Обично сам опрезан по питању ротације наставака, чак и код РВ кошнице (иако је мање запремине и повољнија за ту радњу).
Када пчеле пренесу легло у доњи наставак, то је углавном младо легло (наравно, није увек тако и хоће ли бити и поклопљеног легла зависи од снаге друштва и количине хране у гоењем наставку). Међутим, ако се разумно погледа стање током зимовања, било је потрошње хране тако да се ослобађа простор за легло (а тиме и за даљу увећану потрошњу). Пример су оне моје „седмице“ које су биле крцате храном (још је има и у доњим наставцима), али су толико потрошиле да су површине са леглом огромне и делује као да су биле гладне зимус.
Када има снаге и има уноса, пчеле силазе у доњи наставак...унос не значи само прилично нектара, већ и понекада јако пуно полена који складиште у горњи наставак - у гнездо. Друштво тада креће у доњи наставак (и то преко „лестви“ како си добро закључио – то је комад или више комада саћа обично са трутовским леглом). А је и у том случају
гнездо кружног облика и то
није добро нарушавати док постоји
могућност јаког захлађења и још
следи и смена нараштаја.
ПС
Ево мало дужи ПС, па ко хоће нека прочита (а понеко и да се присети
) дискусије пре више година на форуму СПОС-а (и даље не мењам став и мислим да је то исправно). Оне плаве делове текста сам ја „оплавио“ и назначио, као и питање шта је боље за пчеле (једна „плава“ реченица је аргумент мајстора који иначе пчелари ДБ кошницом и можда има прасиће – јак аргумент, јел' да
). Иначе смајлија код "прасића" нисам ја ставио - то је "стручњак" упутио јавности или да ме исмеје или да равесели јавност. Не знам колико је био успешан у тој намери са "працима"
.
На крају дискусије сам поставио скицу где се види на шта личи разбијање гнезда и последице се лако предвиде ако наиђе захлађење (било је ових последњих година и снега у мају). Иста скица следи и овде.
Цитати су преузети са сајта Форум СПОС Одг: DB - LR - RV - FARAR - okrugli sto
« Одговор #73 послато: 20-10-2009, 01:28:36 »
Pcele nikada ne idu na dole,pogotovo ne idu u prolece,to vazi za sve kosnice Marko.
Izvinjavam se sto sam upao u ovu temu oko RV kosnica.
Pozdrav.
Dragan Šošić Одг: DB - LR - RV - FARAR - okrugli sto
« Одговор #77 послато: 20-10-2009, 12:03:00 »
Mislim da je netačna tvrdnja da pčele nikada ne idu na dole (pretpostavljam da se radi o gnezdu a verovatno je reč o košnicama nastavljačama jer je rasprava po ovom pitanju bezpredmetna ako se radi o jednovolumenskim košnicama kao što su DB, pološka i sl). Pčelinje klube se gotovo nikada ne kreće na dole, jer je i hrana i topla zona iznad, pa se kreće na gore i to je logčno kretanje. Najčešće tu i formira gnezdo, ali nekih uslovi mogu dovesti do toga da da gnezdo bude u donjem nastavku, što nije povoljno u toku ranog proleće. Pošto u pčelarstvu nema aksioma, jer se radi o živim bićima koje žive u različitim uslovima dolazi do odstupanja od pretpostavljanih pravila. Snažnim razvojem društava u proleće dolazi i do kretanja gnezda na dole, prema letu jer je tu bolji priliv svežeg vazduha koji je potreban leglu a i gnezdo se lakše brani. I ovde dolazi do odstupanja i to se obično dešava kada je u donjem nastavku mlađe saće a sticajem okolnosti dođe do pada radnog raspoloženja pčela pa se izroje iako ima dovoljno prostora. Leti se takođe može uočiti kretanje gnezda po vertikali. Smanjenim unosom i pomeranjem medne kape, gnezdo se pomera prema gore. Kasnije, pojačavanjem unosa med potiskuje gnezdo prema letu. Svakako da tip košnica ima određen uticaj ali nije jedini. Nije samo privilegija košnice tipa RV pomeranje gnezda u zavisnosti od dimenzija. Treba imati u vidu više faktora, od snage društva pa do stanja u okruženju. Kod LR košnice snažna društva lako silaze u donji nastavak. To mi se dešavalo i kod naknadnih jačih zahlađenja.
Одг: DB - LR - RV - FARAR - okrugli sto
« Одговор #78 послато: 20-10-2009, 12:32:14 »
Dragane,to su sve ekstrmi(snazna drustva lako prelaze u donji nastavak)ja sam samo rekao da drustvo ako nema dovoljan broj pcela da greje leglo u srednjem i gornjem nastavku nece da ide u donji.Zanemarljiv broj drustava na pcelinjaku ce da se spusta dole u prolece.Svaka ziva zajednica je prica za sebe ali postoje neka opsta pravila.
Naposletku mom dedi je pre par dana jedna svinja oprasila dva praseta a druga jedanaest.
Pozdrav.
Dragan Šošić Одг: DB - LR - RV - FARAR - okrugli sto
« Одговор #79 послато: 20-10-2009, 12:51:19 »
Ne bih se baš složio da zanemarljiv broj društava prelazi u donji nastavak. Ne posmatramo trenutno stanje, nego tokom proleća i tokom razvoja zajednice sve do one letnje uobičajene forme. Odavno sam napustio razne sisteme prevešavanja (zamene mesta nastavaka) u cilju uspostavljanja prizvodne forme sa gnezdom u prvom nastavku. Ako se misli na vrlo rane uslove, onda su to u stvari zimski uslovi i jasno je da nema dovoljno pčela. Zato sam i rekao da je i u košnicama sa plitkim telima ipak problem ako je gnezdo u donjem nastavku. Bez obzira što su tela nisaka pčele će potrošnjom hrane pomerati gnezdo prema gore i time širiti leglo. Ako su vremenski uslovi nepovoljni, a u to doba uglavnom jesu, imamo klsičan simptom ranog legla sa svojim predvidivim posledicama.
Одг: DB - LR - RV - FARAR - okrugli sto
« Одговор #80 послато: 20-10-2009, 15:10:31 »
Ja te bas Dragane ne razumem a predpostavljam da mladi pcelari zbog kojih je ova tema i zapoceta gledaju na ovo pisanje kao tele u sarena vrata!
Poenta je u tome da im se objasni kako se pcele razvijaju u prolece po nekim svojim prirodnim instiktima.A imao bih i jedno pitanje...
kada se u prolece na LR kosnicama menjaju nastavci(donji ide gore)da li je to dobro za pcele ili lose?Одг: DB - LR - RV - FARAR - okrugli sto
« Одговор #81 послато: 20-10-2009, 15:14:09 »
Dobro pitanje Nenade, onda ne bi trebalo rokirati nastavke. LR-asi se ubise objasnjavajuci razne metode pcelarenja rokadama nastavaka, a sad pcele idu
i nizbrdo.....
Pozdrav Moma...
Dragan Šošić Одг: DB - LR - RV - FARAR - okrugli sto
« Одговор #82 послато: 21-10-2009, 11:30:45 »
Nenade, odgovorio bih neprimereno na pitanje pitanjem: da li uopšte želimo da se razumemo. To je zbog toga što sam ranije, reagujući na neke proizvoljnosti imao neprijatnosti i proglašen sam nezahvalnikom, bezbožnikom itd. Ako stvarno raspravljamo o pčelama složićeš se, verovatno da ovo jednostavno nije tačno: Pcele nikada ne idu na dole, pogotovo ne idu u prolece,to važi za sve kosnice. Ako stvarno želiš da argumentovano nastavimo po pitanju ovog problema mogu nastaviti jedino analizom onoga što sam već rekao u prethodne dve poruke. Momo ne smatram da je to pitanje stila rada ili navike već ispravnosti tehnike pčelarenja. I ja sam prilično davno menjao mesta nastavcima u cilju bržeg razvoja i shvatio da to nije dobro. Govorim o lako proverljivim stvarima. Treba samo posmatrati pomeranje gnezda u LR košnici. Pčelar teži da ima veliki broj pčela i veće površine legla, malo uzimajući u obzir mogućnost nagle promene vremena i jačeg zahlađenja sa vetrom, koje se može i duže zadržati. Tada lako dolazi do prehlađivanja legla i dodatnog icrpljivanja pčela koje teže da održe povoljnu mikroklimu u košnici. Treba jednostavno prepustiti pčeli da, u skladu sa svojom snagom i uslovima u prirodi popunjava prostor, širi leglo ili ga čak i smanjuje (kada to kažem, mislim isključivo na rano proleće). Postavljanje košnice u proizvodnu formu (1. nastavak plodište, 2. medište...) se vrši kada je to bezbedno sa gledišta meteoroloških uslova odnosno stanja društva (rojevo stanje). Inače sam već navodio i tekstove u „Pčelaru“ u kojima Žarko Simin razmatra snagu zajednice koja odgovara snazi i pojedinačnih pčela. Dobijanje velikog broja pčela forsiranjem prevelikog legla postavlja se pitanje kako su te pčele odgajene po svim parametrima: kolike količine polena se unose, kolike su rezerve polena kako je leglo mikroklimatski održano, pa i kako su pčele u tim uslovima održavale higijenu košnice što svakako ukazuje na mogućnost pojave bolesti. Ako zahladi i nestane proteinske hrane uzaludan je veliki broj pčela, koje kasnije kao izletnice imaju kratak vek. Primetio sam da se pčelari lako odazivaju na teme koje se tiču raznih lekova i preparata. Primer može biti tema BIOTEHNIČKE I KOMBINOVANE METODE BORBE PROTIV VAROE koju sam postavio u okviru poglavlja Varoa. Odziv je praktično nula. Kada bi pčelari više pažnje posvetili ispravnoj tehnici pčelarenja manje bi se posvećivala pažnja lekovima ili npr tipovima košnica koje je nepotrebno primenjivati u najvećem delu naše teritorije. Enrgiju i sticanje znanja bi posvetili poznavanju biologije pčela, pašnih prilika novim tehnologijama itd. ovako se gubi vreme. Na skici 1 je šematski prikazano normalno stanje i položaj legla u LR košnici u prolećnom periodu. Na skici 2 izgled legla po intervenciji pčelara. Sami zaključite šta je bolje i po pčele i po pčelara.
