Ako je društvo još uvek živo onda nije umrlo.
Знам. Ако је живо, није умрло.
Ово ми је четврта година пчеларења. Али сам позвао искуснијег и он је ракао да је то грабеж у почетном стању. Затворили смо друштво, после пола сата смо полако пустили пчеле ван, пазеќи да нове не улазе. Сутрадан сам требао проверити дали је живо, али ухвати нас сибирска клима.
Ako ste zaključili da je grabež, šta ta košnica i dalje radi na pčelinjaku.
Vidiš, tebalo je da pratiš teme koje se tiču pčelarstva i TEHNIKE PČELARENJA 
. Opet se sve svodi na to. Pročitaj samo poslednju rečenicu Momine poruke i znaćeš koji je postupak (odnosno prava tehnika ) koja se preduzima u ovakvim slučajevima.
Колега! Читаш ли ти поруке до краја?? Једном сам написао, поновиќу још једном. У жељи да што пре удариш на неистомишљеника немаш стрпљења да читаш. Битно ти је да њега оцрниш, остало није важно. Лепо си део мог поста поплавио, али зашто ниси прочитао и следеќу реченицу? Сада сам је ја поцрвенио, па прочитај је. Толико ли ти се журило?
Шта сам по твојему требало да урадим? Да је отварам док излет још траје, а у питању је грабеж? Или да је узмем на леѓа и да је носим два километара, јер су путеви непроходни? Ми смо одлучили шта да радимо и ја сам то написао. Само ти не разумеш или неќеш да разумеш оно што ја пишем.
Док се неки труде да помогно (хвала им због тога), твоје је да држиш придике. Хвала!
Ovaj slučaj je zanimljiv i trebalo bi nešto reći jer se može svakome desiti. Napadnuta košnica se mora skloniti sa njenog mesta. Ne čeka se sutrašnji dan.
Zato je potrebno
privremeno skloniti košnicu dok se ne ispuste sve pčele koje su unutra i naći način da se vrati bar nastavak sa krovom, ali bez ramova. Ukoliko se
potpuno skloni, pčele koje napadaju će započeti
napad na najbliže košnice. Zadržavanje košnice na njenom mestu će dovesti do toga da se kasnije nastavi grabež, jer će pčele koje su ostale u njoj skoro uvek biti uznemirene i to je znak poremećaja i znak za napad tuđicama. Znači, na mesto napadnute košnice se stavlja prazan nastavak i tu ostaje. Pre toga se na brzinu očisti od propolisa, ako je to moguće. Dok traje sklanjanje košnice i istresanje pčela se na mesto napadnute košnice može staviti krov ili podnjača, ako na njoj nema meda. Dovoljan je sam krov, da se pčele privremeno zbune.
Košnica koju zateknete napadnutu se na svaki način pomera sa njenog mesta. S obzirom da je ovde u pitanju i
udaljenost pčelinjaka, sklanjanje košnice sa njenog mesta je otežano kako je navedeno zbog nemogućnosti da se košnica nosi. Ovo se po meni ne odnosi na konkretan slučaj, jer su bila prisutna dva čoveka i lako bi je preneli da znaju postupak. Teži slučaj je kada je prisutan jedan pčelar.
Sklanjanje napadnute košnice se radi tako što se košnica
pomera na više mesta sa kraćim zadržavanjem i ispuštanjem pčela napolje. Tuđice će i tu napadati, ali u daleko manjem broju. Posle kratkog vremena (oko jedan minut ili nešto malo više, ako je bezbedno odnosno ne ma daljeg jakog napada) premesta se na rastojanje 10-15 metara i ponovo ispusta pčela iz košnice. Već na trećoj poziciji se smanje napad i tuđice vraćaju na prvobitno mesto košnice. Ukoliko je košnica LR tipa sa dva nastavka, povade se ramovi iz donjeg nastavka, odnesu dalje od pčelinjaka i prazan nastavak vrati na mesto napadnute košnice. Pčelaru ostaje da nosi uglavnom lakše praznije ramove ili prazne ramove.
Ako pri višekratnom pomeranju ima nekakvih prepreka (drvo i slično), ovo je prednost i treba koristiti da omete tuđice.
Nastavak sa medom se može staviti na neku drugu košnicu kada se odstrane sve pčele i zatvore se svi mogući otvori (i oni najmanje mere). Kada u nastavku uopšte nema pčela, manja je mogućnost da se grabež nastavi ili uopšte pojavi, ali samo kada ima jako dobre paše za koju su pčele zainteresovane. U svakom slučaju nemogućnost da uđu u nastavak ih demorališe da nastave grabež. Pri tome je važno da nema otvora koji mogu omogućiti da se vlaga kreće iz košnice sa pčelama u taj nastavak. To može biti problem, ali i ako se desi, prvom prilikom se taj nastavak sklanja, tako da ne može biti pojave buđi. Ipak je bolje da se osigura od vlage, jer se ne zna koliko može biti hladnog vremena i da postoji opasnost od pojave plesni ako dugo stoji, jer dobija toplotu od donjeg društva što će uticati na pojavu buđi. Ovo se radi ako pčelar ne može da nosi punije ramove.
Kod svakog ispustanja pčela se ne otvara leto, nego poklopna daska (ovo se radi sa više kratkotrajnih odizanja, jer ako se duže drži otlopljen napadnuti nastavak, pčele snažnije napadaju). Posao treba brzo raditi da ne dođe do napada susednih košnica. Na letima susednih košnica će biti pčela, ali se društva organizuju i brane i
na ovo ne obraćajte pažnju da vas ne usporava u uklanjanju i sređivanju napadnute košnice. Kada se stavi prazan nastavak, može se četkom oterati pčele sa leta susednih košnica i one će nastaviti da uglavnom napadaju mesto (prazan nastavak) gde je bio glavni napad. Ako na pčelinjaku ima neki prazan nastavak (nastavak koji se koristi za odlaganje pribora i alata), bolje je taj nastavak staviti na mesto napadnute košnice, ali samo ako je iste boje košnice (ima uticaj i boja, ako su susedne košnice iste boje kao i napadnuta košnica - ako nisu, boja praznog nastavka je nebitna). Nastavak koji dugo stoji nema tragova propolisa i boravka pčela i tuđice lako odustaju kada zaključe da više nema hrane na tom mestu (propolis će im produžiti interesovanje neko vreme, ali s obzirom da nema meda odustaće svakako).
PS
Kvalifikacije ovog čoveka nemojte uzimati u obzir. Naročiti ono što je crveno naglašeno, jer to nije opravdanje za loš pstupak. Loše vreme nije došlo "juče" nego sutradan. Dešavaju se ovakve stvari i pametnima. Smajlići pokazuju da nisam imao nikakvu lošu nameru i da sam želeo da se malo smiri stanje. Postavio sam pitanje, jer sam smatrao da će kolega biti zainteresovan da sazna druga iskustva. Očekivao sam njegovo pitanje u bilo kakvom obliku, jer smatram da onaj ko ume postaviti dobro pitanje već ima neko interesovanje za rešavanje problema i da nešto malo zna. Očigledno, izostalo je interesovanje za pčelarski problem.
