Košnice Voja
Ostale teme na forumu => Predstavite vaš pčelinjak => Temu započeo: sljivic b miljko Oktobar 14, 2016, 13:59:33
-
Mislim da bi mnogima bilo interesantno da upoznaju način pčelarenja Leva Plužnjikova. Ja ću početi sa nekim uvodom a onda ću odgovarati na komentare ukoliko bude interesovanje.
Sustina pcelarenja na pcelinjaku Leva Pluznjikova je svodjenja rada na najmanju mogucu meru zbog velikog broja kosnica ( preko 600) i bavljenja vlasnika drugim biznisom. NJegov deda je ruski carski oficir koji je kao izbeglica 1917.godine zavrsio u Stalacu i poceo da se bavi pcelarstvom. Kad je umrao sin Aca Surka nasledio je 105 kosnica i razvio na nekoliko stotina ali pretezno u vojnim sanducima kao kosnicama. Lev Pluznjikov je napravio moderan pcelinjak ili bolje reci vise njih sa LR kosnicama i sa brojem oko 600 kosnica. Pcelinjak je na paletama od po 5 kosnica koje se sele kamionom sa dozalicom i to na livadsku pasu u istocnu Srbiju i suncokret u Banat. Posebno je inpozantna oprema za cedjenje meda gde centrifuga odjednom cedi 240 LR ramova.
Tehnologija rada je raditi najmanje moguce. Sva drustva se pregledaju samo jednom u toku godine i to pocetkom avgusta kada se utvrdjuje stanje hrane za zimu. Pre toga se drustvo svodi na jedno telo pa maticna resetka, poklopna daska drugo telo sa 6 ramova i to sa po tri sa obe strane i na kraju poklopac. Pregledom utvrdjuje kolicinu hrane u kosnici i odredjuje koliko hrane ce dodati. Hranu koju dodaje odredjuje brojem tegli od 2,5 litara. Nekom drustvu treba 1, nekom 2 a nekom 3 tegle. Kad zavrsi pregled kuci napuni tegle i raznosi po spisku i stavlja u gornje telo na poklopnu dasku. Pcele kroz otvor na poklopnoj dasci prolaze i nose sirup u plodisno telo. Time je zimska zaliha hrane obezbedjena. U prolece kad krene unos iz prirode (sljiva dzanarika ) svim drustvima se dodaje po jedna tegla puna sirupa ali povezana sa kepir platnom i poklopljena na otvor na poklopnoj dasci kako bi pcele mogle da sisu. Kontrola se vrsi za nedelju dana. Ako su uzele sirup drustva su uredu a ako neko nije ono se pregleda da bi se utvrdio razlog. Druga drustva se ne otvaraju. Kada pcele u vocnoj pasi pocnu da grade sace, drustvo se prosiruje na drugi nastavak i to pomeranjem maticne resetke i poklone daske iznad drugog nastavka.U prazan prostor u gornje telo izvlace se dva rama sa otvorenim leglom i ostalo satne osnove. U donje telo posle vadjenja dva rama sa otvorenim leglom dodaju se dve satne osnove. Raspored je sledeci: U donjem telu: med cvetni prah satna osnova leglo koliko ima, satna osnova, cvetni prah i med. U gornjem telu. Dve satne osnove i dva izgradjena saca, pa dva legla i na kraju opet po dva rama sa satnim osnovama i izgradjenim sacem. Pcele se za vreme voca razvijaju i kad drugo telo bude puno dodaje sledece telo za med. Kod cedjenja osim treceg tela mogu se iscediti i ramovi i drugog ( osim srednjih dva u kojima bilo leglo) jer u njima nije bilo meda odnosno pre dodavanja su bili prazni.
To je tehnologija sa najmanje rada uz veliki broj kosnica mada je svima jasno da bi razvoj i rezultati mogli da budu sigurno bolji ako bi se vise ulozilo u rad odnosno u prosirivanje prostora i okretanje tela u vreme razvoj. Treba naci najpovoljniji odnos izmedju ulozenog rada i dobijenih rezultata kod velikog broja kosnica dok kod malih pcelara to nije problem i oni pokusavaju da izvuku sto je moguce vise bez obzira na rad koji malim pcelarima ne predstavlja problem.
-
To je tehnologija sa najmanje rada uz veliki broj kosnica mada je svima jasno da bi razvoj i rezultati mogli da budu sigurno bolji ako bi se vise ulozilo u rad odnosno u prosirivanje prostora i okretanje tela u vreme razvoj. Treba naci najpovoljniji odnos izmedju ulozenog rada i dobijenih rezultata kod velikog broja kosnica dok kod malih pcelara to nije problem i oni pokusavaju da izvuku sto je moguce vise bez obzira na rad koji malim pcelarima ne predstavlja problem.
Miljko, hvala na otvaranju ove teme.
Lev je, najverovatnije, pronašao optimalnu količinu uloženog rada i postignutih rezultata, sa odredjennim brojem PZ.
Zna li se koliki su mu prinosi u prosečnim godinama?
Možda ne bi bilo zgoreg, iako se radi o LR košnicama, dovesti i Leva na forum. Sigurno ima dosta toga, što bi se moglo primeniti i na RV. Ako ništa drugo, bar način razmišljanja...
-
Da li preduzima neke radnje radi suzbijanja rojevog nagona?
-
... Mislim da bi mnogima bilo interesantno da upoznaju način pčelarenja Leva Plužnjikova. Ja ću početi sa nekim uvodom a onda ću odgovarati na komentare ukoliko bude interesovanje ...
... To je tehnologija sa najmanje rada uz veliki broj kosnica mada je svima jasno da bi razvoj i rezultati mogli da budu sigurno bolji ako bi se vise ulozilo u rad odnosno u prosirivanje prostora i okretanje tela u vreme razvoj. Treba naci najpovoljniji odnos izmedju ulozenog rada i dobijenih rezultata kod velikog broja kosnica dok kod malih pcelara to nije problem i oni pokusavaju da izvuku sto je moguce vise bez obzira na rad koji malim pcelarima ne predstavlja problem.
Колега Миљко,
Хвала вам на труду и доброј вољи, да нам представите начин рада колеге Лева. Наравно да је добро да размењујемо разна искуства, и да имамо прилике да се упознамо са различитим технологијама рада.
Са пажњом ћу пратити даљи наставак вашег писања, и радо ћу учествовати у теми.
Као мали допринос размени искустава у раду, из свог малог пчеларског искуства тек да кажем, да ја у свом раду немам потребу да окрећем тела због развоја. У технологији рада коју примењујем на свом пчелињаку, ја наставак своје кошнице померам тек оног дана када постављам матичну решетку.
Додуше дешава се да пчеле у мојим кошницама исувише брзо развијају друштво, тада истина имам мало више посла, јер одузимам по неки рам том друштву. Али је то радња коју вршим да бих то друштво успорио у развоју.
Сасвим сте у праву, кључ успешног пчеларења са великим бројем кошница, лежи у проналажењу најповољнијег односа између уложеног рада, и добијених резултата. За добијање тог односа, потребно је ускладити више параметара.
-
Sviđa mi se Levova varijacija na zadatu temu - prihrana pčela radi dopune zimskih zaliha-
Krajnje jednostavno i primjenjivo.
Ovo oko proljetne prihrane i provjere neznam koliko je
baš sigurno,ali čovjek je izmislio tehnologiju sa najmanje rada sa velikim brojem košnica i svaka mu čast.
Hvala Miljko na veoma interesantnoj temi.
-
Moramo prvo znati da se radi o čoveku koji je od rodjenja do sada život proveo u pčelinjaku od najmanje 500 košnica. Lev je magistrirao u Kijevu gde mu je opponent ( čovek koji napada magistarsku tezu ) bio LEBEDEEV. Ta diploma kod nas ima tretman doktorske diploma ali cela suština leži u njegovom smislu života i tehnologije ato je tehnologiji sa preko 600 košnica i svodi se na jednu rečenicu “Biću zadovoljan sa svakom količinom sakupljenog meda ali mi je važno da mi one to donesu a da ja kod njih ne radim ništa ( čitaj “samo što moram” ). Međutim na nekim skupovima najvećih profesionalnih pčelara gde su iznoslili svoja mišljenja evidentno da su njegove pčele davale zadovoljavajuće rezultate, čak izuzetne u poređenju sa drugim pčelarima ali ja u to ne ulazim ja ću diskutovati Tehnologiju rada. Apsolutno se slažem da je bolje da se LR društva zazimljuju na dva tela ali na zazimljivati na dva tela traži da se postigne odgovarajući raspored legla i meda da se ne desi da društvo strada u donjem telu a da gornje bude puno meda. Da obezbedi ispravan raspored na 600 košnica je ogromon, ogroman rad koji Lev izbegava i svodi društva na jedno telo. Dodavanjem hrane na jednom telu obezbeđuje sigurno prezimljavanje jer je sav med na dohvatu i nema prelaska iz tela u telo. Uz to strogo se drži pravila da se zimska zaliha obezbedi u avgustu id a se posle toga do ozbiljnijeg unosa ( a to je šljiva džanarika ) pčelama ne daje nikakva hrana. Pčele u drugi nastavak pusta u vreme cvetanja voća kad one kad masovno grade saće i tako sprečava rojenje. Dva LR tela su dovoljan prostor za razvoj legla za bagremovu pašu a onda i sve druge paše na koje seli: drugi bagrem i livadska Istočna Srbija i suncokret Banat.
-
Da li preduzima neke radnje radi suzbijanja rojevog nagona?
Sto se tice nastavka odnosno tela kod LRa, kad pcele ispune jedan deo drugog dodaje se sledeci nastavak.Matica se razvija u vocu u drugom koji je uglavnom prazan i onda nema rojenja a ako ga bude neka bude.,,Kakva je to vodenica koja ne moze da hrani mise,,. Za bagremovu pasu dodaju se nastavci odnosno tela prema potrebi.
-
Da malo pojasnimo neke detalje. Pluznjikovi su kupili jevtino nekoliko hiljada tegla od 2,5 litara i zato to koriste da ne bi kupovovali hranilice. Prehrana ide u avgustu ili pocetkom septembra i ako se daju tri tegle to je 7,5 litara sirupa a posto je gusci to je oko 5kg secera sto je sasvim dovoljno za period 01.oktobar 15.februar a posle one same prelaze na med koje su imale. Ako drustvo ima dosta meda onda dobija manje sirupa odnosno dve ili jednu teglu. Zimovanje se svodi na jedno telo pa ako se hranom pretera pcele nek se uhvate u klube ispod i nista im ne fali. U toku zime ne obilazi pcelinjak da se ne sikira ako je slucajno neka otisla. U prolece ode jednom i tad se jednom sikira za sve ako je bilo gubitaka. Kada je u prolece tesno u jednom nastavku prosiruje novim telom koje im omogucava prilicno izlucivane voska. Ako neka padne u rojno stanje postoji izreka ,,Srecan joj put,,. Ako bi se desila bolest ,,americka kuga,, tu obavezno ide spaljivanje i ranije su imali. To nije nista strasno jer zarazno sirenje je veoma sporo i to pcelari koji imaju iskustva znaju. Znaci ako se pojavi i drustvo pocinje da slabi, iskusni pcelar to primeti na letu. Zaraza se prenosi tek po izbijanju grabezi a to je u kasnoj fazi. Pregled se vrsi jednom godisnje ali otvaranje sa prebacivanjem ramova se vrsi u vocnoj pasi i tada se baci pogled na leglo ali se vade samo par ramova radi prevesavanja.
-
To je tehnologija sa najmanje rada uz veliki broj kosnica mada je svima jasno da bi razvoj i rezultati mogli da budu sigurno bolji ako bi se vise ulozilo u rad odnosno u prosirivanje prostora i okretanje tela u vreme razvoj. Treba naci najpovoljniji odnos izmedju ulozenog rada i dobijenih rezultata kod velikog broja kosnica dok kod malih pcelara to nije problem i oni pokusavaju da izvuku sto je moguce vise bez obzira na rad koji malim pcelarima ne predstavlja problem.
Miljko, hvala na otvaranju ove teme.
Lev je, najverovatnije, pronašao optimalnu količinu uloženog rada i postignutih rezultata, sa odredjennim brojem PZ.
Zna li se koliki su mu prinosi u prosečnim godinama?
Možda ne bi bilo zgoreg, iako se radi o LR košnicama, dovesti i Leva na forum. Sigurno ima dosta toga, što bi se moglo primeniti i na RV. Ako ništa drugo, bar način razmišljanja...
Leva ne možemo dovesti na forum jer on nije na društvenim mrežama i on to ne prati. Svako pitanje koje imate ja ću odgovoriti onoliko koliko znam.
-
U toku zime ne obilazi pcelinjak da se ne sikira ako je slucajno neka otisla. U prolece ode jednom i tad se jednom sikira za sve ako je bilo gubitaka.
Aaaaaaaaa, Lev je car...
Mada, čuo sam da u Gajdobri ima jedan čovek, kojem daš 150 dinara i on se ceo dan sekira umesto tebe... 8) ;D :P
To bi otklonilo i tu prolećnu nerviranciju.
Miljko, imamo li podataka koliki prosečan % je gubitaka ovakvim načinom pčelarenja?
-
Kod nas postoji pčelarska izreka "sa pčelama nemam neku zaradu ali se bar pošteno naradim", Lev bi i to upropastio ;)
Šalu na stranu, nije sve ni u poslu treba investirati i u stolariju, imati dovoljan prostor za toliko košnica, SVE TO PRESELITI na druge paše. Venerov sistem ima nešto više posla a vjerovatno mnogo više rezultata(moje skromno mišljenje) mada se ni Venera danas ne može uzimati zdravo za gotovo.
-
Meni je nejasno,zasto daje toliko sirupa ako ostavi dovoljno meda....Upotrebu sirupa sam razumeo kao nesto cime dajem lek protiv nozeme i to ne veliku kolicinu... Pocetnik sam pa pitam ono sto mi je nelogicno... Po meni i u najlosijoj god. pcele donesu dovoljno za sebe..
-
Meni je nejasno,zasto daje toliko sirupa ako ostavi dovoljno meda....Upotrebu sirupa sam razumeo kao nesto cime dajem lek protiv nozeme i to ne veliku kolicinu... Pocetnik sam pa pitam ono sto mi je nelogicno... Po meni i u najlosijoj god. pcele donesu dovoljno za sebe..
Sirup se daje prema potrebi posle jedinog pregleda u godini početkom avgusta. Ako društvo ima dovoljno meda nema sirupa, ako društvu treba malo meda dodaje se jedna tegla, ako treba više dodaju se dve tegle a u najgorem slučaju dodaju se tri tegle po 2,5 litara. Za to što Vi tvrdite postoji objašnjenej da imate dobru lokaciju pa ima dobre prinose ili pčelarite kratko pa se niste sretali sa nedostatkom meda za zimu. Najveći broj pčelinjaka mora dohraniti pčele za zimu. Čak je jedna manja količina sirupa i potrebna da bi je pčele trošile oktobar - decembar jer nemanesvarljivih materija a daje dosta kalorija.
-
U toku zime ne obilazi pcelinjak da se ne sikira ako je slucajno neka otisla. U prolece ode jednom i tad se jednom sikira za sve ako je bilo gubitaka.
Aaaaaaaaa, Lev je car...
Mada, čuo sam da u Gajdobri ima jedan čovek, kojem daš 150 dinara i on se ceo dan sekira umesto tebe... 8) ;D :P
To bi otklonilo i tu prolećnu nerviranciju.
Miljko, imamo li podataka koliki prosečan % je gubitaka ovakvim načinom pčelarenja?
Nemam podatke o gubicima ali nema razloga za ozbiljnije gubitke. Ako se društvu obezbedi dovoljno hrane i očisti od varoe, nema razloga za gubicima, jer Lev to uradi na gore naveden način.
-
Čime tretira protiv varoe?
Hvala.
-
Nemam podatke o gubicima ali nema razloga za ozbiljnije gubitke. Ako se društvu obezbedi dovoljno hrane i očisti od varoe, nema razloga za gubicima, jer Lev to uradi na gore naveden način.
Ipak, neki precizniji podaci o prinosima i gubicima ne bi bili na odmet.
Ako sam dobro razumeo, u pitanju je potpuno različita filozofija i sasvim drugačiji pristup pčelarenju, od ovog našeg cinculiranja.
Toliko različit, da bi čak i vi, predavači, u jednom momentu mogli i trebali da se zapitate: "Šta ja ovde pričam".
Naravno, tome treba da doprinesu ti podaci, jer ako sa 600 PZ dobije samo 6000 kg meda, uz uloženi rad to je ekstra. Neko se naradi sa manje društava, a ni ne približi se toj količini. Ali, ako dobija skoro isto, kao i oni, koji se satrše oko pčelica, onda je vreme da se menja pristup na globalnom nivou.
Kako rešava pitanje matica? Odgaja, ili kupuje?
-
Ја мислим да господин Лев и замену матице препушта пчелама...Вероватно их не обележава и не води евиденцију о њима..
-
Lev vrši proizvodnju matica presađivanjem larvi uz sve što prati takav način proizvodnje matica ali i prisilno jednostavno a likvidiranjem stare matice. Obavezan je uslov da društvo bude kao Celina. ( to radii Vlado Hunjadi u njegovim akomulatorima ). Lev o tome govori javno bez ustezanja a po mom mišljenju to mu smanjuje velika ulaganja u radove oko proizvodnje matica. Sada da probam da prenes jednu njegovu diskusiju sa velikog skupa profesionalnih pčelara ( mislim da je na Tari - svake godine oko 30 tak profesionalnih pčelara se sakupljaju i medjusobno dikutuju ). Kad je Levu jedan profesionalni pčelar proizvodjač matica, zamerio na načinu kako proizvodi matice on ge je upitao: “zašto kod tvojih tako dobrih matica imaš 1/3 dobrih društava, 1/3 srednjih a 1/3 slabih? To isto imam i ja sa mojim maticama a po prinusu ti si imao 25 kg godišnji prosek a i ja sam imao 25 kg godišnji prosek, u čemu je onda problem” ( valjda su pre toga bili objavljeni neki podaci ili je vodjen rasprava ) ? Prinos zavisi od godine i seljenja.
Mislim da ovde možemo reći “Postoje uspešni sa mnogo rada i malo manje uspešni sa minimum rada pa izaberi”.
-
Čime tretira protiv varoe?
Hvala.
Nemam odobrenje da na to odgovorim. Znam da upotrebljva letvice...
-
Osamdesetih godina kada se pojavila varoa Plužnjikovi su jedne zime od oktobra do februra svakodnevno po nekoliko košnica izvršili termičku obradu. To znači da se pčele iz košnice istresu u jedan žičani kavez pa se takva dva kaveza odjednom zagrevaju u inkubatoru do 48 stepeni za kratko vreme ( jer visoka temperature šteti pčelama ) a onda se polako hlade i vraćaju u košnicu. Na 48 stepeni sva varoa opadne. Tako su očistili pčelinjak. Za vreme dok su pčele bile na termičkoj obradi iz košnica je ostrugan propolis. Sakupljeni propolis iz tada njihovih 800 i nešto košnica su stavili u džakove i vozom oterali u “Medex” iz LJubljane . Za predate propolis uzeli novac i otišli u prodavnicu i kupili auto “Trabant” u koga se l ii došli kući.
-
Jedno vreme pre nekoliko god znam da je koristio plasticne poklopce za tegle u koje je sipao mravlju a preko stavljao mrezicu od komarnika, sad kako radi ne znam ...
-
Čime tretira protiv varoe?
Hvala.
Nemam odobrenje da na to odgovorim. Znam da upotrebljva letvice...
Od početnog oduševljenja, sad sam pomalo i malo više razočaran...
Ne znaju se prosečni prinosi, ne znaju se prosečni gubitci, nemamo odobrenje da saznamo kako tretira varou...
Levov magisterij dakle služi njemu na diku, a naše se pčelarstvo neće ogrebati...
Sve u svemu, lagana pričica, obavijena velom tajne...
-
Čime tretira protiv varoe?
Hvala.
Nemam odobrenje da na to odgovorim. Znam da upotrebljva letvice...
Od početnog oduševljenja, sad sam pomalo i malo više razočaran...
Ne znaju se prosečni prinosi, ne znaju se prosečni gubitci, nemamo odobrenje da saznamo kako tretira varou...
Levov magisterij dakle služi njemu na diku, a naše se pčelarstvo neće ogrebati...
Sve u svemu, lagana pričica, obavijena velom tajne...
Ja mislim da su to nerealna očekivanja. Treba se pitati koji su to magistri, profesori i doktori koji sede ispred kompjutera i uče početnike da pčelare. Da li je to realno? Svuda u svetu sticanje znanja se plaća pa je jasno da njihovo vrema mnogo košta. Moja ćerka radi u jednoj firmi ali ima tretman obuke, pošto joj je prvo zaposlenje. Svi koji su sa njom u kancelariji za to vreme imaju po 100 EVRA veću platu jer je uz rad obučavaju.
-
Početnici pčelari moraju učiti i iz knjiga
-
Ja mislim da su to nerealna očekivanja. Treba se pitati koji su to magistri, profesori i doktori koji sede ispred kompjutera i uče početnike da pčelare. Da li je to realno? Svuda u svetu sticanje znanja se plaća pa je jasno da njihovo vrema mnogo košta. Moja ćerka radi u jednoj firmi ali ima tretman obuke, pošto joj je prvo zaposlenje. Svi koji su sa njom u kancelariji za to vreme imaju po 100 EVRA veću platu jer je uz rad obučavaju.
Da li je napisao neku knjigu, udžbenik, skripta, pamflet?
Rado ćemo platiti delić njegovog znanja...
A u stvari, ni ne znamo da li bi smo platili to znanje. Nemamo podatke o prinosima, o gubicima, o ovome, o onome.
Forumi postoje da bi se početnici ogrebali o neko znanje i iskustvo. Ko nije spreman da podeli deo svoga, ni ne treba da bude
na forumima. Pri tome ne mislim na Leva, pošto čovek ni ne koristi, kako kažeš, društvene mreže, već uopšteno.
Početnici nemaju mnogo toga da nauče iz knjiga. Koju god dohvatiš, u njoj je anatomija i fiziologija pčela, koja se ne menja već nekoliko miliona godina, kao i dostignuća stara izmedju 40 i 140 godina. Ne bih ni spomenuo da se prepisuju doslovno identične rečenice, nekih ranijih autora.
Interesantno je da se iz udžbenika u udžbenik, recimo, prepisuje podatak da je ćelija u crnom, starom saću manja za 34%, nego u mladom, novom. Pa to i ćorav vidi da nije tačno i da ta ćelija nije za trećinu manja od nove. Govorim o radiličkim ćelijama, da ne bude da uporedjujem trutovske i radiličke. Čudno je da prepisivači nikad nisu uzeli šubler u ruke...
I da li je ikad iko proverio koje je boje košuljica pčelinje lutke? I da li su pronalazači obojenosti ćelije košuljicom ikad proverili šta se sa tom istom košuljicom dešava nakon što mlada pčela radilica udje u nju, da je OČISTI i ispolira. Da li košuljica ostaje, biva izbačena, ili čak i pojedena, kao vredan hitinski materijal?
A upravo na forumima možemo naučiti od Brndušića da bar 15 godina ne menja saće koje nije deformisano ili oštećeno. Od Voje Brstine da u tamnim saćima ima mnogo više propolisa, koji čuva pčele od raznih zaraza, da ta ćelija ( koja je u stvari manja za cca 1,5%) manje odgovara varoi i njenom širenju. Možemo naučiti da pčele najviše vole to tamno saće, pa tako iscentrirati poziciju klubeta pri uzimljavanju itd, itd...
A to saće iz knjige u knjigu i iz predavanja u predavanje pretapamo u iznosu od 1/3 godišnje, (a po Mr. Naumu Bandžovu 1/4 ).
Eto zašto ja, kao početnik, preferiram forume, više nego literaturu.
Tvoja ćerka zaista ima dobru sreću da je našla firmu u kojoj se tako vrednuje dodatni angažman u toku radnog vremena. Sve čestitke.
-
Ja mislim da su to nerealna očekivanja. Treba se pitati koji su to magistri, profesori i doktori koji sede ispred kompjutera i uče početnike da pčelare. Da li je to realno? Svuda u svetu sticanje znanja se plaća pa je jasno da njihovo vrema mnogo košta. Moja ćerka radi u jednoj firmi ali ima tretman obuke, pošto joj je prvo zaposlenje. Svi koji su sa njom u kancelariji za to vreme imaju po 100 EVRA veću platu jer je uz rad obučavaju.
Da li je napisao neku knjigu, udžbenik, skripta, pamflet?
Rado ćemo platiti delić njegovog znanja...
A u stvari, ni ne znamo da li bi smo platili to znanje. Nemamo podatke o prinosima, o gubicima, o ovome, o onome.
Forumi postoje da bi se početnici ogrebali o neko znanje i iskustvo. Ko nije spreman da podeli deo svoga, ni ne treba da bude
na forumima. Pri tome ne mislim na Leva, pošto čovek ni ne koristi, kako kažeš, društvene mreže, već uopšteno.
Početnici nemaju mnogo toga da nauče iz knjiga. Koju god dohvatiš, u njoj je anatomija i fiziologija pčela, koja se ne menja već nekoliko miliona godina, kao i dostignuća stara izmedju 40 i 140 godina. Ne bih ni spomenuo da se prepisuju doslovno identične rečenice, nekih ranijih autora.
Interesantno je da se iz udžbenika u udžbenik, recimo, prepisuje podatak da je ćelija u crnom, starom saću manja za 34%, nego u mladom, novom. Pa to i ćorav vidi da nije tačno i da ta ćelija nije za trećinu manja od nove. Govorim o radiličkim ćelijama, da ne bude da uporedjujem trutovske i radiličke. Čudno je da prepisivači nikad nisu uzeli šubler u ruke...
I da li je ikad iko proverio koje je boje košuljica pčelinje lutke? I da li su pronalazači obojenosti ćelije košuljicom ikad proverili šta se sa tom istom košuljicom dešava nakon što mlada pčela radilica udje u nju, da je OČISTI i ispolira. Da li košuljica ostaje, biva izbačena, ili čak i pojedena, kao vredan hitinski materijal?
A upravo na forumima možemo naučiti od Brndušića da bar 15 godina ne menja saće koje nije deformisano ili oštećeno. Od Voje Brstine da u tamnim saćima ima mnogo više propolisa, koji čuva pčele od raznih zaraza, da ta ćelija ( koja je u stvari manja za cca 1,5%) manje odgovara varoi i njenom širenju. Možemo naučiti da pčele najviše vole to tamno saće, pa tako iscentrirati poziciju klubeta pri uzimljavanju itd, itd...
A to saće iz knjige u knjigu i iz predavanja u predavanje pretapamo u iznosu od 1/3 godišnje, (a po Mr. Naumu Bandžovu 1/4 ).
Eto zašto ja, kao početnik, preferiram forume, više nego literaturu.
Tvoja ćerka zaista ima dobru sreću da je našla firmu u kojoj se tako vrednuje dodatni angažman u toku radnog vremena. Sve čestitke.
Hvala na poukama i čestitam na znanju. Nema potrebe više da Vam odgovaram na pitanja jer vaši zaključci to prevazilaze.
-
Kolega Nenade,
apsolutno se slažem sa tobom. Ne mogu da kažem da sam pročitao "brdo" pčelarske literature, ali ono što sam naučio iz tri razgovora sa Vojom Brstinom, nisam našao u literaturi. Čak šta više neka učenja iz literature, početnika mogu da odvedu na pogrešan put.
-
Kolega Nenade,
apsolutno se slažem sa tobom. Ne mogu da kažem da sam pročitao "brdo" pčelarske literature, ali ono što sam naučio iz tri razgovora sa Vojom Brstinom, nisam našao u literaturi. Čak šta više neka učenja iz literature, početnika mogu da odvedu na pogrešan put.
Hvala na istomišljenju Kristijane.
Potražiću te kad dodjem do Mokrina, da poručkamo štrudlu mokrinskog sira na Pašnjacima velike droplje. ;)
-
Nenade, biće mi drago da se upoznamo, moja vrata su otvorena za sve iskrene pčelare i ljude dobre volje!
-
Evo i opozicije,naravno ne za strudle sira a moze i one sa makom. Sto se tice knjiga,literatura je nezamenljiva u pogledu biologije pcele, bolesti pcela.Znaci prvi i treci deo svake knjige o pcelarstvu,srednji deo tj. tehnika i finese,samo iskusni pcelari koji imaju strpljenja za nas....Cuti i kradi zanat,kazu majstori...
-
Zorane, da budemo precizniji...
U Mokrinu se, pored svetskog prvenstva u, da prostiš, tucanju, pravi i sir, koji se uvija kao štrudla. Dakle, nije štrudla ( testo ) sa sirom.
-
Ma nema veze....I kralj je figura,kad se dobro gura....
-
Svaka čast Nenade. Neumoran si u zapažanjima i analizama zbunjujućih situacija u pčelarstvu (makar za nas početnike). U svakoj temi tražiš potpuna i nedvosmislena objašnjenja, što će biti korisno za sve na ovom forumu. Sve to naravno treba pretočiti u praktično pčelarstvo. Pozdrav.
-
Pored prevelike zuzetosti da malo dopunim način rada na pčelinjaku Leva Plužnjikova:
Pošto je dvorište minimalno i to kameno brdo preko puta železničke stanice u Stalaću, onda je gradnja kuće morala da ide u vis. Kuća je jednostavno naslonjena na brdo tako da kamionom sa brda može da se dodje na svaki od tri sprata. Za pčelarstvo je najvažniji drugi koji je pretežno u staklu. Razlog zašto je u staklu proizilazi iz čiwenice da je unutra toplije i da se prostorija koristi za lager punih medišta pre cedjenja.
-
Kamion kojim se doteruju nastavci sa medom na drugi sprat.
Kamion dolazi do vrata.
-
Iz prostorije se kroz parče stakla na vratima vidi kad je stigao kamion iv rata se otvaraju da bi se stovarili nastavci i to ručnim paletnim viljuškarom.
-
Nastavci puni meda idu zatim u prostoriji gde je centrifuga. Na slici se može videti vertikalna centrifuga od 48 LR ramova i horizontalna Levova centrifuga u kojoj odjednom staje 240 LR ramova ( 4 reda po 60 ). Ispred centrifuge je automatski otklapač
-
Nastavak jedan po jedan se prvo spušta na klupu na kojoj se nalaze tri daske. Svaka daska je nešto uža i kraća od unutrašnjosti LR nastavka i ona svojom visinom od 6-8 centimetara istera sve ramove iz tela da mogu lako da se uzmu. ( na slikama sam ja stavio ramove za pretapanje, izvinite, nije za komentar ).
-
Ramove koji su sad za nekoliko centimetara “izašli” iz tela uzima kran po 10 odjednom i pomoću elektro komande diže i dovodi na otvor otlapača. Pčelar na svakih 7-8 sekundi prstom gura po jedan ram koji upada u otklapač, bude otvoren i smešten u centrifuge. Ulaskom u centrifuge gde je nemoguće ručno ubacati i vaditi ramove, izlaze prazni ramovi isceđeni na zadnji deo centrifuge. Posle 60 ubačenig centrifuga se zaokreće za četvrtinu sve dok ne bude ubačeno svih 140 LR ramova.
-
Ceđewem 240 ramova oslobadja se recimo oko 500 kg meda koji crevom FI 200 kroz pod idu sprat niže u prohromske bačve od po 4 tone. Poklopčići odpadaju u posebnu centrifuge koja na licu mesta iscedi med i ostaju samo suvi poklopčići.
-
Svake godine druge subote u aprilu porodica Plužnjikov prima sve zainteresovane pčelare koji to žele da vide jer u toku godine oni imaju posla i nije lako organizovati razgledanje.
-
Питам се да ли је добар назив теме ? Можда би прикладије било " ФАБРИКА МЕДА ЛЕВА ПЛУЖЊИКОВА ". Како год било ово вреди видети и на слици и уживо.
-
Čime tretira protiv varoe?
Hvala.
Ovo sam danas snimio na jednom od Levovih pcelinjaka u okviru postete pcelara Kragujevca Trsteniku i Kruševcu i na kraju pcelinjak Leva.
-
Da ti njega Miljko smatras uspesnim pcelarom?
-
Da ti njega Miljko smatras uspesnim pcelarom?
Uspešnost je relativan pojam i sve zavisi od postavljenih kriterijuma. Ako ostavri postavljene kriterijume onda je neko uspešan a za drugoga to može da bude neuspeh jer ima viši nivo postavljenih kriterijuma.
Pitanje upućeno direktno meni i moj odgovor je da je Lev uspešan a evo zašto:
Lev pčelari profesionalno ( živi od toga cela porodica ) sa oko 600 društava i ove godine je povećao još za 120.
Lev je stekao zavidno obrazovanje u pčelarstvu a od rođenja je život proveo u porodici koja se profesionalno bavi pčelarstvom uvek sa više stotina košnica.
Tehnologija je podređena njegovim uslovima i cilju u životu ( kao što Đoković kaže nije tenis jedina stvar u životu ) tako Lev voli plivanje, regate, ima čamac, voli skijanje i redovno ide na zimovanja, jednom rečju voli život i uživa u njemu.
Lev raspolaže savršenom opremom za gajenje pčela od opreme za ceđenje do opreme za transport: kamion sa dizalicom za paletno dizanje i seljenje….
Veliko je interesovanje za posetu Levovoj porodici i pčelinjacima. Ja sam organizovao bar 15 tak poseta gde su bila i takva udruženja iz Vojvodine kao što su Novi Sad, Vršac Zrenjanin i Novi Bečej i bilo je puno oduševljenja sveukupnom slikom načina rada i pčelarenja.
Lev, a i kompletna porodica su nešto što mnogima daje inspiraciju da se bave pčelarstvom i što oni koji se bave pčelama treba obavezno da vide ( što pre to bolje ).
-
Hvala na odgovoru, više je nego jasan i konkretan.