vrlo cesto dobijemo losije nego one koje smo kupili 
Milojko je potpuno u pravu. I ne bude tu samo proizvodnje za sebe (to nije sporno) nego ima onih koji misle da je to „laka lova“ i krenu da rade matice i za tržište a ne umeju da zazime ili prepakuju košnicu kako treba. Komercijalnih odgajivača ima raznih. Meni je dovoljno kada vidim da neko fotografiše matičnjake i okrene ih naopako. Da ne pričam o šetnji rama sa matičnjacima po pčelinjaku i "mlaćenju" rama dok traje dodavanje matičnjaka (to je mnogo lakše nego donositi u oplodnjak pojedinačno matičnjake), uz to „bućnu“ matičnjak među satonoše i smatraju da je posao gotov. Tako se to ne radi. Što znači i da ima neozbiljnih „profesionalaca“.
Milojko:
Rojeve matice jesu dobre ali je tesko imati ih onda kada su potrebne a o starosti maticnjaka i da ne pricam.
A kad je to teško imati ih? I, šta o starosti matičnjaka?
Zasad samo to, mada je cijeli tvoj post sve zaključak do zaključka bez argumenata.
Pozdrav, svako dobro!
O ovome sam odavno pisao na forumu SPOS-a, ako ne grešim, a možda ponešto i na ovom forumu. Postoje problemi kod rojevih matičnjaka i pored starosti matičnjaka. Može biti matičnjaka koji su zamrli npr. usled zahlađenja ili da bude u matičnjaku samo kašasta masa (verovatno su neke bakterije „odradile posao“ jer je larva uginula). Zatim postoji očigledan problem odvajanja matičnjaka koji deluje kao lak posao. Međutim, kada se odredi matičnjak koji pčelar želi da koristi može biti povrećivanja matičnjaka. Položaj matičnjaka nije uvek idealan. Ovo se dešava kada se radi u više turnusa. Najbolja je mogućnost da se koriste ramovi sa matičnjacima. O uzrastu matičnjaka (starosti lutke ili možda čak i larve) je Milojko napisao. To može biti problem.
Dragan:
Prisilno odgajanje matičnjaka se naravno dešava, kada u društvu nemaa matice.
A kod proizvodnje/uzgoja matica, da li tu u "društvu" ima sparena matica?
Koja je za tebe razlika između matice koju nazivaš prisilnom jer je odgojena u društvu bez sparene stare matice i matice koja je odgojena uz prisustvo stare matice, ali iznad H.R.?
Pozdrav, svako dobro!
Ova poruka je u kontekstu podizanja legla iznad rešetke (temu je otvorio Elvis Mujović) tako da se ne posmatra samo pogled na odgajanje matičnjaka u bezmatku.
Odgajanje matičnjaka u bezmatku može biti i kod nekih metoda odgoja matičnjaka. Postoji mogućnost da te matice ne budu dobre iako ima ogroman broj mladih pčela. To su sistemi kada se odgoj matičnjaka vrši u društvu koje je bez matice. Sećam se kada sam počinjao sa odgojem matica (1985. godine – inače oko matica radim od samog početka pčelarenja počeo sam da pčelarim 1984 i cele prve sezone pomagao stricu oko rada sa maticama), da je profesor Kulinčević rekao da je najbolje da oko matičnjaka ima mladog legla. Ovo se može posmatrati i da u košnici ima mladog legla. Razlog je mogućnost da i matičnjaci budu hranjeni nepodobnim mlečom. Obično se izbegava da bude mladog legla, jer pčele započnu odgoj vrlo velikog boroja matičnjaka na mladom leglu i to utiče da ponuđeni matičnjaci ne budu najbolje hranjeni. Ovo sam ozbiljno shvatio i kasnije imao jasne dokaze da pčele na neki čudan način u matičnjaku sa dve larve odgaje i maticu i pčelu. Tu bi bila razlika. Može se desiti da matica koja prva izađe iz matičnjaka uništi ostale odmah (nije pravilo). Kasnije ta matica ne može da se spari ili brzo prekine sa leglom i ako se spari. Što označi da se ne radi samo o odsustvu matice nego i odsustvu mladog, nepoklopljenog legla.
Matičnjaci odgajeni u društvu gde postoji matica su odgajeni po dva principa. Jedan sam naveo u toj dugačkoj poruci (princip tihe smene), a drugi je rojevi nagon – što znači da su odgajani matičnjaci koje je pčelar stavio na odgajanje odgajani kao rojevi matičnjaci. Koliko koji princip utiče, teško je reći i zavisi i od doba godine kada se radi. Ne treba zanemariti i da će pčele odgajati matičnjake "po navici da rade". takođe se prisećam kada je g. Kulinčević jednom rekao da će pčele odgajati matičnjake kao posao koji je u ravni sa ostalim obavezama u košnici. Svakako da je neophodno da pčelar sredi košnicu i dobije najbolje odgajene matičnjake i u uslovima kada prirodno nema rojevog nagona.
Ako bi u delu plodišta, društva koje odgaja matičnjake, bilo samo nekoliko matičnjaka, to može bitno uticati na kvalitet matičnjaka koje je pčelar stavio na odgoj. Pisao sam to već u temama koje se tiču odgoja matičnjaka o ovome. Svaki, ali baš svaki matičnjak u delu plodišta gde je matica mora biti uništen (makar i da je jedan matičnjak u pitanju). Postavlja se pitanje da li svaki komercijalni odgajivač matica ovome poklanja pažnju. To nije mali posao. Deluje lako i jednostavno, ali ako je pčelar zaokupljen i radom na pčelinjaku koji je određen za proizvodnju meda, ako pada kiša, ako je uz to zaposlen u preduzeću (kao što sam ja), onda je to stvarno ogroman i ozbiljan posao jer iste košnice mora gledati više puta iako naizgled za to nema potrebe (ovih "ali" ima prilično i kod odgoja matičnjaka, nema nikakvog "ali" - posao mora da se odradi u svim uslovima, pa ikada kiša lije).
Posao odgoja matica je vrlo ozbiljan, bez obzira da li se radi o odgoju za sebe ili prodaju. Pri prodaji matica, odgovornost je još veća.
PS
Posao ogoja matica nije nešto neverovatno teško, ali zahteva
baš puno ozbiljnog i posvećenog rada. Problem je što ljudi doživljavaju i to (kao što neki doživljavaju i pčelarstvo) kao „lako ćemo“. To je mišljenje koje je van vremena. Potiče još iz vremena kada je bilo puno paše, nije bilo varoe i bilo je relativno lako pčelariti. Više nije tako. Dodao bih po ovom pitanju da ima mnogo pčelara koji i ne znaju šta je to beli bosiljak, a nekada se od njega vrcao med. Sada je umesto belog bosiljka na mnogo njiva ili sirak ili oranje (zavisno od tipa zemlje). Da ne govorimo o livadama koje više to i nisu u onom pravom smislu, kada su pasla stada po livadama. Sada i na livadama preovladava dve tri vrste trava koje su praktično nebitne za pčele ili invazivne vrste (kao npr. ambrozija).
Da bi se iskoristile siromašnije paše, uopšte nije suvišno da se neko opredeli za kupovinu matica. Interes je presudan, ali mora postojati i kvalitet, kao rezultat ozbiljnog rada.
