Autor Tema: Цитати из пчеларске литературе  (Pročitano 59905 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 5310
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #90 poslato: Januar 27, 2015, 22:05:19 »
U pravu si kolega Anto. Uneti nektar ili prihranjivanje sirupom svakako ubrzavaju izgradnju saća ali sam prvenstveno mislio da kod pokretanja voštanih žlezda kod pčela odlučujuću ulogu ima unos svežeg polena i sama ishrana pčela. Kada pčele nemaju dovoljno saća i mi im dodamo satnu osnovu na izgradnju tada će pčele ako se prihranjuju daleko brže izgrađivati satnu osnovu ali istovremeno će unos polenovog praha značajno uvećati.
Pozdrav svima...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #91 poslato: Januar 28, 2015, 12:50:01 »
Када смо код лучења воска да прочитамо и ово :

Пошто пчела има осам воштаних огледалаца може истовремено изградити осам воштаних листића. Просечна маса једног воштаног листића је око 0.25 mg. За израду 1 кg воска потребно је око 4 милиона воштаних листића.

Велики значај за појачано лучење воска има присуство велике количине беланчевинасте хране - полена и перге.
Лучење воска повезано је са значајним утрошком беланчевинасте хране. Ако у гнезду и прнроди уопште нема беланчевинасте хране пчеле не луче восак и не изграђују саће. Код пчела које се налазе на угљено-хидратној дијети воштане жлезде се развијају слабо и пчеле производе мање воска него пчеле које употребљавају
беланчевинасту храну. За појачано лучење воска и израду саћа пчелама је потребна значајна количнна полена.


У периоду мале подстицајне паше (до 1 кg на дан) израда воска не умањује летњи рад пчела на сакупљању нектара.
Када отпочне главна паша (више од 1 кg на дан), лучење веће количине воска одвлачи пчеле од сакупљања и прераде нектара, и зато у том периоду не смеју се пчеле максимално оптерећивати израдом великог броја сатова.
Лучење воска повезано је са значајним губицима беланчевина у организму пчеле. Једним посебним експериментом праћена је измена садржаја беланчевине у организму пчеле, зависно од радова на лучењу воска. Утврђено је да одгајање легла у трајању од 15 дана снижава садржај беланчевина у организму пчеле за 4.7 %, док је при
изради воска утрошак беланчевине за исто време 20.1%, тј. за 4.3 пута је већи него при одгајању легла. Такође. код пчела. које не учествују у изради саћа и исхрани ларви, за исти временски период, смањење
беланчевина у организму било је само 2.8%. Добијени резултати указују на изванредно велику потребу пчела
за беланчевинама при форсираној изради воска.


Лучење воска се повећава пропорционално јачини друштва само до 2 кg. При даљем повећавању друштва (до 5 кg) лучење нараста али полако; код друштава преко 5 кg прекида се повећање лучења воска

Само пчеле из друштва са матицом луче восак и изграђују саће. Пчеле из друштава лишених
матице прекидају лучење воска и изградњу саћа


Лучење воска и неговање легла. Период у коме пчеле луче основну количину воска поклапа се са временом неговања основне количине легла. С тим у вези јавља се питање: каква је узајамна веза између лучења воска и неговања ларви ?
Хистолошким испитивањима је утврђено, да су код једних те истих пчела хипофарингалне жлезде и жлезде за лучење воска истовремено добро развијене и да интензивно луче секрет. Наиме, младе пчеле радилице су у стању да једновремено учествују и у изградњи саћа и у неговању легла тј. лучење воска и храњење ларви
су у пчелињем друштву узајамно зависни послови. Утврђено је, да се способност лучења воска и исхране ларви
најпотпуније испољава код пчела у тим случајевима, када пчеле обављају обе ове функције истовремено.
Максимално лучење воска наступа у време максималне исхране ларви. Умањење количине ларви које се исхрањују, увек доводи до смањења лучења воска у друштву. Прекид исхране ларви изазива и
прекид у лучењу воска. У пчелињем друштву, као целини узајамно повезаног биолошког
система, не постоје групе младих пчела које су искључиво запослене лучењем воска и изградњом саћа.
Пчеле које раде на изградњи саћа мењају се непрекидно.
Према томе, младе пчеле обављају радове и на исхрани ларви и на изградњи саћа


Код пчела које су тек рођене воштане жлезде нису развијене. Степен развијености ћелија воштаних жлезда повећава се са узрастом. Он достиже највећи развој код пчела пролећно - летње генерације 12-тог дана и на том нивоу се задржава до 18-ог дана живота. Када пчеле почну радити у пољу ћелије воштаних жлезда се дегенеришу и 21-ог дана живота доспевају на ниво развоја који је био 1 - 3-ег дана. Код старих пчела оне се већ не разликују од суседних
ћелија хиподерме. Пчеле сакупљачице нектара и полена обично не израђују восак и не граде саће; једино је познато да су њихове жлезде способне да се развијају на рачун масноће тела, мада никада не достижу ниво развитка као код младих пчела. Као последица тога летње (пољске) пчеле знатно слабије луче восак и њихове могућности за израду саћа су веома ограничене.


Поздрав

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 5310
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #92 poslato: Januar 28, 2015, 23:30:59 »
Mnogo navoda da a neki navodi ne. A nemamo ni kamere postavljene u košnici niti mikroskop pa da sve znamo, milioni voštanih listića, itd.
Kolega Dragane, skrati te navode, molim te, na par rečenica pa da možemo pojedine navode polako da prihvatamo-odobravamo ili da se suprostavimo sa mišljenjem.
Pozdrav svima..
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #93 poslato: Januar 28, 2015, 23:53:04 »
Mnogo navoda da a neki navodi ne. A nemamo ni kamere postavljene u košnici niti mikroskop pa da sve znamo, milioni voštanih listića, itd.
Kolega Dragane, skrati te navode, molim te, na par rečenica pa da možemo pojedine navode polako da prihvatamo-odobravamo ili da se suprostavimo sa mišljenjem.
Pozdrav svima..

Dogovoreno

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #94 poslato: Januar 29, 2015, 00:07:21 »
Jes' vala, Voja je u pravu. Razvukao si ovo gore nego ja moje dugačke poruke.  ;D ;D
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #95 poslato: Januar 29, 2015, 11:54:15 »
Вала баш ! Прекардашио сам  :) :)! То је текст из једне исте књиге, и онда је било "ајде још ово,ајде још оно" и ето оде цела страна. Гледаћу да текстови буду мањи.

Војо тачно је да ми немамо опрему да би могли тако добро да пратимо пчеле,..али што се тиче биологије пчеле ми треба да прихватимо научна истраживања и открића. Овај текст је писао директор Научно-истраживачког института за пчеларство из Русије. Нама ништа не преостаје него да биологију пчеле учимо из књиге, а технике пчеларења можемо сами да истражујемо

Поздрав за све

« Poslednja izmena: Januar 29, 2015, 12:16:27 od strane Radovic Dragan »

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 5310
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #96 poslato: Januar 30, 2015, 00:48:47 »
Tako je Draganče..
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #97 poslato: Februar 09, 2015, 12:00:27 »
Razvoj Varroa krpelja je sinhronizovan sa fazama razvoja larvi, lutki i mladih jedinki radilica i trutova. Optimalna temperatura za razvoj je približna temperaturi pčelinje zajednice. Kao stenotermna vrsta razmnožava se u uskom temperaturnom opsegu (od 31 do 37.5ºC) i pri stabilnoj vlažnosti vazduha (60–80%). Pri temperaturama do 31ºC i iznad 37ºC smrtnost dostiže skoro 100%.

Varoe koje se izlegu od marta do avgusta žive 20 – 45 dana, a one koje se izlegu kasnije žive od dva do deset meseci. Upravo ovi krpelji koji žive duže od šest meseci nanose najveće štete pčelinjim društvima, jer dva do tri puta polažu jaja koja se izvode na leglu zimskih pčela. Zbog toga je bitno da se tretiranje protiv varoe obavlja u junu i julu da bi se zimske pčele oslobodile varoe u septembru i oktobru, kako bi se smanjio broj varoe u toku zime i proleća


Pozdrav svima

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 5310
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #98 poslato: Februar 09, 2015, 21:31:59 »
Bravo Dragane. Na nekoliko mesta sam navodio lično uverenje da postoje letnje i zimske varoe to jest varoe kraćeg životnog doba i dužeg životnog doba a isto tako otpornije i neotpornije na jedan isti preparat u zavisnosti od toga da li je reč o letnjoj ili zimskoj varoi.
Mislim da varoi više odgovara nešto malo niža temperatura od temperature pčelinjeg legla i da se radije razmnožava na periferiji legla.
Pozdrav svima...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #99 poslato: Februar 16, 2015, 15:54:05 »
Да ли неко од колега користи неки од доле поменутих метода, и ако користи молим да изнесе своја искуства. Сем ове 3 методе постоје још неке , а то су методе са двоматичним пчеларењем, а о томе ћемо неком другом приликом.

Na osnovu višegodišnjih ispitivanja i
pčelarske prakse nametnulo se nekoliko metoda pčelarenja za naše
podneblje u cilju pojačavanja produktivnih društava i to:

- Prvi metod vrši se pojačavanjem produktivnih društava stresanjem
okvira sa mladim pčelama. Stresanje se obavlja na 1-2 dana pre
glavne paše, a prinos meda produktivnih društava u odnosu na kontrolna
se povećavao i do 50%.

- Drugi metod je pojačavanje produktivnih društava sa ramovima
zatvorenog legla, sa pčelama i bez njih, koji se primenjuje na 7 dana pre
glavne paše, mada su ispitivane zajednice pokazale veću produktivnost
ako su pojačavane 14 dana pre glavne paše sa dva okvira zatvorenog
legla. U odnosu na kontrolne prinos meda se povećao i do 60%.

- Treći metod je pojačavanje produktivnih društava sa izletnicama
(zamenom mesta), odnosno uklanjanje jedne košnice i prihvatanje njenih
izletnica od druge. Ovaj se metod izvodi u vreme početka glavne pčelinje
paše, pri čemu je prinos povećan u odnosu na kontrolna društva od
90-120%.


Поздрав свима

Van mreže Драган Нешковић

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1406
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica 174м
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #100 poslato: Februar 16, 2015, 17:28:41 »
Има још један, једноставан метод.
Почнеш да пчелариш са РВ кошницом и слободно заборавиш на све преостале "методе",  ;D ;) .
Поздрав  :)
« Poslednja izmena: Februar 16, 2015, 17:50:58 od strane Драган Нешковић »

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #101 poslato: Februar 16, 2015, 19:55:48 »
Mudro zboris imenjace   ;D
Pcelarim ja sa RV kosnicom, ali nije lose da se malo pojacaju proizvodna drustva pred pasu. Valjda neko pojacava drustva, pa se nadam da ce nam reci kako i na koji nacin

Pozdrav

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 5310
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #102 poslato: Februar 16, 2015, 23:05:52 »
Da i ja kažem koju reč.. Pojačavanje proizvodnih društava kao što je to slučaj sa tehnikom rada LR i DB košnica kod RV košnica ne postoji. Postoji samo oduzimanje viška pčela i legla od jakih zajednica i pojačavanje slabijih kako bi sve zazimljene zajednice bile pripremljene za bagremovu pašu i taj postupak se zove prolećno izjednačavanje pčelinjih zajednica.
Tri opisana metoda nisu relevantna kod zajednica u RV košnicama. Pozdrav svima...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #103 poslato: Februar 19, 2015, 11:41:54 »
Klube NE ZAGREVA nezahvaćeni prazni prostor u košnici. Temperature u prostoru oko klubeta
su iste kod dobro izolovanih i utopljenih društava, kao i kod neizolovanih. Previše
izolovana društva sprečavaju zajednice da iskoriste tople periode dana koji bi inače
omogućili premeštanje klubeta bliže hrani ili izletanje na pročisne letove.


Pozdrav svima

Van mreže Boris Salaj

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 721
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Sombor- Gradina
Odg: Цитати из пчеларске литературе
« Odgovor #104 poslato: Februar 19, 2015, 12:10:13 »
Ovo je tačno, a lepo se vidi na bilo kom termovizijskom snimku košnice....