И Воја се у задње време пробудио и расписао. За очекивати је да сада већи број чланова узме учешћа у дискусијама. Војо твоја задња јављања на теми зимских губитака са објашњењима зашто је до њих дошло су прави коментари. Добро је да људи виде да и ти имаш губитака и да због тога није крај света. Ко ради тај и греши и не видим у томе ништа страшно. То ће охрабрити и друге да се укључе и изнесу право стање ствари са својих пчелињака. Многи чланови су престали да се јављају када имају проблеме а онда су се временом и потпуно искључили са форума. Погрешно. Када виде да и они најискуснији понекад свесно или несвесно праве грешке видеће да нису једини и то ће их охрабрити да се јављају.
Никада ми неће бити јасно зашто постоји оваква „легенда“...у ствари јасни ми је само изражавам „литерарно чуђење“ да заинтересујем читаоце
. Не чуди ме што се лаже у „рекламне сврхе“ – па тога је свет препун. Не односи се на никога лично већ је уопштено писање.
Сећам се када је један млад дечко, пчелар, дошао по неколико матица. И каже да му је угинуло два друштва. Али то изговара са толиким страхом и нелагодом, као да ће бити на месту убијен (мора да је чуо да сам ја „немилосрдан“ и да се просто „дерем“ на некога ко прави глупости, али то није да покажем строгоћу него је циљ да човек научи и избегне губитке – а тачно је донекле да сам повремено склон "повишеној интонацији" када неко претера са глупостима, мораш викањем да му укажеш на истину
). Вероватно су му та два друштва слаба и зазимљена и једина грешка је што је лоше проценио и није то спојио на време. Деловао је толико утучен и разочаран да је то невероватно.
Онда му лепо кажем да је то део овог посла и да се дешава. Бојажљиво ме питао да ли се то и мени дешава. Наравно, очекивао је одречан одговор и бујицу грдње што је то дозволио...поскочио је са столице када сам му рекао: „Па наравно, дешава се“. Њега је просто затекао тај одлучни одговор јер је очекивао: нема тога код мене, то се дешава лошим пчеларима (вероватно су га већ убедили да је „пропалитет“ иако тек почиње)...
Даље сам му рекао да лажу они који тврде да немају губитака јер се то једноставно дешава и када све предузмете (мислим да сам писао да ми је једне године угинуло друштво у 2 полумедишта, које је имало толико пчела да делује немогуће да угину – хране има и то препуно друго полумедиште и то је био једини губитак те зиме).
Та прича се одржава као потпора томе да је тај пчелар који нема губитке непогрешив и зна толико много да просто кипи од знања...и стварно, млад пчелар стварно види да нема губитака јер место страдалих друштва заузму нова друштва (лепо се разроји и легенда наставља да траје).
ПС
Ни када сам изгубио око 50 друштава, нисам пропао (ни морално ни материјално). Додатна потешкоћа је што што је исто толико „нестало“ следеће јесени (и килаве зиме). Једино што је било врло велика невоља (непремостива и нерешива) је стално тупаво „трубљење“ у јавности о тровању. Шта урадити са толиким медом у саћу? Показало се да није било ни т од тровања. Престао сам да мисли туђом главом и схватио шта се дешава. То вам је као када гледате ТВ и свуда је корона. Погледате на интернет и опет корона. Постала је душевна а не телесна болест...мислите својом главом. Не знам шта је срамота ако неко друштво „олади“. Осим што нисте нешто урадили да се то не деси, али то није увек могуће, па разумем. Не разумем ако неко неће јер: „Ја зазимим и од септембра не отварам до марта“ (и наравно ћути се о губицима).
