Пчелињак - воћњак породице Маодуш

[Ivan Simic 1]

   Nikola pošto imaš strah od hvatanja matice koristi parčence mekog sundjera,njime pritisni maticu preko krila i beleži je do mile volje. Matica ostaje na ramu,neke se uopšte ne uznemire. Iz predostrožnosti ,kada nadješ maticu ram položi na satonoše ,tako da i ako matica krene da beži završiće opet u nastavku.
  Pošto je sundjer sintetika ,ako te to plaši dodirni njim zemlju pre obeležavanja

[Никола Маодуш]

Хвала на савету Иване.
Пробаћу разне варијанте.
Ово са сунђером сам видео вечерас на неком клипу г. Ђоке Зечевића (домаћина форума Брдско-Планинског пчеларења).
Мада, морам признати, да ми се допада идеја да хватам матицу прстима (због бољег осећаја и контроле), само треба да се извештим.
Поздрав.

[Boris Salaj]

Klaso, postoji alat za hvatanje i obeležavanje matice, izgleda kao cilindar od plastike sa zamreženim vrhom pa se tako mogu zalepiti i pločice sa brojem na maticu. Negde sam video da lepe metalnu pločicu za označavanje na leđa matici a posle je hvataju magnetom...I ja sam jednu maticu ubio flomasterom, a jednu povredio pritiskajući sunđerom i od tada ništa bez pravih alata...
 

[Anto Dankić]

I sam sam pokušao "uštopati" maticu spužvicom kao što je pokazao Zečević jer mi se činilo puno jednostavnije i brže ali se uvijek izvlačila ispod a da ju jače pritiskam nisam želio riskirati tako da sam se vratio na standardno obilježavanje pomoću plastičnog cilindra

[Ivan Simic 1]

   Pritisak se ne vrši direktno na maticu,već na slobodne strane sundjera. Butno je da je dimenzija sundjera prava.Ja koristim parčuće sundjera kojima zatvaram leta prilikom transporta 3x3cm,dužinu podesim odoka.
  Matica ,kod pravilnog "zaustavljanja",bude obmotana samo sundjerom.Treba biti dosta nervozan ili nepažljiv pa je povrediti.
  Radi sam i obeležavanje hvatanjem,verujte, da je ovo barem tri puta brže a o stresiranju prulikom hvatanja da i ne govorimo. Više se vremena izgubi u čekanju da maticu uhvatimo u dobrom smeru kretanja,nego u samom obeležavanju koje maksimalno traje 3-4 sekunda.

[Никола Маодуш]

Хахахаха, добра фора са магнетом, мада ја не бих толико далеко ишао. Волим да разгледам рам док тражим матку.

Данас, односно вечерас, сам одрадио први третман мрављом киселином по методи г. Свете Стевановића.
Чекао сам да температура падне на неку пристојнију цифру након данашњих 30+ степени, тако да сам третман почео око 20:15 при температури од 27 *C. Све је потрајало једно сат времена. Таман сам завршио са задњим дневним светлом.
Врло једноставно се ради, а пчеле нису имале скоро па никакву реакцију на мене ни на уложак са киселином. Више су реаговале на димљење него на киселину. Киселину сам припремио према упутствима г. Свете. Друштва су добила од 25 ml код друштава која су јуче добила други наставак па до 40 ml код јачих друштава која су већ била на два наставка. Нисам хтео да сипам 50 ml код јачих друштава јер ми та количина делује прилично велика (гледајући онај коњски шприц), да не дође до засићења улошка. Мораћу да урадим тест упијања улошка са водом, да будем сигуран.
У сваком случају уопште није баук радити овом методом, а ради се прилично брзо. Следећи третман ће бити још бржи јер неће бити бушења рупа за хранилице на најлону.
Поздрав свима.

[Boris Salaj]

evo magnet klaso


http://apinaut.de/apinautsystem/index.html


inače i na ulazu u košnicu postoji magnet pa matica ne može da izađe sa rojem....

[Радоје Киперовић]

Ниџо, да ли си можда претходно пратио природно опадање варое или прије отклапао трутовско легло, каква је ситуација? Тешко је наравно  доћи до исправног закључка ако су мрави присутни на подњачи али ако их нема ова информација није сувишна.
Температуре су континуирано у границама просјека, нема високих екстрема што сигурно погодује развоју варое па свакако треба бити јако опрезан.

Ако се баш не мора, ја бих лично радо избјегао третмане мрављом киселином у периоду од краја јула до негдје пред крај августа (20.07.-25.08), ако нам је познато да матица тада полаже јаја из који ће изаћи гро дуговјечних зимских пчела. Значи не би било добро да у овом периоду дође до прекида легла а то је могуће да се деси под утицајем МК ако скоче температуре.

Из тог разлога прије пар дана урадио сам један пробни третман са БВХК. Резултат послије три дана је од 0 до 15 опалих  по кошници са изузетком једног  роја који је имао више од 100 вароа. Иначе тај рој сам купио, дошао је са друге локације.

Волио бих о овој проблематици чути и мишљење искуснијих другара који користе тимол (посебно госн. Шолета) јер литература каже да и тимол може супресивно утицати на матице.

П.С. Заборавих написати, пошто имаш кошнице различите запремине, најлакше потребну дозу  МК одређујеш према површини саћа али тако што рачунаш број свих рамова који стану у кошницу. Коефицијент је 0,375 мл по квадратном дециметру саћа.

[Dragan Šošić]

Odlaganje može biti i sa određenim posledicama. Pisao sam da je stanje „bilnog sveta“ povoljno i da može biti održavanja legla u većem obimu. To ne znači da će pčele odgajati i trutove i samim tim varoa se mora opredeliti za radiličko leglo.

Ne treba obraćati pažnju na gluposti koje pronose neznalice koje stalno ponavljaju da leglo koje se izvede krajem septembra ili u oktobru nije dobra zimska pčela. Obratiti pažnju u ovoj poruci na citat iz Pčelara u „desetercu“ (kako sam to tada duhovito napisao). To je izvod iz teksta koji je za Pčelar napisao Slobodan Jevtić. Te konstatacije nemaju blage veze sa životom. Zato je bolje tretirati na vreme.


Što se tiče timola, pisao sam puno o tome na forumu SPOS-a i moraću zimus da prenesem neka svoja pisanija na ovaj forum (pre toga ću da ih „pitam za dozvolu“, al’ u k......). Dugotrajno dejstvo timola može imati neke posledice na društva, ali uglavnom na društva koja imaju neki „problemčić“. Onaj način koji ja koristim (i koji jeste naporan, ali je povoljniji i ima više kombinacija sa manjim dozama timola) je bez nekog većeg uticaja na leglo. To mu dođe kao neka šok-terapija. To je jedan kraći udar koji destabilizuje varou i po mojim zapažanjima nema nikakvog bitnijeg uticaja na leglo (ili širenje legla). Čak mi se bolje pokazalo dejstvo pri visokim temperaturama. Leglo se nije smanjivalo, već i proširivalo (zavisno od pašnih uslova). Tako da pri pravilnom tetmanu nisam zapazio negativan uticaj ni na mlado leglo koje je uz same satonoše (niti na poklopljeno leglo blizu timola, ali ako u njemu nema varoe).


Ne ostavljati bez tretmana timolom (pa i ostalim sredstvima) pojedine zajednice i za koje ste sigurni da nemaju varoe. Jedan ili dva  tretmana timolom može biti vrlo povoljano po društvo (ili nekim drugim sredstvom).

[Никола Маодуш]

Поздрав момци,
Ево сад ми је баш био другар у гостима који исто пчелари али са ДБ10 кошницама, па смо се мало јадали један другом. Дошли смо до закључка да су се овогодишње јунске матице брже спариле и пре пронеле од ројевих матица које су се излегле у мају. Код мене су две матице које су замењене тихом сменом доста боље од претходних матица, а могу једино да се пореде са једном матицом која је била у најјачој кошници од првобитне тројке коју сам имао и која се сад налази у ДБ кошници.
Његове пчелицесу на Поповици, неких 6-7 километара удаљене од мојих и каже да је стање у једном моменту било катастрофално по питању хране у кошницама. Каже да му сада сакупљају нешто ливаде и да су се мало опоравиле.

Елем... да се вратимо на тему...
Радоје, нисам отварао трутовско саће, али сам приликом прегледа пратио да ли на пчелама има варое и нисам је приметио. Видео сам вароу у једном порушеном матичњаку који сам скинуо као вишак. Морам само да подсетим да сам формиране ројеве третирао са једном траком Аргус раса негде почетком јуна и да само на ДБ-јци имам мрежасту подњачу када су у питању формирани ројеви. Након тога нисам више третирао Аргус Расом јер сам имао превише посла, а видим да је и добро да нисам пошто се доводи у питање његов природни састав.
Данас сам обишао пчеле да видим како напредују и да ли има неких последица након третмана. На полетаљкама има мало више пчела које вентилирају кошницу него што је то уобичајено ових дана и пчела које као да покушавају да прошире улазни отвор (померају се напред назад и као да грицкају дрво - само ми није јасно зашто неке пчеле то исто раде на полетаљци и на самом наставку а не на регулатору лета).
Доста пчела долеће и одлеће негде у/из правца Дунава и то на свим кошницама. Сада када сам им смањио простор делују ми живахније (или је то само варка јер су се мало згуснуле). Иначе, почеле су да мало прополисом лепе улошке по ивицама, пробаћу да им убацим решетку за прополис (то сам иначе видео на твојим сликама од прошле године ).

Погледао сам на увлаку подњаче ДБ кошнице и избројао више од 30 опалих вароа иако сам третирао Аргус Расом у јуну (ово је број опалих у два и по дана). На увлакама РВ кошница (кошнице 1, 2 и 3) од којих сам и формирао нова друштва нема толико опале варое, има мање али пошто нисам претходно очистио увлаке, тешко је бити сигуран у број опалих вароа. Мислим да је опало минимум 20-ак вароа. То су кошнице које су неко време биле без матице и легла (прошло је око месец дана до оплодње и првог легла ројевих матица - код тројке и више јер су ројеве матке страдале) па је вероватно и број варое нешто мањи јер нису имале где да се легу + старе пчеле на којима су можда боравиле су одумирале полако... Ове три кошнице нису имале третман против варое од третмана оксалном киселином још зимус.

Очистио сам подњаче и сад ћу ових дана поново да третирам (25.07.) и да исконтролишем број опалих вароа на увлаци (можда одем и пре 25-ог за контролу).
На подњачи нисам имао присуство мрава, али је било неких мањих мушица и код ДБ кошнице између жице и увлаке је било доста восковог мољца којег сам утаманио без милости. Вероватно су живели на отпадним поклопчићима и другом смећу.

Иначе, хвала ти пуно на савету за рачунање по квадратури саћа. Проверићу да ли су количине биле добре и кориговати ако буде требало. Претпостављам да рачунам површину саћа на обе стране рама...

Шоле , хвала ти на овим информацијама, увек ми помогнеш на неки начин са својим писанијем , а верујем и другима. Волео бих да више прочитам о тимолу и како га ти примењујеш при третману, тако да те држим за реч око писања о овој методи на зиму.

[Никола Маодуш]

Заборавих да додам, да сам на увлаци једне подњаче видео и грудвицу љубичастог полена. То сам први пут видео, а код друге сам видео неколико љубичастих латица цвећа. Појма немам како су се латице цвећа нашле на увлаци подњаче...

[Mirko Maric]

Dugotrajno dejstvo timola može imati neke posledice na društva, ali uglavnom na društva koja imaju neki „problemčić“

Mozete li ovo da pojasnite?Dali su vam drustva nekada imali problema,posle tretmana,(kao sto se spomenuli smanjenje legla?),sta je bio problem nacin tretiranja ili doza?pozdrav

[Радоје Киперовић]

Направио сам грешку у претходној поруци са коефицијентом за одређивање дозе мравље киселине. Исправно је 0,375 мл по дециметру квадратном. Послао сам одмах обавјештење модератору да се грешка исправи а док он то не учини ево и овдје исправке; мислим да  је ипак лако  уочити чим се крене рачунати.
Коефицијент преносим из приручника за третман МК њемачког пчеларског савеза.

Што се тиче податка о дужини живота зимске пчеле и закључку да је гро јаја из којих излазе оне најдуговјечније положен баш у том периоду, не могу бити сигуран гдје сам прочитао. Све ми се чини да је у питању проф. Либиг или евентуално неко од руских аутора. Наравно да ће много утицаја имати и раса пчела. На овом линку је један занимљив текст везан управо за Либигово истраживање  www.pcela.rs/clanci/novounauci.htm мада су неки закључци контрадикторни. Првенствено када тезу у којој каже да што више радилице одгајају легло, краће ће живјети (свакако да је логично; о томе је много писао домаћин Воја) доводи у однос према оној "више пчела, више меда".
Но мене  интересују запажања из праксе и Шолетова су наравно јако вриједна.
Што се тиче текстова у Пчелару (нисам претплатник), не знам шта да напишем а да се неко не нађе увријеђен. Само ћу рећи да се дигитализовани бројеви стари неколико деценија никако не могу поредити са данашњим насловима које потписују  компилатори који спајају неспојиво. Један који је у часопису писао о предностима природног препарата КАС-81 и његовој органској природи сада га препоручује у миксу са кумафосом и амитразом. Немам ништа против човјека али какву тежину и коме и  какве поруке носе оваква писанија, уопште ми није јасно.
Никола, на основу написаног  вјерујем да ниси погријешио што си почео са мало ранијим третманом. Температуре и влажност ваздуха сада су идеални за МК, биће то вјероватно системско чишћење кошница од разноразних наметника  . Опрости на честом искакању из теме твог пчелињака и контаминацији ли(н)ковима са стране.

[Никола Маодуш]

Нема везе Радоје, сконтао сам да нешто није добро када сам добио резултат за ДБ12 кошницу од 10,21 милилитар мравље киселине.
Рачунајући сам приметио да се вероватно не рачунају обе стране рама већ само једна, јер за ДБ12 кошницу изађе 102 ml мравље киселине ако се рачунају обе стране рама. Када рачунам само једну добије се 51 ml мравље киселине што ми је и логичније.
Што се мене тиче, ја волим да прочитам када год неко има нешто паметно да каже, тако да ми твоје писање уопште не смета. Напротив, имам врло високо мишљење о твојим текстовима јер си образован човек и не бараташ са полу или дезинформацијама и имаш шта да кажеш и ван  теме пчеларства (нпр. воћарство).

Криво ми је што сам увлаке подњаче заборавио да очистим дан раније или тај дан када сам третирао.

Због оваквог времена и због тога што не очекујем количине меда за врцање сам и кренуо у третман мрављом киселином.
Да ли сам погрешио видећемо (мислим да сам више имао среће него што сам размишљао), надам се да ће бити како си и рекао, системско чишћење.

Свако добро.

[Радоје Киперовић]

Управо тако, рачуна се цјелина саћа као једна површина. Нисам рачунао за ДБ12 али 51 мл дјелује потпуно логично. Поздрав друг.