Сад оне мање лепе ствари...
За Бадњи дан сам отишао на колибу и погледао кошнице. Још две су мање међу живима.
У обе кошнице по два наставка пуна хране. У једној нема пчела а у дрогој има нешто мртвих пчела свуда по рамовима али не у ћелијама саћа.
Остао сам на два друштва којима сам дао мешавину меда и шећера у праху иако има доста хране у обе кошнице.
Мораћу добро да размислим како ћу пчеларити ове године.
Очигледно да је проблем био што није било повољног временског прозора у јуну за третман мрављом киселином. Мислим да се вароа намножила и да је ослабила друштва а то касније нису могла да надокнаде због топлог времена и мањка уноса из природе.
Такође због разноразних околности као и жеље да им мање сметам смањио сам прегледе кошница у најтоплијим месецима.
Ипак како сам скупљао прополис још сам више оптеретио друштва на одржавање повољне климе унутар коштиница уместо да су све напоре уложиле на проналажење преко потребног полена и воде.
Такође ове године због тога што није било доступног багремца прескочио сам да додатно штитим кошнице сноповима багремца које сам прошлих година ређао по крововима. То је колико толико помагало у најтоплијим деловима лета.
Такође је ове године очишћен и сређен оближњи канал где се покошен сав багремац, трава као и дрвеће и свакакво грмље баш на почетку најтоплијег периода тако да није било никакве траве до касне јесени.
Ове године је Дунав имао висок водостај баш дубоко у касно пролеће па ни на обалама није било траве као до ових година. А онда због тога што су вадили немачке бродове у доњем току нагло су испустили воду и ниво је пао баш када су почеле врућине тако да трава није ни израсла али далеко од тога да је није било.
Иако сам ове године отео највише меда до сада, ипак их нисам оставио суве и без меда. У свакој кошници где сам узимао храну остало је око 4 или 5 рамова са затвореним медом у другом наставку. Један цео наставак хране су имале за себе.
Вероватно због топлог времена није било довољно уноса да би имали повољне услове за стварање квалитетних дугоживећих пчела и да им и толико хране није било довољно.
Мислим... могу још да нађем опрадања...
али ништа ми то не помаже...
Такође како ми је ово 5 самостална година она по свим (неписаним) правилима доноси разочарења и малодушност јер се на много примера испоставило да тада пчелар доживљава губитке и многи одустају од пчеларства.
Током пет година се успостави један исти редослед ствари а пчеларство није механичко понављање већ правовремено деловање на понашање пчелиње заједнице у односу на временске прилике и издашност природе у околини.
Остаје да извучем поуке, да пронађем еколошко средство за летњи третман и да полако обновим пчелињак.
С обзиром да сам се до сада називао пчелар почетник онда мењам назив у помоћник пчеларског почетника...
Али уз Божју помоћ све ће бити у реду. Све то иде својим током и увек се такве ствари дешавају баш када требају и баш зато што тако требају...
Нека смо ми живи и здрави и нек нам живот набацује на леђа само колико можемо да понесемо... све остало је...
