Цитати из пчеларске литературе

[Radovic Dragan]

У савременом пчеларству резервно caћe, ради потпунијег искоришћавања паша, има важну улогу. Познато је да пчеле пуне нектаром саће и до 3 пута веће површине од потребног за складиштење меда. Према проф. др Кривцову и Лебедеву, стављање медишта искључиво само са сатним основама ради искоришћавања паше, УМАЊУЈЕ ПРИНОС  43%

Празно caћe у пчелињим заједницама лучи феромоне биохемијског састава који упозоравајуће утичу на пчеле и поспешују њихово радно расположење за унос нектара и полена. Према неким подацима, повећање површине празног саћа, повећава сакупљање меда за 10 до 15%.


Поздрав

[Dragan Šošić]

Ovaj citat je nezgodan, ako nije potpuno napisan, pod uslovom da i to piše tamo odakle si ga preuzeo. Radi se o tome da pčele moraju zaposedati to saće, da bi saće lučilo te mirisne supstance koje stimulišu pčele na rad.

Ukoliko se samo „nazidaju“ nastavci, bez obzira na to koliko je društvo jako, dobiće se suprotan efekat. Pčele se povlače na manji prostor i više meda skladište u prostor za leglo, a to ne mora biti dobro (može biti i vrlo štetno). Ovakva reakcija pčela je prirodna i očekivana, jer ne mogu da održavaju preterano veliki prostor, nemaju brojnost i nema sposobnosti društva za to.

Imao sam prepisku na pp po ovom pitanju. Radi se o zanimljivom problemu da pčele neće da koriste ni izgrađeno saće koje se umetne između tek izgrađenog saća (pri tome je saće dugo stajalo u skladištu). Svakako da je reč o tome da nema dovoljno pčela da zaposednu ove ramove i ugreju vosak, do temperature koja će oslobađati mirisne supstance.

[Radovic Dragan]

Mislio sam da izvucem samo jedan - dva dela  iz teksta da ne budu preveliki citati, ali evo celog teksta kad instistiras   :


"У савременом пчеларству резервно
caћe, ради потпунијег искоришћавања
паша, има важну улогу. Познато је да
пчеле пуне нектаром саће и до 3 пута
веће површине од потребног за скла-
диштење меда. Према проф. др Кри-
156
Пчелар 1999
вцову и Лебедеву, стављање медишта
искључиво само са сатним основама ради
искоришћавања паше, умањује се принос
за око 43% ("Пчелар" бр. 12/96). Проф.
др Билаш пише: да би пчелиње друштво
могло успешно да се развије, да одложи у
caћe сав донети нектар и да га преради у
мед, треба да располаже следећим мини-
малним количинама саћа:
- вишекорпусна кошница Лангстрот-
Рутова са 20 плодишних и 40 медишних
сатова;
- Дадан-блатова са 12 рамова (неки је
преправљају на 10) треба да има 18
плодишних и 36 медишних сатова са
саћем ("Пчелар" бр. 8/95). Ако нема
наведеног простора, пчелиње друштво се
задовољава постојећим, не развије се до
оптималне снаге и не искористи се паша
за максимални принос меда. Умањени
простор један је од узрока појаве ројевог
нагона. При дневном уносу нектара у
контролну кошницу од око 4 kg, треба
ставити два медишна или цео плодишни
наставак ради потпунијег искоришћа-
вања паше.
Празно caћe у пчелињим заједницама
лучи феромоне биохемијског састава
који упозоравајуће утичу на пчеле и по-
спешују њихово радно расположење за
унос нектара и полена. Према неким по-
дацима, повећање површине празног
саћа, повећава сакупљање меда за 10 до
15%. (Проф. др Т. Риндерер, САД)
Пчелињи восак је, иза меда, други по
економској вредности. При замени сваке
године 1/4 caћa, коришћењем воска ра-
мова грађевњака, воска од медних покло-
паца и ситнијих заперака и воштаног
труња, може се од сваког пчелињег
друштва на пчелињаку добити просечно
више од једног kg воска годишње. Поред
осталих користи које смо навели, није
занемарљива и корист од произведеног
воска."

[dusan lazic]

Jedan stari pčelar je savetovao(ja probao), da se staro saće(ramovi) potopi u hladnu vodu i odstoji 24-48h - posle toga mirom miriše.
Pozdrav.

[Radovic Dragan]

Jedan stari pčelar je savetovao(ja probao), da se staro saće(ramovi) potopi u hladnu vodu i odstoji 24-48h - posle toga mirom miriše.
Pozdrav.

I kakvi su utisci kolega Lazicu ?

[dusan lazic]

Stavio sam u kadu 20-tak crnih(lepo izgrađeni, radilički i neoštećeni) ramova i nasuo puno hladne vode. Trebalo je i dobro pritisnuti nekim teretom. Stajali su tako dva dana, onda sam jeda po jedan pažljivo otresao vodu iz saća(jadnu pa drugu stranu) i ostavio na promajno mesto, okrenute, na satonošu (da bi eventualna voda lakše iscurila).
        Ramovi su posle toga imali prelepu tamno crvenkastu boju i mirisali...ma prelepo!
Kako je izgledala i mirisala voda - ne moram ni da kažem.


Traži malo truda ali ne mari...
Pozdrav.


p.s.
Sad me interesuje da li sam time oprao i "zapis"- feromone svih generacija pčela koje su tu bile...?

[Vojo Brstina]

Kolega Radoviću, uz svo uvažavanje svih pomenutih profesora ipak se ne bih složio sa njihovim tvrdnjama.
1.Mislim da izgradnja saća u toku paše ne smanjuje unos više od 10%.
 2.Kao što reče Šole svaka veća količina saća od onog koliko pčele zauzimaju ili nešto malo više, može da bude samo štetna.
3.Ono u vezi Balašovog mišljenja o potrebnim količinama saća u pomenutim košnicama prosto je neprihvatljivo.
Pozdrav svima...


Čika Dule"Sad me interesuje da li sam time oprao i "zapis"- feromone svih generacija pčela koje su tu bile...?"
Ne znam..
Pozdrav svima...

[Radovic Dragan]

Stavio sam u kadu 20-tak crnih(lepo izgrađeni, radilički i neoštećeni) ramova i nasuo puno hladne vode. Trebalo je i dobro pritisnuti nekim teretom. Stajali su tako dva dana, onda sam jeda po jedan pažljivo otresao vodu iz saća(jadnu pa drugu stranu) i ostavio na promajno mesto, okrenute, na satonošu (da bi eventualna voda lakše iscurila).
        Ramovi su posle toga imali prelepu tamno crvenkastu boju i mirisali...ma prelepo!
Kako je izgledala i mirisala voda - ne moram ni da kažem.


Traži malo truda ali ne mari...
Pozdrav.


p.s.
Sad me interesuje da li sam time oprao i "zapis"- feromone svih generacija pčela koje su tu bile...?

Nista mi ne preostaje nego da probam i ja. Hvala na odgovoru

Kolega Radoviću, uz svo uvažavanje svih pomenutih profesora ipak se ne bih složio sa njihovim tvrdnjama.
1.Mislim da izgradnja saća u toku paše ne smanjuje unos više od 10%.
 2.Kao što reče Šole svaka veća količina saća od onog koliko pčele zauzimaju ili nešto malo više, može da bude samo štetna.
3.Ono u vezi Balašovog mišljenja o potrebnim količinama saća u pomenutim košnicama prosto je neprihvatljivo.
Pozdrav svima...


Čika Dule"Sad me interesuje da li sam time oprao i "zapis"- feromone svih generacija pčela koje su tu bile...?"
Ne znam..
Pozdrav svima...

Vojo zato sam i otvorio ovu temu, da bi mogli da cujemo razlicita misljenja i iskustva. Hvala na odgovoru.Ja pretpostavljam da ce doneti malo vise meda kada se stave ramovi sa izgradjenim sacem, nego kada su samo satne osnove, jer koliko se secam da sam procitao da pcele utrose oko 3,6 kg meda da bi izgradile 1 kg voska,..ali ne znam da li je bas taj procenat 43%, kao sto pise gore,  to mi se cini bas bas mnogo ! Ali i to se da proveriti



Pozdrav za sve

[Vojo Brstina]

Za proizvodnju voska troši se dosta polena a ne meda. Tih pomenutih43% je nemoguća misija. Može biti 4,3% i pre bih poverovao da je došlo do štamparske greške nego do greške prilikom obračuna. Mislim da zajednice koje nemaju izgrađeno saće zanemarljivo malo smanje unos meda i da je to za najveći broj pčelara neprimetno.
Pozdrav svima... 

[Miroslav Jovanović]

Nešto ne štima. Ako se za kg voska utroši 3,6kg meda kako objasniti gradnju saća prirodnog roja koji za kratko vreme izgradi veću površinu saća čak i bez satne osnove?

[Daniloski Blagoja]

Pcele vuku SO il sace u sezonu kad ima unosa,zato se i neprimcuje toliko potrosnja meda,kad se stave izgragjeni ramovi vidi se razlika.
Al Sole lepo napisa,ako pcele nema da kipi novi nastavak koji dodajemo sa SO kilavice dugo sa izgradnjom,LR,RV,FA je mnogo lakse naterati pcele da grade vosak jer su ramovi isti pa se prevesavanjem moze podsticati pcele na brzu gradnju,ali sve zavisi od jacine drustva.

[Radovic Dragan]

Nešto ne štima. Ako se za kg voska utroši 3,6kg meda kako objasniti gradnju saća prirodnog roja koji za kratko vreme izgradi veću površinu saća čak i bez satne osnove?

U prirodnom roju pcelama su puni medni zeluci i one relativno brzo izgrade sace. E sada, ne izrade odmah ako  merimo po tezini 1 kg nego onoliko koliko mogu da bi se nastanile, pa onda sve ide svojim tokom, sakupljaju med i poen,grade sace...itd.

Verovatno to tako nekako funkcionise, mozda gresim

Pozdrav

[Radovic Dragan]

I jos jedna stvar koju treba napomenuti da se u prirodnom roju nalaze sve strukture pcela, i stare i mlade, Znaci i one starosti 12-18 dana kada kod tih pcela intezivno funkcionisu vostane zlezde iz kojih se luci vosak.

Pozdrav

[Dragan Šošić]

Nešto ne štima. Ako se za kg voska utroši 3,6kg meda kako objasniti gradnju saća prirodnog roja koji za kratko vreme izgradi veću površinu saća čak i bez satne osnove?

U prirodnom roju pcelama su puni medni zeluci i one relativno brzo izgrade sace. E sada, ne izrade odmah ako  merimo po tezini 1 kg nego onoliko koliko mogu da bi se nastanile, pa onda sve ide svojim tokom, sakupljaju med i poen,grade sace...itd.

Verovatno to tako nekako funkcionise, mozda gresim

Pozdrav

Naravno da će društva doneti puno više meda ako imaju izgrađeno saće i ako imaju pčela da ože raditi na tom saću. I prirodni roj će doneti više meda u tom slučaju. Pčelinje društvo će svakako doneti vidno više meda i to se lako vidi u košnici. Nadam se da ne treba sa se ponovo objašnjava da pčele prvo zatrpaju plodište. Ako nema izgrađenog saća, a društvo je jako, dolazi do određenog zastoja dok se saće ne izgradi. Koliko će sve ovo uticati na unos, zavisi od snage društva.

Izgradnja saća koja se zasniva na zalihama koje pčele ponesu iz staništa prilikom rojenja nema neki praktični značaj. Nije to velika količina meda i nisu pčelama puni medni mehuri. Pčele ponesu minimalnu količinu meda da prežive neko kratko vreme.


Gradnja saća u prirodnom roju će biti brža, jer prirodni roj nema o čemu drugome da se brine – nema legla. Tako vrlo brzo stvara i zalihe i stiče uslov da gradi saće.

Izgleda da neki teoretski podaci nisu dobro predstavljeni pčelarima čim imamo ovakve rasprave. Zato i kritikujem "suvu" teoriju koja se iznosi na predavanjima i to mu dođe neka vrsta pristupa „entropijskom načina predavanja“ (ovo sam definisao baš ludo, ali mu tako dođe). Entropija je teoretski pojam koji je uveden i posmatra vrednosti veličina u jednom momentu i to je veličina koja služi kao mera za verovatnoću stanja. Ne može se to tako predstavljati. Ako tako posmatramo, pčele će graditi saće prvog dana u staništu i da počne sneg da pada. Potom, prestaju ako se ne ostvare uslovi za dalji rad. I prirodni roj će obustaviti gradnju saća ako se vreme pogorša.

Poznat vam je izraz „energija roja“. To je sposobnost pčela da stvori veće zalihe na osnovu smanjene aktivnosti oko odgoja legla (višak pčela u odnosu na količinu legla koje se odgaja). U stvari, loše sam napisao, nije sposobnost nego povoljan momenat koji pčele koriste. I to traje nekih 14-15 dana, a onda staje kada se bitno uveća leglo koje treba odgajiti. I tu se spominje neko "opako" uvećanje unosa za 140%, što nije tačno. Čini se da je reč o uvećanju unosa za 40%, ali je neko pogrešno preveo i prenosi se podatak koji se prenosi. Povećanje od 140% je moguće kod naleta pčela. Ko to nije doživeo, ne može ni da shvati. Može da prenosi netačno prevedene teorijske podatke.

Roj koji gradi saće vrlo brzo, to radi u određenim povoljnim uslovima (može se doprineti i prihranom, ako se vreme pogorša) i sve je to povoljnost sve dok se ne ostvari velika količina legla. Dalje će sve zavisiti od uslova u prirodi, a ako pčelar pretera u svojim željama, može se pojaviti obolenje i takvom društvu, pa čak dođe i do pojave ATL (kuge). To je onaj momenat kada se vrši procena da će se kuga pojaviti pre na mladom saću. Može, ali ako se pčelar potrudi da tome doprinese ili ne otkloni poremćaj do kojeg je možda došlo (npr gubitak dela pčela usled trovanja ili slično).

I jos jedna stvar koju treba napomenuti da se u prirodnom roju nalaze sve strukture pcela, i stare i mlade, Znaci i one starosti 12-18 dana kada kod tih pcela intezivno funkcionisu vostane zlezde iz kojih se luci vosak.

Pozdrav

Opšte dobro stanje roja neće biti od neke preterane koristi, ako se vreme pogorša na duže. Mora doći i do zastoja u sređivanju staništa ili košnice, pa i izgradnje saća. Opšte stanje roja je važno za mogućnost da su pčele sposobnije za rad u nepovoljnijim uslovima (postoji razlika u telesnom sastavu pčel u društvu koje nije u rojevom nagonu i pčela u rojevom nagonu ili roju).

[Anto Dankić]

Za proizvodnju voska troši se dosta polena a ne meda.

Čitao sam da ukoliko želimo da nam se brže gradi saće moramo prihranjivati. Sad, moguće da naša prihrana ne djeluje direktno na izgradnju saća već kao stimulacija pri čemu unose i više peludi. Činjenica je da rojeve koje sam nastanio u košnice sa samo SO i dodao pogaču pčele su u kratko vrijeme potpuno izgradile satove. Tu sigurno igra ulogu i vrijeme kada su izlazili prvi rojevi (poslije bagrema). Poslije toga izgradnja je bila minimalna vjerovatno jer je pčelama tako odgovaralo