LR košnica se uglavnom zazimljava u 2 nastavka (tela). Društva koja su spremila dovoljne količine hrane se lako zazimljavaju i uglavnom nisu potrebne značajnije korekcije. Međutim, mogu se naći prizvoljni saveti da ne treba ništa dirati ni kod takvih društava i da pčela zna bolje šta treba da uradi. Tako se čovek spusta na nivo insekta, čije je ponašanje uslovljeno instiktima. Nažalost ovakve savete daju „majstori“ pčelarstva (http://spos.info/forum/index.php?topic=15647.msg242280#msg242280). I tada se obično desi ono što može biti česta pojava, da jaka društva stradaju od gladi iako iznad pčelinjeg klubeta ima oko 20 kg hrane. Ishod je uglavnom prepušten slučaju i zavisi od spoljnih uslova. U prvom nastavku može biti zatvorenih venaca sa hranom i pčele će tu formirati klube. Kako je saće u tom plodišnom telu najčešće tamnije i prihvatljivije pčeli, tu će i započeti sa odgojem legla. Potrebno je obezbediti da središnji ramovi u prvom telu budu prazni. Ako je drugi nastavak gotovo pun, imaćemo situaciju pri kojoj će kasnije tokom zime biti suvišno dodavanje pogače. Prvi radovi su tada tek početkom prve jače paše (npr. bele šljive – džanarike).
LR košnice sa manjim količinama hrane se moraju presložiti. Obično su to i društva koja su osrednje snage. Ona vremenom pomeraju leglo u drugi nastavak i to leglo je na središnjim ramovima. Tako da su ti ramovi po izlasku legla samo sa vencima hrane. Ako su ti venci „tanji“ biće potrošeni do polovine januara, a možda i pre. Društvo tada lako može oboleti od nozeme, jer će pčele napustati klube da bi preko satonoša prenosile nešto hrane sa bočnih punijih ramova. Ili će biti potrebno dodavati pogače. S obzirom da većina koristi šećerne pogače (koje se uglavnom pogrešno nazivaju šećerno medne pogače), pčele se dodatno iscrpljuju preradom ovakve hrane. Kada pčelar koristi čisto medne pogače, postoji mogućnost da društvo dobro prezimi i bez preslaganja, ali je potrebno redovno dodavati medne pogače. Moje opredelenje je da je bolje presložiti košnicu i izbeći kasnije korekcije koje se tiču hrane, ako je to moguće. A realno je ako bočno, do legla ima punijih ramova sa medom.
Korisno je ukloniti najmanje 1 ram. To se radi jer je lako izvršiti proveru matice, tako što se razmaknu ramovi i konstatuje da je leglo radiličko. Bolje je ukloniti dva rama, jer postoji mogućnost da se ti ramovi koriste umesto pogače. Uglavnom su bočni ramovi lošiji za leglo i moše se odvojiti saće sa medom od rama. Tako se rešava problem postavljanja rama preko satonoša. Kada dodajem ovakve ramove sa medom to radim samo kod društava za koje sam siguran da su utrošile rezerve u središnjim ramovima i to radim rano, početkom januara. Ram (ili saće) postavljam direktno na satonoše, bez korišćenja najlona ili bilo kojeg tipa poklopne daske. Tada mi je interes da takvo društvo što kasnije krene sa leglom i bilo kako utopljavanje je nepotrebno.
Po pitanju ove problematike, korisno je malo proučiti temu „Zimski gubici“ od ovog linkovanog dela. Taj deo teme je trebalo prebaciti u novu temu sa naslovom: Kako sam ubio Rodnu Voju. Kolega koji smatra da je pčela pametnija od čoveka nas „vešto“ vodi ka tome kako je „pametna“ pčela kriva što je stradala, umanjujući svoju odgovornost, blago rečeno a pravi naziv te odgovornosti je neznanje. Međutim nije izostao savet kako neko drugi nije uradio kako treba. Čitajte pažljivo dve tri strane ove teme. Korisno štivo... (http://spos.info/forum/index.php?topic=4366.msg170707#msg170707)
Da, i ja sam isto tako radio nekada kad sam imao više LR košnica. Obično LR košnice ne cedim jer ih sada poslednjih godina imam samo 3-4 pa me mrzi da ih iscedim. Ove godine u jednoj ima sigurno oko 40 kilograma meda dok su mi druge dve sa oko 25-30 kilograma meda. Ostavio sam im svu hranu pa nek im je na volju.
Ono što je uradio "prijatelj Rodne Voje" u linkovanoj temi "zimski gubici" na SPOSovom forumu po meni je namerno urađeno. Ubeđen sam čak da su pčele namerno ugušene da bi se kako "prijatelj" (nekoliko postova napred) kaže zaustavio i polomio točak istorije. Nije ih uspeo čak ni gušenjem da uguši.
I ako mnogo godina radim sa RV košnicama i to kod mene i brata preko 200 košnica (više godina sam radio sa 250-300 RV košnica) i pratim rad još nekih kolega pčelara takođe sa preko stotinu RV košnica nikada nisam video da su pčele u RV košnicama umrle dok im je med bio iznad njih, ni jednu jedinu zajednicu..
Upravo zato tvrdim da su pčele namerno pogušene. Takvu mržnju prema RV košnicama nikada nigde nisam video ni pre ni posle ovog nesrećnog slučaja. Žao mi je bilo samo jadnih pčela kao i mladih pčelara koji su poverovali u ovo nedelo.
Skicu sam postavio, jer ima pčelara sa manjim iskustvom u proceni stanja i mogućnosti društva. I to bi važilo samo za trenutno stanje sada. Naravno da je mnogo ranije trebalo pripremiti društva. Godina je sušna i imalo je uglavnom unosa od medljike krajem leta. Najbolje je bilo hraniti pčele šećernim sirupom. Eventualni kasniji unos i višak ostvaren na terenima gde medi aster, bršljan ili ima medljike bi bio samo povoljnost, jer se ramovi sa takvim medom jednostavno ostave u rezervi. Međutim, nejasna kampanja protiv prihranjivanja društava dovodi do većih problema koji se pojavljuju zbog nepovoljnog rasporeda ili nedostatka hrane, nego što se pčele oslabe preradom šećernog sirupa. Tako da bi po ovoj skici trebalo prepakovati društva sada, ako je to moguće ili jednostavno pripremiti kao alternativu medne pogače. U buduće, pre konačnog zazimljavanja je jednostavnije nahraniti pčele na vreme i u poslednjem jesenjem pregledu samo konstatovati da je hrana pravilno raspoređena. Treba znati da će jake pčelinje zajednice uvek med skladištiti iznad, u drugi nastavak, a u prvom će biti najveći deo legla. Slabija društva, ako im se ukaže prilika ili je saće tamnije u drugom nastavku prebacuju gnezdo u drugi nastavak i ako ima unosa ili su prihranjivana smanjuju količinu legla. Ako se koristi matična rešetka, opet mogu „podeliti“ hranu i deo uskladištiti u središnjem delu gornjeg nastavka a prilično veliku količinu u plodištu oko legla. Tako će formirati klube u pevom nastavku sa velikim izgledima da klube tu i ostane tokom zime. Prihranjivanje im ne dozvoljava da gnezdo (leglo) pomere u gornji nastavak. Da napomenem, da je kod slabijih društava pogrešno držati rešetku posle suncokretove paše. Leglo se prihranjivanjem i blokadom hranom potiskuje u prvi nastavak, a zimske rezerve skladište u gornji nastavak.
Inače, Vojo, sve što se radi radi se namerno. Tako da si potpuno u pravu.
Poslednji „biser“ je stavljanje polenske pogače sada (http://spos.info/forum/index.php?topic=15594.msg241967#msg241967). TO NIKAKO NE RADITI.
Da, nisam mogao da verujem da tako nešto može da dođe od nekog ko godinama radi sa pčelama. Ove godine sam radi eksperimenta ostavio jednu LR košnicu sa matičnom rešetkom na prvom plodišnom nastavku iznad podnjače. Odavno je nisam otvarao (mislim oko mesec dana) ali mislim da su pčele spustile dosta meda i formirale mednu kapu u tom prvom plodišnom nastavku. Kakva su tvoja iskustva Šole? Naravno da bih voleo pročitati i mišljenje i iskustva ostalih kolega koji su ovo već radili.
Ove godine košnice su mi pune meda, ali nisam siguran kakav je. Početkom avgusta uzeo sam skoro od svakog društva 2 do 4 rama. Oceđeni med je veoma tamne boje, skoro crn. Kažu da je to cerova medljika koju pčele sakupljaju sa žira (čašica ploda), a ja nemam razloga da ne verujem pošto u okruženju moga pčelinjaka postoji, uglavnom cerova šuma, a kad se prođe kroz šumu čuje se prava muzika od zujanja pčela. Zbog zauzetosti ove godine nisam stigao da u toku tretiranja mravljom kiselinom (avgust) prihranjujem pčele sa šećernim sirupom. Oceđene ramove sa početka avgusta pčele su ponovo napunile medom (medljikom). Sada mi ostaje da se nadam da zima neće biti duga i previše hladna, nadam se da će pčele imati dovoljno dana za pročisne letove. Što se polenskih pogača tiče, mislim da to nije potrebno. Mislimm da u čitavoj Srbiji ima uvek dosta biljaka koje pčelama obezbeđuju polen, pa čak i u ovakvim sušnim godinama. Polena ima čak i zimi (leska, kukurek, crmjuš, mrtva kopriva, mišjakinja...), pa se za njegov nedostatak ne treba brinuti. Pozdrav.
Šole, zahvaljujući tvojim linkovanim tekstovima saznao sam:
"Sada je trenudak da se otvore varaozne :o podnjače koje će biti otvorene do početka marta."
Ja mislim da je sada trenutak da se otvore varaudbe ::) podnjače koje će biti otvorene do početka otvaranja arhiva prethodno izvaranih i pomenutih. ;D :D
Sveto, ja mislim da nećeš imati problema. Ne mora da znači da je i kasnije unošena medljika. Moje zapažanje je da medljike ima više kada povremeno ima kiša. Tako da su ti pčele kasnije verovatno unosile nektar sa biljaka koje trpe jaku sušu i čak i mede tada (boce, čičak isl). I polena je bilo iako u okolini nisam video puno cvetova ossim vodopije (cikorije). Na slici se vidi skoro neverovatna raznovrsnost polena i pri jakoj suši. Slika je detalj sa slike koja je postavljena u temi o matičnom mleču.
Važno je ne utopljavati košnice i da imaju blagu provetrenost. Tako se neće dovoditi društva u situaciju da se uznemiravaju „gušenjem“ i time povećavaju potrošnju hrane. Rezultat je opterećenje probavnog trakta.
To bi mogao biti i rezultat davanja polenske pogače sada. Pčele će je prerađivati i skladištiti u ćelije. Gde i kako će to biti uskladišteno i hoće li biti odmah utrošeno je samo teorija. Koliko će tu biti polena u medu možemo samo nagađati. Ja mislim da ga mora biti. To bi mogao biti jezičak na vagi koji bi doveo pčele do bolesti. O boljem zimovanju na delu meda koji je nastao preradom sirupa ne treba trošiti reči. O tome je bilo govora, pisano je na mnogo mesta i proveravano. Međutim pčelarima, koji se ne mogu smatrati početnicima i sada nije jasno (http://spos.info/forum/index.php?topic=610.msg242449#msg242449). Šta da se radi...
Da Lazo, čudo su te varaozne podnjače. Samo što nije bio trenutak da se otvaraju sada. Mada ih ja ne otvaram, jer su već otvorene (imaju leto). Samo nije ni trenutak da se sada izvlače ulošci - lesonit ili lim. Samo mali poremećaj je dovoljan da pčele tuđice počnu da traže ulaz u košnicu. Danas su npr. pčele radile kao da je proleće. I zavisno od trajanja najavljenog zahlađenja, može ih držati taj sabirački instikt. A doći će do poremećaja medenja (čuj poremećaja, prestaće), a pčele će po inerciji težiti još neko vreme da nađu nešto nektara. To je posledica dugotrajnog toplog vremena. Moguća je tiha grabež ili grabež. I ko otvara žičane podnjače preko zime, ne bi trebalo da požuri. Ali "majstorr" misli da je vreme...
Za vikend predviđaju kišu, a ja se nadam da će korov u malinama da se razvije kao prošle godine. Tu su Konica i Mišjakinja glavne, a malinjaci su bili puni pčela (prošle godine). Tek je početkom decembra mraz uništio ta dva korova. Ako tako bude i ove jeseni onda neću imati razloga za brigu jer će pčele uneti nektar tamo gde im najviše odgovara, pa će taj med (verovatno je bolji za zimovanje od cerove medljike) prvo da troše u zimskom periodu, a ova medljika će im dobro doći na proleće kada počne intenzivni razvoj legla. Pozdrav.
На жалост, поред добрих ствари и корисних коментара на форумима, а нарочито на најбројнијем има много погрешних ставова и залагања, која претендују да буду прихваћена од других пчелара. Имам утисак да су такви у поприличној већини па им то даје "снагу", те тврде да је баш то доказ да су у праву. Тако се препоручују разноразне небулозне ствари, чак и од оних који себе броје у врсне познаваоце пчеларства. Има ту и жеље за неком врстом сензационализма у стилу то нико не ради а баш је то права ствар. Кад би те "бисере" сакупио имала би да се напише повелика књига, па их нећу линковати било би баш много и опет би неког изоставио, па би могао да се "наљути". Пчелиња заједница је у стању да издржи многе наше глупости, на жалост и она има неке лимите.. Поздрав.
Na AV podnjacama ja ne skidam lesonitni podni deo zimi ni pod razno,a ni u jesen,a ni u prolece,samo leti kad je jako vruce odskrinem par cm dole da vazduh cirkulise.Mislim da bi bila velika greska u predelu gde duva hladni severni vetar GORNJAK i jaka istocna kosava, kao sto je slucaj kod nas u Timockoj Krajini ostaviti otvorene podove na AV podnjacama.Takodje postoji realna opasnost da poljski misevi mogu lako da progrizu podnu zicu AV podnjace i prodru u kosnicu.Dosta pcelara iz mog kraja su imali znacajne gubitke od miseva i rovcica zadnjih godina.Zato je moja praksa da obavezno i Milerovi zbegovi i AV podnjace budu cvrsto zatvoreni da nista ne moze ni odozdo ni odozgo u kosnicu,sto ukljucuje i hladan vazduh.Mislim da je cirkulacija kroz otvor leta,koji je kod jakih drustava duzine 10 CM a kod osrednjih zimsko,4cm,dovoljno vazduha.
Prihranio sam sva drustva sa po oko litar i po gustog sirupa sa Nozevojem koji sam prvi put ove godine pravio.Ranije sam im u septembru takodje davao po litar do 2 gustog sirupa rastvora secera u caju od zalfije,gde ima dodatka majcine dusice i nane.Nije bilo problema sa nozemom ni tada,ali cu se ipak u buducnosti drzati Nozevoja i eventualno Kasa kada dodjem do semena pelina da sam mogu da proizvodim neophodnu mesavinu. Posto sam drustvima ostavio nakon bagrema rezervu od 15 do 20 kg bagremovog meda,u mojoj zimskoj rezervi ima jos dovoljno kvalitetnih crvenobraon ramova sa mednim vencima od bagrema,pa sam takve grupisao u sredini nastavka,a tamniji med od heljde i verovatno delom sumski i korovski med sam stavio sa strane nastavka uz zidove kosnice.Nisam svugde morao da intervenisem kod LRa,jer je kod nekih sve ok u smislu rasporeda,ali zato kod nekih drustava u LR u sam zatekao da je med prilicno rastrkan u celoj kosnici i da srednja 3,4 rama uz po 100 gr perge nemaju bas nikakve vence.Takva drustva sam preslozio tako sto sam umesto srednja 3 stavio ramove sa crvenobraon radilickim sacem sa mednim vencima od po bar 1 kg meda,a 1 od praznih ramova sa polenom sam gurnuo u stranu u tom nastavku do rama punog meda koji je uz zid.Probusio sam rupu od 2 cm u sredini tog rama sa polenom,a ostala 3 sam rasporedio u nastavku ispod,ali razdvojene,a u sredinu tog donjeg nastavka sam stavio ramove sa oko 5 kg meda.Racunam da ako ne daj boze neka matica sidje dole i krene opet da pravi leglo da ce to biti ili ispod tih ramova u sredini,ili sa strane u jednom od ramova sa polenom,ali koji su bez meda,te da ce moci da ili predje u gornji nastavak pre zahladjenja i mrazeva,ili da ce nekako opstati sa ovih 5 do 6 kg meda u centru donjeg nastavka.
U svakom slucaju,planiram da nadam se od iduce godine sva moja LR drustva zapravo budu sa samo 1 standardnim LR telom,kao plodistem,a da ostatak budu uglavnom nastavci sa EV ramovima ili sa DB polunastavcima od 15 cm,gde je deo sa sacem oko 135 mm.Ja naime imam u DB drustvima poluramove koji su od letvica nesto deblijh od EV rama,ali sirih,to su takozvani duboki poluramovi.Od takvih poluramova vec nekoliko godina imam i polunastavke za jedan broj LR kosnica.
Mislim da je vazno kao sto gospodin Dragan kaze proveriti sva LR drustva u fazi zazimljavanja krajem avgusta ili do polovine septembra i intervenisati gde god je neophodno.Bolje je miligram preventive no kilogram lekova.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: sava miticOktobar 11, 2011, 15:16:09
Kolega Aco U nekoliko tema, koje sam rado pročitao, pominjete EV ramove - kao i ovaj deo teksta
U svakom slucaju,planiram da nadam se od iduce godine sva moja LR drustva zapravo budu sa samo 1 standardnim LR telom,kao plodistem,a da ostatak budu uglavnom nastavci sa EV ramovima ili sa DB polunastavcima od 15 cm,gde je deo sa sacem oko 135 mm.Ja naime imam u DB drustvima poluramove koji su od letvica nesto deblijh od EV rama,ali sirih,to su takozvani duboki poluramovi.Od takvih poluramova vec nekoliko godina imam i polunastavke za jedan broj LR kosnica.
Kako ćete smestiti original dimenziju EV ramova mi je jasno za LR košnice. Imate napravljene nastavke a nosači za EV ramova su na bočnim stranama i stane ih verovatno 12 EV ramova. Ovo isto primenljivo i za DB 10. Ali da EV ramove stavite na DB 12 u polunastavku sa visinom za EV ramove / 13 cm visina nastavka / treba malo dodatnog pojašnjenja. Pozdrav iz Aleksinca
Kolega Savo,mozda se nisam najbolje izrazio,oprostite.Na LR kosnicama i DB 10 od ove godine vec imam polunastavke visine 130 mm sa EV ramovima,naravno,popreko oni staju i to bas po 12 sam ja stavio,ramova.Takodje za LR vec imam vise godina polunastavke sa ramovima kao u DB 12cama,ali dubokim poluramovima,sa tankim satonosama i donjim lestvicama,malo deblje nego EV ramovi.Visina im je 150 mm,a deo za sace oko 135 mm.Naravno i u 2 DB 12 ce koliko sam jos ostavio imam takve ramove,mislim,135mm za sace.E kod njih jos nemam EV ramove,jer nemam adekvatne polunastavke,ali ni ne planiram da ih navbavljam,jer cu na prolece da obavezno i zadnje 2 DB 12ce da prepakujem u plodista DB 10,za koje vec imam i EV polunastavke i EV ramove.Naravno da cu iskoristiti i vec postojece poluramove za medista koja vec imam za ramove od 150mm,a koja su za LR ili DB 10 kosnice,pa cu iz medista DB 12ca da prebacim u njih i te poluramove,smatram da su i ono odlicni za medista. Poenta je da zelim da imam kosnicu koju je lakse pomerati,a sam DB 12 ce ne mogu da mrdnem,kada im je samo debljina plodista daska od 3 CM,a gde jke tezina meda i ostalo.... Takodje kod LR kosnica zelim da izbegnem da pcele iz 1 LR tela treba da zimi prelazi bilo gde,iz razloga sto sa po 1 EV nastavkom ,mislim na prelazne nastavke naravno,koji imaju po 12 ramova,popunjenim medom sto je 12 do 13 kg meda,imaju sve sto im treba,jer je dovoljno takav polunastavak podbaciti krajem avgusta pod LR plodiste i sve je OK za zimu. To sam vec primenio kod nekih kosnica i ove godine,jedino sto nemam trenutno sliku,ovo je nakon bagrema,ali sam sada ostavio samo jedno LR telo a nastavak pun meda podbacio ispod vec krajem avgusta ,a ostavio sam i jos jedan polunastavak sa oko 6 KG meda i iznad,jer je tada u jednom LR nastavku dominiralo leglo,sa par KG meda ukupno u celom nastavku.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: sava miticOktobar 11, 2011, 16:35:57
Kolega Aco Sada je posebno sve pojašnjeno. A posebno ovaj citat.
E kod njih jos nemam EV ramove,jer nemam adekvatne polunastavke,ali ni ne planiram da ih navbavljam,jer cu na prolece da obavezno i zadnje 2 DB 12ce da prepakujem u plodista DB 10,za koje vec imam i EV polunastavke i EV ramove.
Pozdrav iz Aleksinca koga severac polako pritiska i povećava se oblačnost.
E posto sam procitao dosta o uzimljavanju LR kosnica, u dilemi sam sta da radim po pitanju utopljavanja samih kosnica kako podnjace tako i odozgo... Imam LR kosnice sa AV podnjacama i gore zbeg sa resetkom i pvc hranilicom klasicno...
(https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcR0fxgjIfn68dwTf-yajMdvxDLXpRb3n6sltglWOOsAU3q6Y02gUw) (http://www.njuskalo.hr/image-bigger/sve-ostalo/kosnice-pcele-lr-3-nastavka-slika-19729742.jpg) Kako da utoplim odozgo preko ove mreze i hranilice? Novina, lesonit na mrezicu, gledao sam i folije i najlon preko satonosa,poklopne daske svega, pa stiropor od 1-2cm ispod krova...sta je najbolje u mom slucaju? Ja sam razmisljao da preko mrezice stavim poklopce od lesonita i preko novine nekoliko listova i tablu stiropora 1cm pod krov, da li je ovo dobro?
A za podnjacu jedni mi predlazu da ne zatvaram u opste podnjacu, drugi da treba... koliko je u stvari dovojlno otvora na letu ili podnjaci za svez zrak da udje pcelama odozdo u kosnicu? Jer svi pricaju o pravilnoj cirkulaciji vazduha u kosnici a nigdje detalja, tako i tako toliko i toliko taj i taj materijal.
Jedni kazu da gore treba otvor da visak toplote izlazi napolje iznad klubeta, a drugi opet stave one folije pa konzerviaraju kosnicu kao sardinu kapi vode vise po foliji iznad klubeta od kondenza, i imam utisak da i jedni idrugi ne grese da je u sustini pcelama samo potrebna dovoljna kolicina hrane kvalitetne hrane i za njih zime nema kako god ih toplili... Znam da i pcelama treba kiseonik naravno, a koliko to treba da bude otvor za vazduh-kiseonik koji je potreban da udje u kosnicu zimi pcelama?
Moj mentor pcelar mi govori da je najbitnije utopliti pcele odozgo novinom sa nekoliko lista da novina upije visak vlage koji nastaje u kosnici i da vlagu odrzava optimalnom kao i stiti prekomerno rasipanje toplote prema gore, a dole mogu samo staviti onu pvc varoznu podnjacu ispod resetke i da je to dovoljno, on ima pune podnjace drvene i odozgo stavlja samo novine i nista vise...tako radi godinama...
Da cujem rec iskusnih kolega po ovom pitanju utopljavanja LR kosnica...
Pozdrav
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Boris SalajSeptembar 24, 2014, 08:37:35
Novina upije višak vlage...Ne želim da povlačim raspravu čega sve ima u novinama, ako baš mora papir onda nek bude bez slova (pak papir)...
Po meni ta se novina samo napije vode i postaje leglo bakterija....Ako zazimljavaš na otvorenoj žičanoj podnjači te vlage neće biti i dovoljan je stitopor odozgo na mrežicu i mesto za hranilicu. U tom slučaju treba da sprečiš kontakt pčela sa stiroporom jer će ga pčele progrickati.. Kod mene ne mogu da dohhvate stiropor a ipak mi taj stiropor zatvara sve otvore odozgo. Znači okreneš zbeg hranilicu naopačke, zatvoriš otvor za hranjenje folijom i stiropor lepo isečeš vrelom žicom (pretraži "stirorez"na forumu) da pokriva odozgo sve komplet...Međutim, ne znam koliko je otvorena podnjača dobra za zazimljavanje pčela na jednom LR nastavku, verovatno je bolje na dva i tada će ih otvorena podnjača "oterati" u gornji...Uglavnom, ne boj se hladnoće nego bolesti i gladi...Ako si to dvoje rešio prezimeće one....A košnicu ne utopljavaš sad, nego na proleće kad krene leglo, sad treba da je rashladiš da smanjiš leglo i potrošnju hrane..
Otvorena podnjača zimi služi za izlaz vlage (teža od vazduha pa pada dole) i da pčele bolje osete spoljnu temperaturu (da ne bi izlazile na pročisni let dok je previše hladno)...Ono za odvođenje viška toplote od klubeta je velika glupost jer pčela stvara temperaturu u košnici i ako joj je vruće (višak toplote) sigurno je neće stvarati toliko da se ona (toplota) mora odvoditi...Također je otvorena podnjača dobra u borbi protiv ostalih štetočina zimi jer neće ulaziti u hladniju košnicu (glodari)....
Dakle, ako malo pretražiš pronaći ćeš slike gde se u košnici iznutra uhvatio dobar sloj leda ali pčelama to ne smeta....
Sa druge strane ne znam gde ti je pčelinjak, ima tu malo veze i klima.....Trebalo bi da zaštitiš košnice od vetra, da ne dozvoliš da ih sneg potpuno zatrpa (moraju imati bar malo vazduha), da uginule pčele ne zatvore leto...Dovoljno je samo jedno leto na košnici zimi jer je aktivnost pčela minimalna a treba sprečiti promaju u košnici (ventilacija DA, promaja NE) znači ako je otvorena podnjača ,otvoreno donje leto, a odozgo treba da je potpuno zatvoreno, a ako je puna podnjača onda se malo otvori gore (ja preferiram otvorenu podnjaču jer topao vazduh izlazi na gore pa mi nekako logičnije da otvor treba da bude dole)...
Hval puno Borise na opsirnom odgovoru, svoja drustva cu zazimiti u dva LR nastavka, tako da mi odgovara ovaj tvoj sistem sa otvorenom podnjacom.
Ovo sa novinom je zanimljivo sto pisete i logicno, nemoze novina biti bolji toplotni izolator od stiropora, nego mene brine ta vlaga, a ako bi isao sa otvorenom podnjacom ona bi bila svedena na normalu...
Bas sam gledao na jednom predavanju oko potrosnje meda zimi, za 1kg meda kojeg pcele utrose za oko mesec dana potrebno im je i 980g kiseonika, a iz toga se dobije 1257 ugljen dioksida i 725g vodene pare... iz ovoga se vidi da zimi treba i te kakao dovod svezeg vazduha zimi.
Da li je dobro da sprecim pcele da dodju u kontakt sa siroporom da napravim od lesonita poklopac gdje je mrezica pa preko nje pa odozgo stiropor. Posto kazez da okrenem zbeg hranilicu naopako (o cemu sam razmisljao sam ali nisam znao da li je dobro) onaj okvir sa mrzicom ce ispasti pa sam mislio ukucati po jedan eksercic na sve cetiri strane zbega da drze mrezicu, pa odozgo lesonit preko nje i stiropor odozgo. Koliko bi dovoljno bilo stiropora odozgo 2cm?
Pcelarim na 360mnv, imam deset LR kosnica koje su postavljene na dve grede od zemlje odignute na oko 60cm, smesten na usuncitom mestu okrenut jugu, dok sa severne strane ima veci breg i suma koja zaklanja dobro zimi od severnog vetra, jedino je otvoren na udaru jugovog vetra, da li tu treba stititi nesto od vetra ako ostavim otvorene podnjace...
Cime bi najbolje bilo zastiti od vetra (ja sam nesto razmisljao o onim plastenickim zelenim mrezama sto idu preko plastenika) sobzirom da su podnjace otvorene da li bi bilo lose da dole na prednju stranu grede ispod poletaljki heftalicom zakucam tu mrezu i do zemlje je spustim, time bi zaustavi naglo udaranje vetra odozdo a i pcelama omogucio tamo krajem zime ili kada otopli kada izlaze na procistni let pa da ne padaju dole na hladan sneg nego na tu mrezu? ili je to ne potrebno?
Sto se tice snega tesko ce leta zatrpati jer su odignute od zemlje, naravno leta se trebaju cistiti od snega normalno zimi i mrtvih pcela...
Znam da sada ne treba utopliti pcele, nego hocu na vreme da se pripremim i da odaberem najbolji sistem za svoje kosnice LR i sve materijale pripremim. Kada vi utopljavate svoje kosnice? Kako odredjujete kada utopljavati kosnice ili to radite svake godine u istom mesecu?
Imam puno pitanja jer sam pocetnik pa me sve interesuje sta i kako...
Pozdrav
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Boris SalajSeptembar 24, 2014, 18:24:58
Ne usmeravaj aktivnosti prema kalendaru nego prema aktivnosti prirode...
Ja stavljam 1 cm stropor, a lesonit mi se ne sviđa kao materijal...pričvršćivanje mrežice da ne ispadne obavezno, a način ostavljam tebi (inače nisam još nikad video da postoji razlog zašto je taj ram sa mrežicom pomičan), čini mi se da su ti košnice ipak malko visoko (preporučuje se 15-35 cm baš zbog smanjenja vetra ispod košnice), a bitno je da nisu stalno na udaru vetra. Ako ga ima samo ponekad nije strašno...
Kako određujem kada treba utopliti košnice...To bi bilo otprilike kad želiš da matica počne sa povećanim zaleganjem legla. Pošto dobrog legla nema bez polena, utopljavanje se poklapa sa pojavom prvih polenarica sa proleća i vremena dovoljno toplog za izlet pčela...Ono kad preko dana bude toplije a noči još hladne.. postavio sam na forum negde video sa predavanja mr. Mirjanića,
https://www.youtube.com/watch?v=3VpjOC7Vssg (https://www.youtube.com/watch?v=3VpjOC7Vssg)ima deo baš o utopljavanju i rashlađivanju košnica...
I da, moja pisanija nisu plod višedecenijskog iskustva... meni je ovo druga pčelarska zima...Videćeš, posle prve zime sve je nekako jednostavnije....
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Aleksandar NadrljanskiSeptembar 24, 2014, 22:55:10
Od kog do kog datuma se drze otvorene AV-podnjace ...tj.od kog datuma se otvara ,i zatvara AV-podnjace ..
Svaka cast za link i hvala Borise, bas sam u ova dva dana odslusao mr. prof. Mirjanica i procitao brosuru i mogu reci do sada najbolji materijal novijeg datuma za nas pocetnike.
Posto Mirjanic predlaze da se ispod krova drzi stiropor non stop tokom cele godine, zato cu u narednom periodu da postavim stiropor pod krov na sve kosnice...
Takodje Mirjanic predlaze zimovanje na otvorenim podnjacama sve do kretanja legla... kada krene leglo onda uvuci dole limove lesonit i sl...
Kada postaviti novinu-papir preko zbega ako se zimuje sa otvorenom podnjacom i stiroporom odozgo... da li u novembru,ili cekati unos polena na prolece?
Jos sam u dilemi sta da odradim ako ostavim podnjace otvorene moram zastiti od vetra (trskom ili mrezom) ispod kosnica na gredu sa prednje-juzne strane jer u jesen zna da bude jugovog vetra u nekim godinama ali ne nesto preterano samo kad su promene jesen u zimu (jug prelazi u severac) i stize zima... dok je najhladniji i redovan severni vetar ali tu nemam problema zaklonjen sam bregom i sumom a tu cu mozda jos da ojacam letve sa mrezom od severa sve kosnice...
Od kog do kog datuma se drze otvorene AV-podnjace ...tj.od kog datuma se otvara ,i zatvara AV-podnjace ..
Pozdrav Aleksandre, ja sam pcelar pocetnik od ove godine, sve kosnice su mi sa mrezom na podnjaci, i celo leto do skora (do septembra) su bile otvorene, sada sam ih uvukao zbog tretmana na varou.
Najverovatnije cu ih kasnije izvuci da zimuju na otvorenoj podnjaci a vratiti kada krene leglo u rano prolece.
Valjda ce se neko od iskusnijih kolega javiti ovde da pojasni sta i kako oko otvorenih podnjaca iz prakticnog iskustva.
Горан Мирјанић је већ скоро годину дана доц. др. пчеларства.
Био сам присталица зимовања пчела на отвореним подњачама али послије читања неких књига и радова (првенствено руских) које говоре о огромном значају угљендиоксида за квалитетно зимовање, о отварању више не размишљам.
Поједностављено, то изгледа овако. Кошница (било која настављача) током периода вањске активности пчела од прољећа до касне јесени има отворена два лета. Доње на подњачи и горње (обично округло) на првом или другом наставку у зависности од типа кошнице. Током зимског мировања доње лето на подњачи се потпуно затвара. Пчеле дисањем производе угљен диоксид који се хлади и пада према подњачи. Пошто нема гдје изаћи повећава се његова концентрација до одређене границе. Тај слој СО2 дјелује као јастук испод клубета и због његове повећане концентрације пчеле долазе у стање привидне ошамућености што опет доводи до смањене потрошње хране, мањег оптерећења пробавног тракта несварљивим остацима и у коначници мирнијег и бољег зимовања. Загријан ваздух засићен воденом паром излази на горњи округли отвор (предлаже се да је најмањи пречник 30 мм) тако да у кошници минимално цијеђење воде низ зидове.
Улошке на подњачама држим затворене током цијеле године, чак и за вријеме третмана мрављом киселином.
Горан Мирјанић је већ скоро годину дана доц. др. пчеларства.
Био сам присталица зимовања пчела на отвореним подњачама али послије читања неких књига и радова (првенствено руских) које говоре о огромном значају угљендиоксида за квалитетно зимовање, о отварању више не размишљам.
Поједностављено, то изгледа овако. Кошница (било која настављача) током периода вањске активности пчела од прољећа до касне јесени има отворена два лета. Доње на подњачи и горње (обично округло) на првом или другом наставку у зависности од типа кошнице. Током зимског мировања доње лето на подњачи се потпуно затвара. Пчеле дисањем производе угљен диоксид који се хлади и пада према подњачи. Пошто нема гдје изаћи повећава се његова концентрација до одређене границе. Тај слој СО2 дјелује као јастук испод клубета и због његове повећане концентрације пчеле долазе у стање привидне ошамућености што опет доводи до смањене потрошње хране, мањег оптерећења пробавног тракта несварљивим остацима и у коначници мирнијег и бољег зимовања. Загријан ваздух засићен воденом паром излази на горњи округли отвор (предлаже се да је најмањи пречник 30 мм) тако да у кошници минимално цијеђење воде низ зидове.
Улошке на подњачама држим затворене током цијеле године, чак и за вријеме третмана мрављом киселином.
Hvala na informacijama Radoje za droktorsku titulu Gorana Mirjanica, kao i na ovom zanimljivom tekstu oko zimovanja na zatvorenoj podnjaci.
Da gospodin Mirjanic bas pominje da na otvorenoj podnjaci ima 10-20% vecu potrosnju hrane, ali kaze i to da pcele bolje zimuju i da u kosnici nema budjavih ramova i sl.
Takodje Mirjanic predlaze da kada se daju pogace onaj najlon sto ostane da se ostavlja preko satonosa i samo povuce u nazad i doda sledeca pogaca, da pcelama dobro dodje ta voda koja se kondenzuje sa donje strane najlona od pogace kada konzumiraju sledecu pogacu...
Kako kazete sami ste bili pristalica zimovanja na otvorenoj podnjaci a sada vise ne, mozete li reci kakva su vasa zapazanja-razlike dok su vam drustva zimovala na otvorenoj odnosno zatvorenoj-punoj podnjaci? Kako cime i kada utopljavate svoje kosnice? U zadnje vreme sam kod par pcelara video da su poceli da koriste najlon i folije preko satonosa tj celog gornjeg nastavka zimi, koja je funkcija i prednost tog najlona koji ispod stavra kapljice vode u odnosu na recimo novinu i sl... po ovome vodena para gotovo nema nikuda da izadje iz kosnice sva se kondenzuje gore ispod folije-najlona.
Hvala i pozdrav
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Miroslav JovanovićSeptembar 26, 2014, 02:17:38
Nemam lr košnice. Samo da se osvrnem na ovo o čemu Radoje piše. Ja se koristim Brndinim metodom okruglih leta. Puna podnjača puna poklopna daska i okrugla leta na nastavcima do 7 cm ispod žleba satonoše. Nema leta na podnjači. Razlika u odnosu na klasiku je evidentna. Pozitivna ili ne to nek zaključi svak za sebe tako što će probati na dva tri društva.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Aleksandar NadrljanskiSeptembar 26, 2014, 19:30:53
Nemam lr košnice. Samo da se osvrnem na ovo o čemu Radoje piše. Ja se koristim Brndinim metodom okruglih leta. Puna podnjača puna poklopna daska i okrugla leta na nastavcima do 7 cm ispod žleba satonoše. Nema leta na podnjači. Razlika u odnosu na klasiku je evidentna. Pozitivna ili ne to nek zaključi svak za sebe tako što će probati na dva tri društva.
Molio bih Vas da nam kažete koje ste razlike primetili. Dosta se priča o ovim otvorima, pa razmišljam da probam...
Горан Мирјанић је већ скоро годину дана доц. др. пчеларства.
Био сам присталица зимовања пчела на отвореним подњачама али послије читања неких књига и радова (првенствено руских) које говоре о огромном значају угљендиоксида за квалитетно зимовање, о отварању више не размишљам.
Поједностављено, то изгледа овако. Кошница (било која настављача) током периода вањске активности пчела од прољећа до касне јесени има отворена два лета. Доње на подњачи и горње (обично округло) на првом или другом наставку у зависности од типа кошнице. Током зимског мировања доње лето на подњачи се потпуно затвара. Пчеле дисањем производе угљен диоксид који се хлади и пада према подњачи. Пошто нема гдје изаћи повећава се његова концентрација до одређене границе. Тај слој СО2 дјелује као јастук испод клубета и због његове повећане концентрације пчеле долазе у стање привидне ошамућености што опет доводи до смањене потрошње хране, мањег оптерећења пробавног тракта несварљивим остацима и у коначници мирнијег и бољег зимовања. Загријан ваздух засићен воденом паром излази на горњи округли отвор (предлаже се да је најмањи пречник 30 мм) тако да у кошници минимално цијеђење воде низ зидове.
Улошке на подњачама држим затворене током цијеле године, чак и за вријеме третмана мрављом киселином.
Treba obratiti pažnju kada se čita iz knjiga koje se bave tehnikom koja je “daleko” od našeg podneblja. Ovde su bitne sitnice koje govore o tome u kojim uslovima pčele zimuju i može se desiti da se razmatra zimovanje u uslovima zimovnika u koji se pčele unose.
Štose tiče ugljen dioksida i tu postoje neke granice ali i rasprave koliko ga ima i gde se nalazi (u širem prostoru košnice ili samom klubetu) i shodno tome, sa kojeg stanovišta ztiče na pčele prilikom zimovanja.
Kako kazete sami ste bili pristalica zimovanja na otvorenoj podnjaci a sada vise ne, mozete li reci kakva su vasa zapazanja-razlike dok su vam drustva zimovala na otvorenoj odnosno zatvorenoj-punoj podnjaci? Kako cime i kada utopljavate svoje kosnice? U zadnje vreme sam kod par pcelara video da su poceli da koriste najlon i folije preko satonosa tj celog gornjeg nastavka zimi, koja je funkcija i prednost tog najlona koji ispod stavra kapljice vode u odnosu na recimo novinu i sl... po ovome vodena para gotovo nema nikuda da izadje iz kosnice sva se kondenzuje gore ispod folije-najlona.
Hvala i pozdrav
Славиша, молим те прво без персирања. Везано за твоје прво питање, нисам превише експериментисао да би се могло узети за релевантно. Зимовање са отвореним подњачама пробао сам зиме 2012/13 управо из разлога неких теорија да ће друштво боље зимовати ако се елиминише утицај кондензације водене паре и цијеђења воде низ саће и зидове кошнице. Прво што сам примијетио је да пчеле чешће и бурније реагују појачаним брујањем код ходања око кошница. То брујање је присутно и када вјетар дува на махове. Сљедећа ствар, већа потрошња хране је била евидентна. Рекао бих да је ту у просјеку један ДБ рам меда више потрошен. Процентуално би то било ту негдје до 20%. Опет кажем узорак је био превише мали да би се могао посматрати као нешто релевантно и закључак је само одокативан. Е сада оно најбитније, зашто сам закључио да влага у кошницама није проблем чак ни зими. Имао сам у том периоду три старе кошнице, двије ЛР и једну ДБ, које су имале поклопну даску од лесонита као и кровове од истог материјала, само је рам био од дрвета. Пошто је тај период децембар-јануар био са доста кише десило се да су стари кровови пили воду и капиларним путем преко поклоне даске сва та вода је ушла у кошнице. Стање које сам затекао пред крај јануара било је такво да сам отписао друштва. Вода свуда, по два крајња рама су била зелена од плијесни и натопљена водом. Пчеле у клубету орошене и дјеловало је да им нема спаса. Само сам ставио нове кровове и дигао руке, ако преживе, преживе. Да не дужим, та три друштва су преживјела и у прољеће имала експлозиван развој, од њих сам врцао и мед од дивље трешње. Мислим да фолије имају смисла у прољећном развоју јер првенствено смањују осцилацију температуре у зони изнад клубета када је то најпотребније, дакле када креће легло. Постављам их негдје у вријеме између ресања лијеске и цвјетања џанарике. Пред багрем скидам. Кошнице ничим додатно не утопљавам. Присталица сам поклопне даске од пуног дрвета а све више и пуне дрвене подњаче. Иначе имам највећи број, скоро 90% мрежастих подњача али нисам увидио било какве предности у односу на мрежасте осим лакшег праћења опадања варое и лоцирања зоне клубета у току зиме.
Treba obratiti pažnju kada se čita iz knjiga koje se bave tehnikom koja je “daleko” od našeg podneblja. Ovde su bitne sitnice koje govore o tome u kojim uslovima pčele zimuju i može se desiti da se razmatra zimovanje u uslovima zimovnika u koji se pčele unose.
Štose tiče ugljen dioksida i tu postoje neke granice ali i rasprave koliko ga ima i gde se nalazi (u širem prostoru košnice ili samom klubetu) i shodno tome, sa kojeg stanovišta ztiče na pčele prilikom zimovanja.
Управо тако. У Русији највећи број пчелара уноси кошнице у тзв. зимовке. Нису ми позната искуства наших пчелара са таквим начином рада. Мислим да сам негдје прочитао да Момчило Ћосовић (Пале) ради или је радио нешто слично. Е сад у руским "зимовкама" температура је неупоредиво константнија од наших система са кошницама на отвореном. Циљана температура, еко се добро сјећам код њих је 4 степена С, ако гријешим молим да ме исправите. Хибернација клубета у таквим условима требала би бити "мања" него на нижим температурама када је кошница на отвореном. Написао сам хибернација иако то није баш најсрећнији термин али не желим ићи предалеко. Углавном ово са угљен диоксидом није само руска измишљотина. Мислим да се исто може прочитати и код Таутза а зиме код нас и у Њемачкој нису нешто драматично различите. Ако неко може написати нешто добро и квалитетно, а непотцјењујући знање и искуство осталих колега, о различитим могућностима зазимљавања и зимовања пчелињег друштва онда сте то ви уважени г. Шоле ;) .
П.С. Знам такође ко има добру и квалитетну аргументацију против пуних подњача. То је уважени г. Свето ;) .
Uvaženi :D :D :D ... ne vredi, ne može ovako da se razgovara, ne ide mi, smešno je... Idemo ono prosto bez uvažavanja. :)
Prisustvo i uticaj ugljen dioksida su nesporni i to je decenijama poznato. U zimskim uslovima pčele uspevaju da umesto enzima oksidaze dehidrogenaza bude značajnija. Ugljen dioksid im verovatno pomaže u tome. Nešto drugo je tu takođe bitno. To je da ga ne bude previše, ali takođe mislim da ne treba košnica da bude prepuna ugljen dioksida kao da je pušnica za meso. Onog hladnog talasa 2012 bilo je pojačanog zujanja iz košnica i moj zaključak je da to pčele rade upravo zbog malo više ugljen dioksida (i Ivan Simić je pisao da je primetio ovakvo ponašanje pčela). Danima se ništa nije pomeralo u okolini i brzina vetra je bila 0.
Za razliku od tog ekstrema, imali smo ove godine „pojačanu izmenu vazduha“ u košnicama (kada je duvala ona nezapamćena košava). I izgleda da su pčele sačuvale potrebni ugljen dioksid.
Ako bih hteo da budem veliki stručnjak, ja bih takođe mogao da kažem da se uvlake izvuku 15. septembra a vrate tamo negde 15 februar. Samo što ja to ne mogu raditi jer imam košavske uslove. I pčelinjak mi ispred nosa. Ako neko ima udaljen pčelinjak, a desi se onakva košava i mećava i putevi budu neprohodni, ja ne mogu nikome da kažem da skokne pedesetak kilometara i zatvori podnjače. Zato neću reći ni da ih otvara. Proveravali smo ovakvo zimovanje pre više od 20 godina i poznati su mi rezultati. Ali ipak tako nešto ne radim.
Pčele moraju na neki način da regulišu parametre u košnici. Najbolje je ako to rade u nekim umerenim uslovima pripremljene košnice za zimu. Pisao sam osvom viđenju ovakvih rešenja i ne bih ponovo. Parametri koji se regulišu su temperatura, povoljan bilans gasova (povoljan, ali ne - ekstreman), regulacija vlage...Ako kažem da pčele regulišu vlagu u klubetu (ili gnezdu), ovako „napamet“ imam problem. Jedan naš kolega meri (neprestano meri i ne vidim jasne zaključke) i na osnovu činjenica kaže da pčele ne regulšu vlagu, delovaću neozbiljno, jel’ tako...
I eto, uspeo sam da ne potcenim ničije znanje. Samo, zamisli da si unutar košnice i onda sa poznavanjem osobine vazduha (koji između ostalog u zavisnosti od zagrejanosti ima više ili manje vlage u sebi) biće ti jasnije.
Folija iznad može da se koristi i takođe sam pisao o tome i samo treba znati gde i kako se koristi. Korišćenje folije neki majstori onako paušalno posmatraju i misle da je isto za sve tipove košnica. Jeste, ako npr. LR košnica zimuje u jednom nastavku. Može i kada je sa dva, ali da pčelar bude siguran da će pčele biti najvećim delom u gornjem nastavku (najbolje celo klube) i da leto bude baš poveliko. Ja silom prilika oko pola pčelinjaka držim u „režimu“ folije preko zime. Kupio sam povoljno od mein Bruder-a neke krovove koji su rađeni sa šper-pločom (odvratno i leti i zimi, jer je iznad tog pocinkovani lim). Ali se trudim da klube mora biti u gornjem nastavku u tim košnicama. A to opet malo pravi rizik sa nešto manjim vencima ili mora biti u jednom nastavku, a najbolje je kada podbacim polumedište. Ali tanji venci su opet poželjni.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Miroslav JovanovićSeptembar 27, 2014, 23:59:33
Borise da te nebih doveo u zabludu ili nekog ko ovo čita nestručnim objašnjenjem preporučujem da ukucate na youtube " brndušić predavanje u novom sadu" . Traje skoro dva sata al ima se šta videti. Bio sam na tom predavanju. Ako neko ko je vičan ovoj tehnici može nek postavi ovde link.
To predavanje je bilo na ovom forumu. Ja sam napisao svoje mišljenje (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=43.msg17953#msg17953) o tom video materijalu (i predavanju). Jedino što se nadam da to nije sklonjeno sa foruma zato što sam ja to tražio. Mislim da se nemogućnost pregledanja nekog video materijala desila zbog nekih problema na YouTube i ja sam takođe imao problem što se neki moji snimci nisu videli. Uradi se podešavanje svog kanala i stvar rešena. Naravno, nemam ništa protiv da takav film bude na forumu. Uparavo bi se video naučni domet tog predavanja.
Baš o tom kolegi i jeste reč. Na forumu SPOS-a je postavio grafikone, na kojima se lepo vidi da pčele regulišu i vlagu (između ostalog). Svojevremeno (dok sam još bio u srednjoj školi) brat mi je uvek govorio da se na grafikonu vidi sve. Gledao sam kao tele u šarena vrata. Problem je što je on to naučio a ja nisam. A može se naučiti “čitanje” grafikona. Samo treba znati i druge parametre koji imaju uticaj.
Ako neko želi da se bavi teorijom zazimljavanja i šta sve pčele regulišu i ne regulišu toplo preporučujem sledeću knjigu. Ako je neko želi, mogu poslati na zahtev (u elektronskoj formi i na ruskom jeziku)
"Jedan naš kolega meri (neprestano meri i ne vidim jasne zaključke)..."
Вјеровао сам да сам само ја збуњен тим мјерењима јер ми често није јасна нит, закључци некада дјелују дијаметрално супротни, али добро.
Међутим многа мјерења су урађена одавно само резултати нису нешто превише преношени кроз нашу пчеларску литературу (бар колико је мени познато). Добра ствар са руским књигама је што на интернету постоји велики број доступних у пдф-у, само треба знати језик. Кроз школу се никада нисам сусретао с руским па сам одлучио да научим. За изговор није баш лак али се читати и преводити научити може релативно брзо без неког већег напора. Само треба обратити пажњу да постоји велики фонд ријечи истих или сличних као наше али које имају потпуно другачије значење. Нпр. наша ријеч "понос" на руском је дијареја тј. пролив :) . Ево једне занимљиве књиге о микроклими кошнице. Такође могу послати на мејл ако неко жели.
Bilo je raznih grafikona i bilo je u Pčelaru (npr.). Grafikon koji govori o osobinama vazduha po pitanju vlage, prvi put sam upravo video u Pčelaru. Ako sam dobro zapamtio, vazduh na 30 °C može primiti 29,4 g vlage. Padom tempereture količina se smanjuje. Porastom temperature i ta veličina raste.
Izmenom vazduha se reguliše i količina vlage. Kao što sam više puta napisao, ne mogu se neke pojave posmatrati izolovano. Ne zato što nije lepo, već zato što nije moguće.
PS
Problem nastaje kada baš ti „stručnjaci“ koji se umore kada je tekst duži od jedne rečenice neke stvari otkriju u poodmaklom dobu, ne savladaju gradivo i šire svoju „veru“ u neka nova viđenja. Umesto da samo malo pažljivije prouče neke pojave i ne zamlaćuju narod. Izgleda da je njvažnije da se „piška“ povidon jod i pali amtraz preko cele godine. To je dostignuće savremene tehnike pčelarenja. Ali da ne zamaramo narod pčelarski takvim stvarima...
Ako se mogu dobiti obe knjige, molim vas da mi pošaljete, pod uslovom da je za dž :D
... Само треба обратити пажњу да постоји велики фонд ријечи истих или сличних као наше али које имају потпуно другачије значење. Нпр. наша ријеч "понос" на руском је дијареја тј. пролив :) .
Ima jedna knjiga koja je zvanično prevedena sa ruskog, izdata od SPOS-a, mislim da se radi o Tehnologiji dobijanja pčelinjih proizvoda, ili tako nekako. Tamo postoji termin i u celoj knjizi se provlači "letnje pčele". Dugo mi je trebalo da shvatim, jer nemam originalnu knjigu da se radi o "pčelama izletnicama". летние пчелы= pčele koje lete, bukvalni prevod, a može i zaista letnje pčele. Zavisi od Rusa jer oni često ne pišu one dve tačke iznad slova "e" kada se ono čita kao "jo", pa ispadne ljetnie pčjoli ili ljotnije pčjoli, da vas dalje ne zamaram
Pregledom svojih LR košnica sam vidio da su klube smjestile u donjem nastavku a gornje je ostalo uglavnom prazno. Dali bi bilo pametno zamjeniti nastavke tako da prazni nastavak odmah bude dole. Druga stvar je što se tiče podnice, pošto imam podnice sa skupljačem peludi čiji otvor je otprilike 1/3 podnice zatvorio sam ga komadom lesonita da ne gubim toplinu a sad čitam da je možda bolje otvoriti. Što bi mi bilo bolje ostaviti zatvoreno ili otvoriti tu 1/3 na podu. Kod nas nema nekih velikih vjetrova - veći je problem česte magle?
Ja sam danas sredio krovove, u sve sam ubacio stiropor 20mm pricvrstio srafovima i plasticnim drzacima za fasadu samo sam sekao onaj dole tipl da samo ostanu dugmici (sesiric) ;D ;) cetiri komada u uglove odmaknute po 4cm od bocnih strana krova peti u sredinu...i ne moze pcelama sada ni radijacija nista odozgo ;)
(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQhWo2sBzFvFbLAH4IXXgopjhQJmVLgnSX5H4qNRF2TpavkzDBjfQ) Evo to je taj tipl za stiropor-fasadu... odlicno drzi stiropor za krov.
Моје искуство са крововима је да се убаци стиропор, два цм дебљине, и преко њега најлонска фолија захефтана за бочне стране крова. Оваквим радом штитим стиропор од оштећивања и ако кров прокишњава вода не долази до хранилице. Потом стављам још једну фолију преко хранилице и преко ње два три листа политике, јер је то сад актуелно а и пчелама није досадно зими и лети имају шта читати, и одозго кров . Поздрав.
Kako onda da nas „pohapse“ oni koji misle da se i ovde pletu mreže preko skajpova, mail-ova i ostalih opasnih stvari (kad kažem oni, mislim par morona na "jednom" forumu), kada nema pravnog osnova :D. Pa mi ni adrese nismo razmenili. Propade teorija zavere.
Jednu neću, daj tri :D :D :D
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Aleksandar NadrljanskiSeptembar 29, 2014, 08:55:31
Da li moze da neko pojasni detaljnije ovaj pojam "Vrlo bitan je i raspored hrane" .
Пчеле стављају мед од краја кошнице па према средини . У исто време праве медну капу изнад клубета.Једна од карактеристике меда и саћа је да су изванредан топлотни изолатор. Измерено је да је разлика у температури са једне стране саћа са медом и до 20 степени, у односу нс другу страну . Како зима одмиче клубе се шири и узима мед од средине кошнице према крајевима.Поздрав
Da li moze da neko pojasni detaljnije ovaj pojam "Vrlo bitan je i raspored hrane" .
Aleksandre, povoljan raspored hrane je na gornje dve skice. Nepovoljan na trećoj po redu ili kako sam ja napisao: košnica sa nedovoljnom količinom hrane.
Po izgledu i pretpostavljenoj popunjenosti ramova medom, košnica bi na vagi pokazala pristojnu težinu. Ali, ramovi sa brojevima 4,5,6,7 imaju tanke vence. Klube će se tu formirati i ako bude hladnija zima, ta društva imaju veliku mogućnost da ne dožive proleće.
Ako se najveći deo hrana nalazi po bokovima, a srednji ramovi imaju tanke vence, pčele će obavezno na tim ramovima zazimiti.
Povoljnu težinu može pokazati i košnica kojoj je med podbačen pod plodište (medište spušteno na podnjaču, a plodište podignuto iznad). Verujem da ti je poznato da neki iskusni pčelari ovo preporučuju, zaboravljajući da objasne u kojim uslovima. Ako pčele prenesu nešto malo meda imaće iznad tanke vence u celom nastavku, a ne samo u srednjim ramovima. To je svakako nepovoljno.
Zatim, neka društva skladište hranu više na jednoj strani košnice. Klube obično bude bliže praznijoj strani. Put klubeta je uglavnom prema gore, ponekada se pomera bočno (kada ima uslova da to uradi – kada otopli tokom zime), a praktično nikada se ne kreće prema dole (ali i to se dešava).
Povoljnim rasporedom hrane se može smatrati i postojanje mednog venca gde je nekih 4-5 cm med, a dodatnih 4-7 cm med nastao prihranjivanjem sirupom (srenjih par ramova kod LR košnice), s tim da je obično medni venac u zadnjem delu rama još jači (u uslovima sa unosom medljike i nešto deblji venac meda od šećernog sirupa - ovaj med je u stvari "med" nije pravi med, ali su pčele ipak obogatile taj sadržaj).
Пчеле стављају мед од краја кошнице па према средини . У исто време праве медну капу изнад клубета.Једна од карактеристике меда и саћа је да су изванредан топлотни изолатор. Измерено је да је разлика у температури са једне стране саћа са медом и до 20 степени, у односу нс другу страну . Како зима одмиче клубе се шири и узима мед од средине кошнице према крајевима.Поздрав
Moje mišljenje je malo drugačije. Pozivam se pri tome na tekst Lebedeva objavljen u Pčelaru, gde on kaže da ram sa medom propusta tri puta brže toplotu od praznog saća. Nemam nekih narođitih podataka o toplotnim osobinama saća i ostalog, ali su ruski stručnjaci osporili neke ustaljene šeme koje nisu tačne i koje se tiču i osobina materijala i provodljivosti samog klubeta (takođe objavljeno u Pčelaru). Ali i da nemam podatke, dovoljno je pogledati pčele tokom zime (a to jesam često radio) i može se videti da pčele samo obodom klubeta zahvataju med, ostali (mnogo veći deo klubeta je na praznom saću (ovo se samo tako kaže, jer to nije potpuno prazno saće i ima razbacanog razređenog meda u saću). U suprotnom, pčele bi razvile drugačiji mehanizam prezimljavanja i samo dogrevale med koji bi bio na svoj raspoloživoj površini saća koje klube zaposeda tokom zimovanja.
Dalje, klube se baš i ne širi mnogo. Postoje uobičajeni gubici pčela i klube se postepeno smanjuje do određene mere. Širenje (ili raspuštanje klubeta) je moguće samo ako dovoljno otopli. Mada je nesigurno oslanjati se na to. Možda zima bude vrlo duga, a moguće je i da se pojavi nešto malo legla, što bi trajno vezalo gnezdo za praznije saće i onemogućilo i delimično napuštanje gnezda zbog dopremanja hrane. Ako su središnji ramovi siromašniji hranom i pčele budu prinuđene da napuštaju klube ili gnezdo zbog dopremanja hrane (i vode) sa bočnih ramova. Takva društva mogu i preživeti zimu, ali su u realnoj opasnosti od nozeme.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Ivan Simic 1Septembar 30, 2014, 21:50:24
Pčele će za prezimljavanje i središnju tačku formiranja klubeta izabrati najtamnije ramove. Razlog ovome je određen broj košuljica lutki u ćelijama iz kojih je izašlo leglo. Za ovih nekoliko godina posmatranja stekao sam utisak da je taj "materijal "dobar toplotni izolator (slikovito objašnjeno: nešto poput stiropora). Pčele se trude da gubitke svedu na minimum, pa iz tog razloga i biraju tamnije ramove, med možemo posmatrati kao materijal koji toplotu rasipa, odvodi van zone klubeta. Zagrevanje meda je posledica gubitaka toplote iz klubeta, što je svetlije saće u zoni klubeta veći su gubici a samim tim i utrošak hrane.
Zagrevanje meda je posledica gubitaka toplote iz klubeta, što je svetlije saće u zoni klubeta veći su gubici a samim tim i utrošak hrane.
Samo što ne znači da to nije povoljno po pčelinju zajednicu u zadovoljavajućim uslovima zimovanja (pri tome mislim na pripremljenost košnice, a ne na spoljne uslove). U odeređenim uslovima je zimovanje na svetlijem saću velika prednost. A svakako jeste prednost.
Idealno bi bilo da se letnje razdoblje i odgajanje legla završi na ramovima sa tamnijim saćem, a zimovanje nastavi na svetlijem saću. Kod LR košnice taj ideal nije uvek moguće ostvariti kod svih društava. Neka društva to mogu i samostalno tako urediti, a kod nekih se mora presložiti košnica ili uticati na drugi način.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Ivan Simic 1Oktobar 01, 2014, 17:44:52
E, sad Šole da objasniš šta smatraš pod svetlijim saćem, koliko gen pčela je izašlo? Zašto misliš da je na tamnijem lošije zimovanje?
Idealno bi bilo da se letnje razdoblje i odgajanje legla završi na ramovima sa tamnijim saćem, a zimovanje nastavi na svetlijem saću.
Шоле, замолићу те да ову тезу мало детаљније образложиш онако како ти знаш, ако већ негдје ниси писао :) . Врло је интересантно јер се коси са општеприхваћеним теоријама код нас. Читао сам чини ми се да нешто слично раде у Њемачкој. Негдје у августу одузимају (скоро?) сво саће из кошница, мед врцају и враћају само рамове са сатним основама. Тада раде интензивну прихрану инверт сирупом све до попуњавања залиха. Пчеле презиме на младом саћу.
Idealno bi bilo da se letnje razdoblje i odgajanje legla završi na ramovima sa tamnijim saćem, a zimovanje nastavi na svetlijem saću.
Шоле, замолићу те да ову тезу мало детаљније образложиш онако како ти знаш, ако већ негдје ниси писао :) . Врло је интересантно јер се коси са општеприхваћеним теоријама код нас.
Nemoj druže, ne bih da dodatno "zbunjujem" narod. Pa sve je jasno, ali mogu na pp ili mail da ti napišem, ako te zanima. Mada mislim da je to tebi poznato i neću ti reći ništa novo i epohalno.
Dobro vece drugari,pre svega drago mi je sto cu biti sa vama na ovom sajtu i deliti misljenje za vama,,, :) Procitao sam sve vase komentare o zazimljavanju kosnica,naucio sam dosta po vasim pricama,jer sam ja pocetnik u pcelarstvu od ove godine. Dobio sam 10 LR sanduka sa paketnim rojevima.
hranio sam ih sirupom 1 lit.vode sa 2kg secera do pre 15 dana dok nije zahladilo,onda sam im stavio pogace ali vidim svakog drugog dana po 10-15 pcela uginu. Zasto ? Nije mi to jasno.
Kada sam ja učio osnove pčelarstva, stric mi je govorio da se pravo stanje vidi početkom decembra. Zavisno od uslova, tada izumru kratkovečnije pčele. Međutim, postoji teza mnogih kolega da se košnica u to vreme „ne sme ni dodirnuti“. Uputstvo je ne dirati do marta. U martu se vidi sve i svašta. Ja ne poštujem takve preporuke i ne smatram ih ozbiljnim. Ipak treba pogledati povremeno šta se dešava u košnici. Nije to toliko opasno kao što neki misle.
Zato, nemoj da te zabrinjava povremeno osipanje pčela, jer bi to trebalo da bude uobičajeno. Ali ova godina je bila neugodna i treba biti oprezan. Sve je moguće. Moje mišljenje je da si prihranjivao relativno kasno sa većom količinom šećera, a to može biti vrlo nezgodno.
Trojica mojih komsija pcelara koristili su isto tako sirup,jedan naj iskusniji se bavi pcelarstvom preko 20godina tako i on prihranjuje pcele kada je malo hladnije,a dok je toplo 1/1. Ali svi mi pcelari smo se zalili ove godine Jer se nisu rojile pcele, :) ali sta da se radi takva je god,,, nadamo se da ce biti bolje sl.god. I nama i pcelama :)
pcele nisu sakupile dovoljno meda za zimu i sugurno su napravile neki njihov raspored zbog hrane,pa mozda smanjuju drustvo kako bi prezimele... (sigurno je to) Sta ti mislis? E sada idem kod pcelara da mi prodaju nekoliko ramaova sa medom da im postavim. Postavicu te pune ramove sa strane,pogaca odozgo,stiropor sa folijom takodje odozgo i sigurno ce prezimiti... A odozdo cu postaviti isto stiropor stim sto cu ga malo izbusiti da bi kruzio vazduh... :) ako gresim ispravi te me molim vas :)
pcele nisu sakupile dovoljno meda za zimu i sugurno su napravile neki njihov raspored zbog hrane,pa mozda smanjuju drustvo kako bi prezimele... (sigurno je to) Sta ti mislis? E sada idem kod pcelara da mi prodaju nekoliko ramaova sa medom da im postavim. Postavicu te pune ramove sa strane,pogaca odozgo,stiropor sa folijom takodje odozgo i sigurno ce prezimiti... A odozdo cu postaviti isto stiropor stim sto cu ga malo izbusiti da bi kruzio vazduh... :) ako gresim ispravi te me molim vas :)
Kolega, utopli malo odozgo, ne tumbaj pčele....Ne smanjuju oni broj, sve će to dobro na kraju da ispadne, ako imaš bar 4-5 ulica pčela.
Naravno da će biti dobro, ali ako ima tih 4-5 baš dobrih ulica i ima hrane. To ipak mora da pogleda.
Kratkim i brzim pregledom možeš videti šta se dešava. Pred sumrak kada zahladi, podigneš poklopnu dasku (ili šta već imaš na košnici) i vidiš približnu visinu mednih venaca u sredini gde je klube. Potrebno je da bude baš niska temperatura. Ne možeš dobro proceniti, ako je u momentu kratkog pregleda više od 10 ºC ili je Sunce prilično ugrejalo košnicu. Ako gledaš uveče koristi baterijsku lampu. Podigni poklopnu i sačekaj pola minuta da se pčele potpuno smire. Kada je hladno, one su u klubetu i ne izleću.
Ako nemaš dobre uslove uveče, pogledaj ujutro, kada je hladnije. Takav pregled ne traje dugo. Izbrojiš ulice i proceniš visinu mednih venaca iznad klubeta. pretpostavljamo da si dovoljno hrano i da su bočno bogatije hranom.
Kupovina meda može biti neugodna, zbog moguće zaraze. Ako si potpuno siguran u ispravnost meda i to se može uraditi. Ali prvo moraš znati šta imaš u košnicama.
Jesi li izvadio jedan ili dva rama do zida, da možeš u slučaju potrebe brzo i lakše odraditi neki hitan posao?
PS
Samo bez panike. Zamisli sebe u mojim uslovima. Treba da zazimim još trideset i nešto košnica sa potpunim tumbanjem i premeštanjem ramova i par komada da pripremim za spajanje. Biće nezgodno ali pobedićemo :)
Pregledao sam ih jutros,pogacu su samo malo pojele, drustva su dobra (jaka),matica se dobro ponasa odlicna je. ;) 3 rama u sredini su puna sa medom a 2 rama sa bocne strane su puna samo sa unutrasnje strane. Ima tu i ponekih larvica na bocnim ramovima u sredini meda... Krpelja nema samo sam video na jednoj pceli na telu iza glave... Planiram kada otopli da ih jos jednom zadimim protiv tih malih uljeza :)
imam 4 klubeta pa me ne brine puno,bio je dana moj dobar prijatel stari pcelar i pogledali smo ih zajedno i ohrabrio me... :) uopste nije bilo potrebe za brigom... Pcele su dobre, zazimili smo sve sanduke (stirodorom dvojkom),pvc-e folijom,stim sto sam probusio foliju (nekol'ko sitnih rupica)da cirkulise vazduh... :) Planiram za par dana da odradim preko sanduka nesto da ne dopire nimalo snega do sanduka ni jake promaje preko zime... :)
Krpelja nema samo sam video na jednoj pceli na telu iza glave... Planiram kada otopli da ih jos jednom zadimim protiv tih malih uljeza :)
[/quote]
Kolega poštovanje,definitivno bi bilo dobro da odradite još koji tretman,jer postoje mišljenja od kolega koji su se dosta bavili varoom,da čim vi golim okom pri letimičnom pregledu vidite varou na nekoj pčeli to znači da zaraženost varoom nije nikako mala,naprotiv.Zato bolje se ne opuštajte,već odradite tretman čim ne bude legla,a vremenski uslovi dozvole efikasno tretiranje protiv varoe. S poštovanjem pozdrav,kolega Aca Perić
Dali bi bilo dobro skinuti preko zime hranilicu sa zbjegom i ostaviti samo poklopnu dasku. Previše mi je tu praznog prostora, mislim da bi im bilo toplije bez hranilice?
Anto, ako se slažeš, prvo bih te pitao a zašto treba da im bude toplije?
PS
Ove godine sam sve košnice zazimio bez zbega. Većina ima samo leksan i to bi trebalo da je jako hladno: leksan i ma šuplinje, tako da je ispod krova samo materijal debljine zida leksana i može da struji vazduh. Razlog zazimljavanja bez zbega sam ranije napisao. Tako da pčele imaju od „izolaconog“ materijala na mestu „gde se gubi najviše toplote“ (a to je krov košnice) taj nepovoljni leksan, krov koji je izrađen od šperploše i ima pocinkovan lim. Taj lim ima takve osobine da se leti dobiju opekotine kada se nasloniš, a zimi je hladan kao led. Opet smatram da su pčele malo „zagušene“ ali rizikovaću :) .
Anto, ako se slažeš, prvo bih te pitao a zašto treba da im bude toplije?
... pa da im ne bude hladnije ;) Nekako mi se ta "rupa" u vrhu košnice ne čini baš kao najbolje rješenje. Druga stvar se tiče hrane, davao sam im sirup od polovine 8. mjeseca do pola 9. mjeseca i to skoro 10kg po košnici a opet nema baš previše spremljenog meda. Nabavio sam 2 pogače po košnici i namjeravam im to staviti prije proljeća, dali bi bilo sada prerano staviti prvu pogaču?
To je tačno, ta „rupa“ iznad pravi probleme. Takve hranilice ne koristim, ali mi se ne sviđaju i nikako ne bih ni koristio. Kolege koje koriste slične hranilice bi trebalo da daju neki savet.
Moje mišlenje je da baš to što sumnjaš da nemaju dovoljno hrane ne treba da ih utopljavaš previše. Pčele su svoj način prezimljavanja prilagodile tako da im bude hladnije, a ne toplije. Hladnoća ih primorava da budu duže u stanju klubeta (kada se pojavi leglo, to je već pčelinje gnezdo i ima drugačije odlike).
Hrana koju pčele imaju ove godine je takva da uglavnom neće kristalisati (nadam se da ne treba da ponavljamo da to ne važi za svakoga i za svako područje). Kada je takva hrana pčele je lakše troše i biće to malo nezgodnije.
Rano je za pogače. Osim nisi siguran da u delu gde je klube nema značajnijih mednih venaca koji bi omogućili da pčele prebrode bar dva zimska meseca (podrazumevamo „pčelinji“ a ne astronomski kalendar). Mada ja u tom slučaju uvek predlažem spajanje ili podelu društva.
I kada budeš davao pogače, dobro razmisli valja li dodati celu pogaču (pokriti veliku površinu klubeta) ili je podeliti na pola. Opet sa ciljem da im bude nešto hladnije a ne toplije. Vidim da su opet u toku "žestoke" diskusije oko posledica koje izaziva ili ne izaziva pogača sa akcentom na temperaturu. Mada, malo ko posmatra i ostale potrebe pčela, kao što je voda i ostalo. Kao što često kažem, ne posmatramo mi statističke podatke (trenutni podaci) nego uticaj svega toga na žive organizme. Tu je potrebna i voda i ostalo i ako se posmatra samo uticaj temperature bez objašnjanja koliko to utiče na ostale uslove, to je promašaj. Nije samo temperatura u pitanju.
Vidim da su opet u toku "žestoke" diskusije oko posledica koje izaziva ili ne izaziva pogača sa akcentom na temperaturu.
Не знам да ли смо читали исте "дискусије" али заиста се свашта занимљиво може прочитати. Више је везано за научну фантастику него озбиљну пчеларску причу, али добро. Главни аргумент зашто сада стављати погаче и то наведен од стране уважених предавача је тај да "тако раде пчелари који имају 2500 кошница". Када колега (учесник и овог форума) наведе супротан примјер човјека који без погача пчелари са 300 друштава, као одговор добије заједљив и бесмислен коментар да је 300 ипак мање од 2500. Самим тим он је у очима других лошији пчелар и његово знање и искуство нису битни. Друга занимљивост везана за ову тематику ја да се континуирано провлачи теза о значају резултата из праксе и остављању по страни "теоретисања". Тако настаје и експеримент "да ли су погаче штетне?" Мени је сама идеја таквог експеримента апсурдна јер не може рећи ништа. Па човјек који је јуче почео пчеларити зна да ће пчеле које су сада присиљене да троше сахарозу имати краћи животни вијек. Озбиљна испитивања су одавно рекла све. Поента је отприлике ова. Немојте читати књиге, немојте размишљати. Ту сам ја да вам откријем топлу воду.
Procitao sam jos jednu "zanimljivost" - kao sto je navedeno kaze covek zna velepcelara koji uvek u svako doba drzi pogacu u kosnici ili u ram hranilici i (gle cuda - moja konstatacija) - uvek ima meda u kosnici pa je to eto dobro ...
Главни аргумент зашто сада стављати погаче и то наведен од стране уважених предавача је тај да "тако раде пчелари који имају 2500 кошница". Када колега (учесник и овог форума) наведе супротан примјер човјека који без погача пчелари са 300 друштава, као одговор добије заједљив и бесмислен коментар да је 300 ипак мање од 2500. Самим тим он је у очима других лошији пчелар и његово знање и искуство нису битни.
Па човјек који је јуче почео пчеларити зна да ће пчеле које су сада присиљене да троше сахарозу имати краћи животни вијек. Озбиљна испитивања су одавно рекла све. Поента је отприлике ова. Немојте читати књиге, немојте размишљати. Ту сам ја да вам откријем топлу воду.
Ево да и се и ја надовежем на ову тему око погача, са овим горе што је колега Радоје изнео се слажем, мој закључак из овога горе је следећи: да овај пчелар са 2500 кошница је ипак велики пчелар за овога од 300 кошница (као овај од 300 за нас мале испод 50 кошница) тако за мене су они у сваком случају велики пчелари са великим искуством у сваком случају, али логично гледано 2500 кошница је огромна цифра да се не заваравамо, једна мала грешка може да вас кошта много, зато ти пчелари и немају простора (времена) да гледају када је нужно додати погачу (када се мора, пчеле пробиле медни венац и стигле на сатоноше), да отварају свих 2500 кошница и да виде где треба интервенисати (ово поскуплјује производњу-уложено више рада), дакле они зато стављају погаче у новембру и не мисле да ли су пчеле потрошиле венце изнад себе...
Много сам читао ово о скраћењу живота пчеле, која зимује на шећеру (допуне хране шећерним сирупом крајем лета и погаче зими) него на меду, е нигдје нисам нашао податак колико се то тачно (дана) скраћује живот зимске пчеле на шећеру у односу на мед? На многим предаваљима само понављају као папагаји једну те исту причу а нико да уђе у саму срж ствари до најситнијих детаља са тачно добијеним подацима толико и толико. Из тих прича стичем утисак да до пролећа у кошници неће остати ни 30% пчела од зазимљеног броја, као да зимска пчела треба да живи до медобрања, она само треба да у рано пролеће од јануара до марта изведе своје наследнице и она умире пре или касније...по мени је најважније зазимити јака друштва 8-9 улица и нема зиме.
Ја сам почетник па ме много тога интересује до најситнијих детаља, пре ценим праксу и савете из праксе него било коју књигу, оно што је проверено и доказано и сто тако неко ради годинама то ценим, а моје је да то сам оценим (за себе) и можда и код себе применим.
Када смо код погаче једно питање, да ли пчеле погачу само троше за исхрану или могу и да је прераде и одложе у саће као резерву? На два места сам чуо опречне информације.
Пре два дана сам од једног пчелара чуо како он ради са погачама, без обзира на стање залиха хране он почетком новембра ставља погаче и пчеле му нормално зимују... У једном приручнику сам читао радове по месецима, па погача се помиње баш у месецу новембру да се додаје...
Пошто ми је ово прва зима са пчелама не бих да се коцкам, највероватније погаче ћу додати у новембру па ћу на пролеће видети колико је пчеле изимило...
На који начин закључити да пчеле немају довољно хране и када треба погача? Је ли то само визуелни преглед клубета, ако је клубе ниже да ли значи да имају довољно хране или клубе је ближе сатоноши да су пчеле већ потрошиле венце? Има ли још који начин и на шта треба обратити пажњу код визелног прегледа одозго кошнице а да се рамови не ваде.
Procitao sam jos jednu "zanimljivost" - kao sto je navedeno kaze covek zna velepcelara koji uvek u svako doba drzi pogacu u kosnici ili u ram hranilici i (gle cuda - moja konstatacija) - uvek ima meda u kosnici pa je to eto dobro ...
Поштовање Миодраже, и ја сам за то чуо, али мени ко почетнику то мирише само на маркетинг погача негог Х произвођача... иначе сам се сит нагледао разних предавања по јутјуб и велика већина њих рекламира неког-неки препарат производ... у мом окружењу то нико не ради још нисам наишао на таквог пчелара са погачом преко целе године. Поздрав
Кад смо код зазимљавања ЛР кошница, наредних дана планирам да завршим утопљавање са папиром одозго преко хранилице-збега, у књижари сам купио ролу папира за паковање и од њега ћу исећи по 5 листова по димензији око 47х37 преко хранилице, и свих пет захефтати један за други у угловима ради лакшег постављања.
Овај папир сам намерно узео јер новински нисам хтео, због оног мириса стампе...овај папир није онај сјајан и глат већ мало храпавији да боље упија влагу.
Размишљао сам се и о фолији, али пошто о томе нисам нигдје нашао прецизне податке када иде фолија, колико преко, да ли опет треба папир преко, неко прекрива целу кошницу неко не, нико још није објаснио све предности и мане фолије преко пчела зими, сем да ствара кондез на себи одоздо, да ли повећава валгу у кошници и колико шта ако помаже буђању саћа у кошници....бар ја нисам нашао те податке...
По мени једино фолија би имала логике да се постави тамо када крене легло као додатно утопљавање...
Под крововима сам уградио стиропор 20мм и додаћу још овај папир преко хранилице под кров и зато фолију за сада нећу користити док о њој не сазнам све.
Скоро сам гледао пчелињак, човек је све спојеве наставака ЛР облепио траком са свих страна... колико је то добро и да ли треба затварати спојеве између наставака (иначе сам видео један производ на интернету на бази воска, нешто као кит за дрво а у ствари је за кошнице за затварање пукотина на истим, да ли би то било боље решење од лепљења траком?
Мислим ако се сви отвори затворе ето влаге и буђи рамова....
cao kolega, Neslazem se sa tim gitom jer je pcelama potreban vazduh, Jedan moj komsija vec 20god.ne koristi nista,ni foliju, samo pogace preko cele zime,zatvara otvor od hranilice lesonit tablom i to je to,nista vise.ja sam napisao kako sam ih zazimio i necu nista vise raditi sve je to suvisno sta sam hteo dodatno uraditi,,, A kod pvc folije stvaraju se kapkice vode od kondenzacije i pcele piju tu vodu.tako su mi pricali stariji pcelari. Pcele odrzavaju jednaku teperaturu,stim kada im naleti strselj pcele ga ubiju toplotom(pregreju ga)...
Čemu potreba za gitom ili trakama ako su pčele propolisom zatvorile sve te pukotine. Ako nisu, onda se zapitate zašto nisu. Da im smetaju, zatvorile bi. Ja zatvaram neka mesta koja se pokažu kao prorezi, ali ako sam ja uticao da se stvore (ako kasno menjam mesta nastavcima ili neka slična radnja). Tada pčele možda neće imati mogućnosti da to zatvore ako im smeta.
Preterano utopljavanje na svodu može biti i štetno u određenim uslovima i zato se trudimo da pri zazimljavanju nađemo neku sredinu.
Folija može da se koristi, ali treba znati to koristiti da ne nanese štetu pčelama. Voda koja se kondezuje na foliji treba pčelama u većoj količini kada ima legla. Ako nema legla taj kondezat je suvišan i može biti štetan. Folija se može koristiti ako je klube relativno blizu toj foliji. To znači da bude u gornjem delu košnice, jer ima umerenije vence. Ako je kojim slučajem košnica LR, i najveći deo klubeta je u pvom nastavku, a deo klubeta tek zahvata drugi nastavak, folija je štetna.
Nešto malo o pojavi plesni (buđi): http://wol.jw.org/sr-cyrl/wol/d/r54/lp-sb/102006005
Procitao sam jos jednu "zanimljivost" - kao sto je navedeno kaze covek zna velepcelara koji uvek u svako doba drzi pogacu u kosnici ili u ram hranilici i (gle cuda - moja konstatacija) - uvek ima meda u kosnici pa je to eto dobro ...
Ne bi trebalo smetnuti sa uma da ovakvom tehnikom,finalni proizvod se nikako ne može nazvati medom,već preradjenim šećerom,to kod nas zovu šerbet. Ovakve tehnike nikako nisu prihvatljive kada su u pitanju proizvodna društva u cilju dobijanja meda.Sve su rigoroznije kontrole kada je med za izvoz u pitanju i pčelari koji rade na takav način nanose veliku štetu jer se gubi poverenje inostranih mušterija kada u svojim analizama vide o čemu se radi.A kad na to dodamo da mnogi takozvani profesionalci sa puno košnica preventivno guraju antibiotike kako u jesen tako i u proleće,rezultat je nemerljiva šteta.Takođe ovakva praksa dovodi i do gubitaka poverenja domaćih potrošača,jer se istina ne može sakriti i izbije na videlo pre ili kasnije.
Takođe ne treba gubiti iz vida da su kolege iz Rusije koje su se ozbiljnije bavile proučavanjem dopune zaliha šećerom,utvrdili da je količina od 400 grama belog šećera po ulici pčela maksimum koji se sme dati i da količine veće od toga jesu otrov za pčelinju zajednicu a ne hrana.
Pčelama treba ostaviti dovoljno meda što jeste njihova hrana,a ne kristal šećer.Ako se to radi onda nema potrebe za dodavanjem pogača,naročito ne ovako rano,već u novembru.
Što se tiče utopljavanja,posmatrajući pažlivo sve nepredvidivije vremenske uslove zadnjih 10tak godina koliko se bavim pčelarstvom,moj zaključak je da je više nego opravdan citat iz knjige kolege Kupusinca gde je citirao prof.Živanovića,s početka XX veka,gde on kaže da kada bi mogao zabranio bi matici da počne sa poleganjem jaja pre početka marta meseca.
Pri tom je naravno imao na umu uslove na Balkanu.Ja se držim tog mišljenja i ne utopljavam uopšte društva pre početka marta,mreža na Milerovom zbegu ima 10tak kvadratnih centimetara otvoren deo bez propolisa ili bilo kakvog utopljavajućeg materijala,tako da svež vazduh dolazi odozgo u košnicu i struji naniže.Tako ostavljam sve do početka marta,kad utopljavam odozgo novinskom hartijom.Dole leta ostavljam na letnjih 12 cm,uz naravno dodat češalj već početkom septembra,kao zaštitu od ulaska stršeljnova i kasnije miševa i rovčica.
Naravno ko misli drugačije,nemam ništa protiv,samo ću ja nastaviti u skladu sa preporukama starog prof.Živanovića,sve u cilju da maksimalno odgodim pokretanje novog legla tek za mart mesec naredne godine,a i da izazovem što raniji prekid legla u jesen.
Što se tiče utopljavanja,posmatrajući pažlivo sve nepredvidivije vremenske uslove zadnjih 10tak godina koliko se bavim pčelarstvom,moj zaključak je da je više nego opravdan citat iz knjige kolege Kupusinca gde je citirao prof.Živanovića,s početka XX veka,gde on kaže da kada bi mogao zabranio bi matici da počne sa poleganjem jaja pre početka marta meseca.
Pri tom je naravno imao na umu uslove na Balkanu.Ja se držim tog mišljenja i ne utopljavam uopšte društva pre početka marta,mreža na Milerovom zbegu ima 10tak kvadratnih centimetara otvoren deo bez propolisa ili bilo kakvog utopljavajućeg materijala,tako da svež vazduh dolazi odozgo u košnicu i struji naniže.Tako ostavljam sve do početka marta,kad utopljavam odozgo novinskom hartijom.Dole leta ostavljam na letnjih 12 cm,uz naravno dodat češalj već početkom septembra,kao zaštitu od ulaska stršeljnova i kasnije miševa i rovčica.
Naravno ko misli drugačije,nemam ništa protiv,samo ću ja nastaviti u skladu sa preporukama starog prof.Živanovića,sve u cilju da maksimalno odgodim pokretanje novog legla tek za mart mesec naredne godine,a i da izazovem što raniji prekid legla u jesen.
Sobzirom kakve temperature najavljuju za novembar ove godine, a i decembar i januar topliji od godisnjeg proseka sa malo snega, maticu nece zaustaviti ni santa leda ispod krova da se stavi...
Pridoda je jaca od nas, moje neko vidjenje zaleganja matice je to da kako matica postepeno smanjuje zaleganje u jesen tako ce i krajem zime pocetkom proleca da postepeno pocinje zaleganje sve vise i vise...i ne moguce bi to bilo da matica zakoci domah od danas ne nosi vise ni jendo jaje dnevno, a kada pocne da to bude odmah 2000-3000 komada dnevno, to je ne moguca misija... ipak mi pcelari igramo kako matica (priroda) svira.
Danas sam kupio vitaminske pogace (prozivodjac zalfija iz Trebinja) pa cu ih za koji dan postaviti u kosnice, inace za ove pogace kazu da su najkvalitetnije pogace u RS a i sire pa videcu kako ih pcele trose...
Možda ne uspeva kod svih društava,ali uglavnom uspe kod većine,pa sam recimo od zazimljenih 27 društava leglo krajem septembra imao samo još u 4 LR društva,krajem prošle zime sam početkom marta imao legla u 8 društava od zazimljenih 33.Tehnika promaje ne uspeva sto posto,ali kod mene uspe barem kod većine društava što je zadovoljavajuće.Kod nas su i avgustovske noći već sveže i prohladne,a da ne govorimo o zimskim mesecima sa hladnim gornjakom odnosno severnim vetrom.Zato sam se lično i opredelio da poslušam preporuke prof.Živanovića,da se ne žuri ni sa utopljavanjem ni sa prihranom pre marta meseca. Naravno ako negde baš mora,što se jako retko desi,obično negde u februaru,onda dodam pogaču sa kristalisanim medom i rupom odozgo,pa se na taj način pomogne gde je neophodno da društvo izdrži do prvih unosa.
Neke od slabosti dodatih pogača u zimskim mesecima preko ramova sa mednim vencima su između ostalog da pčele prelaze po hladnim vencima i prehlađuju stomak,što rezultira pojavom proliva,ili čak do manifestacije nozemoze ukoliko ima i drugih uslova za to.Takođe pošto za preradu pogača treba i voda,pčele izletnice moraju da izleću i po hladnom vremenu što može rezultirati značajnim gubitkom izletnica,ili u najmanju ruku njihovim bržim iscrpljivanjem,habanjem,kraćem životnom veku,što slabi društva,a ponekad može i dovesti i do stradanja čitavog društva,jer prerano klube oslabi i izgubi previše pčela,a uslovi se pogoršaju sa mrazevima ,pa premalo pčela u klubetu nije u stanju da održi neophodnu toplinu klubeta i zagreje med.
Sledeći veliki nedostatak je da takav veštački unos kad mu nije vreme,pogotovo kad su u pitanju pogače sa polenom,forsapinom i slične vitaminske ili proteinske pogače,da matici stimulans da polaže leglo,u novembru,decembru,januaru,a takve pčele uglavnom samo doprinesu većoj potrošnji zimskih zaliha,a uglavnom ne opstanu dugo u oštrim zimskim uslovima,jer nemaju masno tkivo neophodno za preživljavanje zimskih hladnih meseci.I na kraju još jedan ogroman nedostatak je što ne dolazi do prekida legla,pa varoa u leglu nastavlja da se množi a ni tretman oksalnom kiselinom ili slično u to vreme joj ne može ništa,kada je unutar legla.
Takođe i najlon u kome je pogača može doprineti povećanju vlažnosti i buđanjem ramova i sa mednim vencima iznad klubeta.Zato u uslovima kada je godina slaba sa unosom,eksperti preporučuju dodavanje pogača od 2 do 3 kg ali U JULU MESECU!!!!Naravno može i sirup,najbolje sa Nozevojem ili Kasom,ali u JULU. To je kvalitetna priprema za zimu,sve drugo,sem kristalisanog meda,ali tek kada se potroše medni venci,nikako nije dobro za pčelinje zajednice, i više je mučenje i iznurivanje društava i pčela.
Neke od slabosti dodatih pogača u zimskim mesecima preko ramova sa mednim vencima su između ostalog da pčele prelaze po hladnim vencima i prehlađuju stomak,što rezultira pojavom proliva,ili čak do manifestacije nozemoze ukoliko ima i drugih uslova za to.Takođe pošto za preradu pogača treba i voda,pčele izletnice moraju da izleću i po hladnom vremenu što može rezultirati značajnim gubitkom izletnica,ili u najmanju ruku njihovim bržim iscrpljivanjem,habanjem,kraćem životnom veku,što slabi društva,a ponekad može i dovesti i do stradanja čitavog društva,jer prerano klube oslabi i izgubi previše pčela,a uslovi se pogoršaju sa mrazevima ,pa premalo pčela u klubetu nije u stanju da održi neophodnu toplinu klubeta i zagreje med.
Sledeći veliki nedostatak je da takav veštački unos kad mu nije vreme,pogotovo kad su u pitanju pogače sa polenom,forsapinom i slične vitaminske ili proteinske pogače,da matici stimulans da polaže leglo,u novembru,decembru,januaru,a takve pčele uglavnom samo doprinesu većoj potrošnji zimskih zaliha,a uglavnom ne opstanu dugo u oštrim zimskim uslovima,jer nemaju masno tkivo neophodno za preživljavanje zimskih hladnih meseci.I na kraju još jedan ogroman nedostatak je što ne dolazi do prekida legla,pa varoa u leglu nastavlja da se množi a ni tretman oksalnom kiselinom ili slično u to vreme joj ne može ništa,kada je unutar legla.
Takođe i najlon u kome je pogača može doprineti povećanju vlažnosti i buđanjem ramova i sa mednim vencima iznad klubeta.Zato u uslovima kada je godina slaba sa unosom,eksperti preporučuju dodavanje pogača od 2 do 3 kg ali U JULU MESECU!!!!Naravno može i sirup,najbolje sa Nozevojem ili Kasom,ali u JULU. To je kvalitetna priprema za zimu,sve drugo,sem kristalisanog meda,ali tek kada se potroše medni venci,nikako nije dobro za pčelinje zajednice, i više je mučenje i iznurivanje društava i pčela.
Aco hvala na ovom tvom tekstu, evo nekog mog zapazanja iz istog,
Ovo prvo za prehladu stomaka pcela sto prelaze preko hladnih venaca prvi put cujem, jedni kazu da je vosak (sace) odlican toplotni izolator i da pcelama cuva toplotu kako onda taj isti vosak moze da prehladi stomak pcelama nije mi jasno, nije temperatura mednog venca ispod nule i da su pcele toliko osetljive na hladnocu, sta reci za one kojima pcele zimuju na otvorenim podnjacama, koji utople pcele tek u januaru i februaru, koliko su tu hladni medni venci?
Sto se tice pogace, ja licno sam kupio takozvanu "O" pogacu ali obogacenu vitaminima, mikro i makro elementima tako pise na pakovanju, ali ne i sa polenom i proteinima sto je ogromna razlika, vitamini i proteini nisu isto, dakle matica ce da reaguje samo kada ima unosa proteina-polena i kada tepmperatura i duzina dana to odrede... a imaju i pogace sa proteinima i sa polenom one se daju kasnije kada se zeli stimulisati matica dakle u februaru-martu...
Sto se tice legla kod mene svih deset drustava trenutno nemaju leglo, nadam se da matica nece zaleci pre kraja zime i prvog unosa polena kao i porasta temperatura...
Ovo sto se tice najlona i budjanja i ja sam tako razmisljao, da mi budj ne napravi problem, ali u razgovoru sa iskusnijim kolegama rekose da nema problema jer sam povadio po jedan ram u nastavcima i napravio bolju cirkulaciju vazduha u kosnici, gore imam mrezu na zbegu i preko papir da pokupi visak valge. Opet se pitam sta je kod onih sto drze najlon preko cele kosnice, jedna pogaca ne prekrije ni polovinu satonosa...A opet sam slusao predlog prof.mr. Mirjanica koji kaze da sve folije-najlon od potrosenih pogaca ne bacamo tj. ne skidamo sa satonosa, vec samo da ih povucemo prema sebi nazad a novu pogacu opet na mesto iznad klubeta-napred i tako redom, da bi na kraju imali prekrivenu celu kosnicu najlon kesom od pogace koja sa donje strane stvara kondenz kapljice vode koje pcele trose za preradu narednih pogaca...
Pogace sam stavio jer vecina pcelara ih dodaje sada u novembru, pa i moj mentor koji ovako radi godinama, ovo mi je prva zima pa ne bih previse da se kockam i eksperiminetisem drzim se proverenog recepta, sto ne znaci da drugi nisu ispravni, ili zasto traziti hleba preko pogace.
Posto sam pocetnik uvazavam svacija iskustva i predloge, ali necu moci sve iste godine da primenim, ima vremena u godinama koje dolaze, pa cu sam iskristalisati svoj put i rad sa pcelama kako je najbolje i meni i pcelama, inace trudicu se da sto manje hemije ubacujem u kosnice, pa i secera i pogaca sem nuzde i moranja, nije meni ni sada moranje za pogace ali ponavljam prva mi je zima pa videcemo na prolece kom obojci kom opanci ;)
Kolega Slaviša,hvala vam na tekstu,sami ćete se uveriti vremenom,koju tehniku zazimljavanja ćete primenjivati na svom pčelinjaku.Lično iskustvo je najubedljivija škola. :)
Moje iskustvo za zadnjih 10tak godina je da sam sa pomenutom tehnikom za 10tak godina od oko 100tinak odnegovanih društava imao ukupno 7 ili 8 stradalih društava ukupno za svo ovo vreme.Od toga,pogače su mogle sprečiti gubitak u 2 ili 3 slučaja.Ja sam izneo svoja iskustva i tehniku koju primenjujem na svom pčelinjaku i koju ću naravno nastaviti da primenjujem i u njoj se priprema i dopuna hrane za zimu dešava sredinom ili krajem jula i to samo kad mora,kao što je moralo kako ove,tako i 2008 godine,takvo je vreme bilo u mom regionu da se moralo intervenisati i to sam uradio tada,tokom jula,a u par društava u februaru,se moralo dodati kristalisanog meda.
Pčele zimi greju samo klube i malu površinu meda koje zahvataju,ne greju ni košnice ni medne vence koji jesu hladni,jer poprimaju temperaturu vazduha,koja ode i dosta u minus.A s druge strane privlači ih otvorena hrana,da prvo nju troše,tako da pogača dodata prerano,preko venaca meda koji su u LRu obično bar 10 cm,nekada i više i jesu hladni zimi.Toplo prazno tamno saće nije hladno,a čak i prazno beložuto saće zovu hladno saće.Ako mislite da to nije problem za pčele,nikakav problem za mene,ja samo izneo iskustvo i preporuke dosta starijih kolega i stručnjaka koji su se bavili ovom tematikom puno ozbiljnije od mene,što ja vrednujem i uvažavam,jer su me tako naučili na poljoprivrednom fakultetu :)
Pozdrav vama i kolegama,s poštovanjem,kolega A.Perić
Aco u svakom slucaju zahvaljuem na inforamcijama u vezi hladnih venaca, primio k znanju i u buduce cu to imati u vidu... interesuje me samo ako ima pogaca preko satonosa a dole pcele imaju dovoljno meda, sta ce pre da trose, med ili pogacu? I da li pcele pogacu trose-jedu ili je preradjuju pa odlazu u sace? Cuo sam ovakve dve oprecne informacije.
Hvala i pozdrav.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Александар ВеселиновићNovembar 06, 2014, 00:58:07
Прошле зиме код мене на једном друштву смо видели да лагерују, проверено, а да ли је одмах и конзумирају вероватно да, чим је лагерују вероватно нешто оде и у стомак.
U jednoj košnici klube se nalazi u donjem nastavku i zaposelo je tri ulice.Ovo sam utvrdio pogledom odozdo kroz mrežastu podnjaču pomoću baterijske lampe.Početkom oktobra gornji nastavak je bio pun meda,bez praznih ćelija.Nisam otvarao košnicu i pretpostavljam da je celo klube smešteno u donjem nastavku.Mislim da bi trebalo da presložim ramove tako što bih karajni levi ram do prve ulice i krajni desni ram do teće ulice sklonio i umesto njih stavio pune ramove meda.Ostale ramove sa medom iz gornjeg nastavka bih takođe spusto dole i uklonio bih gornji nastavak.Preko satnoša bih stavio ram sa medom. Molio bih da ovo prekomentarišete i posavetujete me kako da je najbolje da prepakujem ramove da bi pčele dočekale proleće.Pri kojoj temperaturi ovo mogu da radim?
Trebao si da pogledaš oba nastavka, a ne samo baterijom kroz mrežu podnjače. Šta ako si video samo tri najveće ulice koje su u središnjem delu klubeta, a klube zahvata gornji nastavak.
Ako si već nameravao da detaljno preslažeš, to znači i detaljan pregled.
Bolje je samo utvrditi dali klube ima ležište u gornjem nastavku (prazan prostor na ramovima sa medom). Proceni da li će pčele stvarno preći u taj deo. To se vidi prvo po starosti saća: ako ima ćelija gde je bilo više naraštaja legla, moguće je da klube zahvati drugi nastavka. Sigurnije se zaključi ako prilično pčela gusto zaposeda taj prostor. Ako samo šetaju po ramovima lako je moguće da prenose nešto meda u prvi nastavak i da će klube kada zahladi sići dole. Ali ostaće trajno dole ako ima zatvorene vence u srednjim ramovima ili ako ima legla (govorim o velikoj verovatnoći, a ne o potpunoj pozdanosti u ostanak u donjem nastavku). Ako nisi siguran, pogledaj i ako možeš napravi par snimaka i pokušaćemo svi da ti damo pravi savet.
Inače, ovakav pregled se vrlo brzo, bezbedno i lako uradi.
Pazi na tuđice i da ne povrediš maticu. Ako nisi imao problema sa napadima tuđice, sada su pčele sve manje sklone da obleću oko košnica. Mada, mogu vrlo brzo da krenu, ako gornji nastavak bude duže van košnice i ako se mlađe pčele uznemire. Taj zvuk privlači tućice. Zato je bolje da radiš u smiraj dana. Pčele su danas prestale da izlaze iz košnica negde oko 15:30 i mogao sam da radim kako hoću. Međutim, juče je bilo toplije i već je bilo nezgodnije. Mala greška i eto ih.
Juče je kod mene bilo sunčano od jutra i 21 ºC, a danas magla do nekih 10 sati i 18 ºC. Već ta razlika je bila dovoljna da pčele manje kruže oko otvorene košnice.
Danas sam pogledao povrh satonoša onako,informativno,da li ima pčela i u gornjem nastavku.Nisam otvarao košnicu,već kroz mrežicu zbega(merižica pokriva tj. nalazi se iznad prednje četvrtine satonoša)video sam gusto zbijene pčele između tri središna rama.Ne mogu reći da su to tri ulice ,jer nisam vadio ramove i ne znam koliku površinu ramova pokrivaju pčele.Temperatura je bila 9 oC,a juče najviša dnevna 11 oC.Nisam se usudio, zbog niske temperature, da pojedinačno pregledam ramove ,jer su pčele sve moje brljotine do sada sa mukom ispravljale. Malo mi je nelogično da klube zaposeda u potpunosti tri središne ulice u gornjem nastavku i bar pola tih istih ulica u donjem nastavku.Pčele su se nalazile u većem broju gusto zbijene neposredno ispod satonoša gornjeg nastavka.Postoji li mogućnost da je u gornjem nastaku samo manji deo klubeta, a da je veći deo klubeta u donjem nastavku tj. da se podelilo-pocepalo klube.Trebalo bi da odradim tretman oksalnom pa ne znam da li da podižem gornji nastavak kako bih ostatak pčela mogao da tretiram i u prvom nastavku.
Gospodo, ja sam novi na forumu i imam jedno pitanje koje bih želio da iskomentarišete. Zazimio sam nekoliko LR košnica na jednom nastavku.Da li može ovako: kad počne polaganje jaja u nastavku stavio bih gore polunastavak 170 mm,(unutrašnja širina okvira 135 mm). kad matica udje u polunastavak mislio sam da je ograničim sa dvije matične rešetke i ona će imati oko 47000 hiljada ćelija isto kao jedan nastavak RV. Mislio sam da tako ograničena ostane do 1/7. Volio bih da čujem komentare jesam li u pravu.
(http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?action=dlattach;topic=699.0;attach=11721;image)Šole,imam nekih nejasnoća u vezi preslaganja ramova LR košnice sa nedovoljnom količinom hrane. Polazim od pretpostavke da se zadnje leglo zimskih pčela nalazilo na ramovima br.5 i br.6.Takođe bih izneo tvrdnju,koja mi skicu sada čini nejasnom,da matica ponovno leglo započinje na onim ramovima na kojima se nalazilo zadnje leglo. Ukoliko se leglo nalazilo,ili ga još uvek ima, neposredno pre preslaganja na ramovima br.5 i br.6. gde će onda matica iduće godine otpočeti leglo?Ramovi br.5 i br.6 su posle preslaganja na krajnjoj poziciji. Drugo,ono što ne znam,da li je prilikom preslaganja ramova potrebno da se pčele stersu sa ramova br.5 i br.6.Polazim od činjenice da je na pomenitim ramovima središte klubeta,pa bi se premeštanjem ramova razbila celina klibeta.Šta će biti ako zahladi, hoće li klube ostati tako razbijeno.Da li je potrebno pre preslaganja potražiti maticu i staviti je u zoni rama br.3? Imam dva roja čije su matice pronele u periodu 10.08-15.08.Dana 26.08. ovi rojevi su imali po tri rama zatvorenog legla.Zatvoreno leglo je zauzmalo oko 70% površine ramova,drugih ramova sa leglom nije bilo.Oba roja imaju puno pčela.Imaju li šansu da ovi rojevi preguraju zimu.Imaju oko 5-6kg.hrane i treba im dodatna prihrana.Znam da si "pristalica" umerene ali češće prihrane, kako bi pčele dodatu hranu obogatile polenom.Kojim tempom i kojom količinom sirupa da uzvršim dopunu hrane? Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
Овде постоје бар два проблема. Први је: зашто друштво би имало недовољно хране када још има времена а се допуни зимница, а други је прихватање писања неких стручњака која људе доводе у недоумицу. Једно од таквих писања (глупости) је да да матица поновно легло започиње на рамовима из којих је изашло задње легло. То заборави, јер као што рекох то је глупост. То је трeнутна појава и не зависи од никаквих феромона, него се дешава из других разлога (да пчеле припреме саће за заношење – постоји бар два начина на који то можеш проверити*).
Поруке је написана почетком новембра 2011. године. Разлог писања поруке је да се помогне колегама, јер је на молбу да се постави скица зазимљене ЛР кошнице, „регионални стручњак“ одвалио будалаштину да то нико не може и да пчеле знају како то треба (прокоментарисао сам то речима да је такво мишљење срозавање човека на ниво инсекта).
Моменат преслагања се ради када већ више нама легла. Сада, као што рекох има времена да се дода довољно хране.
Не разумем зашто питаш требају пчеле да се стресу са рама?! Па ако их истресеш, оне ће поново доћи на рам за неколико секунди, зато што ти рамови остају у пределу гнезда (нису ван преграде; а и да су ван преграде, топло је, пчеле су још активне и било би их на тим рамовима). Клубе не зависи само од два рама. Пчеле могу да се задрже на тим рамовима ако се то ради у сред зиме и ако нема више услова да се премештају (ако наредни дани иду у већи минус). У моменту преслагања постоје и други рамови које су пчеле угрејале и оне са обода (са рамова које премешташ) ће се придружити осаталима у средишту. Али, колико се сећам, упозоравао сам да се врши провера ако се то ради по хладном времену (када су температуре у минусу). Преслагање се може урадити и када још има нешто толијег времена и то не трба да је спорно (у том смислу разматрам ова твоја питања). Легло може престати и у октобру (што је и нормално и да се пресложи кошница). Али, понављам, ако се ради у сред зиме и са температуром у минусу, ови рамови би били извучени из средишта (и тиме врло загрејани) што задржава део пчела на њима. Ту треба бити опрезан. Ако се то ради по врло хладном времену, тада се пчела истреса у кошницу и ти рамови склањају из кошнице).
Да би избегао преслагање, привремено можеш држати кошницу на само једном ЛР наставку. Ево, натерао си ме да одем и сада :) фотографишем неколико таквих које су у само једном ЛР наставку (понека има и полумедиште, али обрати пажњу да постоји преграда и да тај простор не користе у потпуности).
Што се тиче тих ројева, ја имам једно друштво које је дуго било без матице у гнезду (била је у кошници, али на погршном месту и занела око 100 ћелија са леглом). Недавно је стављена млада матица и тек треба да поклопи први рам легла. Сав мед је скинут одмах по досељавању, и већ неко време је храним. Оброци су „стандард Шоле“ (0,45 л) и терамо док не престане да узима сируп. Иначе мед није узет због алавости, већ сам намеравао да производим млеч. Дуго нисам постигао да је погледам и матица је „шетала“ беспослена у полумедишту изнад полопне даске. Биће то добро друштво на пролеће.
*Први начин провере је да занесу младо саће ако поред њега има старијег, а из младог саћа се излежу пчеле (када у пролеће додаш сатну основу до легла, пчеле је изграде и буде пуна легла, иако ту нема феромона последњег излеженог легла – од прошле године!!). Други начин провере је да привремено извадиш тај рам из кошнице и онда га вратиш после неког времена (у кошницу стави саће из којег није скоро изашло легло и посматрај шта се дешава).
ПС
Две последње слике су кошнице које ће зимовти на полумедиштима и као што се види има само 2 полумедишта (углавном мимо "шаблона" где се зазимљава са 3 или или 4 ниска тела).
Znam da si "pristalica" umerene ali češće prihrane, kako bi pčele dodatu hranu obogatile polenom.Kojim tempom i kojom količinom sirupa da uzvršim dopunu hrane?[/size] Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
Пчеле не обогаћују додату прихрану поленом (има га вероватно у врло малим количинама). Напротив, пчеле одстарањују полен из меда. Умерена прихрана се врши да би пчеле донеле више полена који ће ускладишти у виду перге и да се обилно хране зимске пчеле. Обогаћује га ензимима, са нешто беланчевина итд.
Још бих додао да и умерена прихрана не мора јемчити да ће бити добар однос простора за мед и легло и у средишту кошнице, иако је у само једном ЛР наставку. Ако су нпр. бочни рамови пуни поклопљеног меда, пчеле ће додату прихрану складиштити у простор легла. У супротном (када има места и на боковима) складиште је бочно и прерађују и касније враћају у средишње рамове. У условима када су бочни рамови пуни поклопљеног меда треба имати у виду да пчеле неће преносити превише меда у венце средишњих рамова. Тако се може добити „слаб центар“ и да друштво које има сасвим довољно хране добије пролив и оболи од ноземе (после се то приписује искључиво медљици или слабој отпорности пчела, лошој матици, или једноставном „постојању“ спора ноземе које су просто букнуле, ничим изазване :) - превладавање микроорганизама и болест није узрок, него последица). Свакако треба рачунати да ће пчеле прилично додате прихране трошити и треба пазити да средињи рамови имају довољно меда. Колико ће потрошити, зависи од услова у наредном дужем раздобљу. Ово се не може баш лако увек предупредити, јер би услов био да се дуже прихрањују. Али, пчеле ће у једном моменту једноставно престати да уносе додати ситуп (није битно да ли је сируп - престаће да складиште и чист мед).
ПС
Хоће ли твоји ројеви прегурати зиму зависи од стања у каквом се сада налазе и то ти нико не може јемчити. То не зависи само од будућих потеза пчелара. Храни их и прати колико су јаки. Право стање ћеш видети тек крајем октобра или још касније. Теко почетком децембра можеш бити сигуран колико пчела остаје да зимује. Ако су слаби, могу се и тада спојити.
Drage kolege, pomagajte. Ja sam pre desetak dana počeo prihranu šećernim sirupom, jer su zalihe u košnicama vrlo slabe ( 2-3 nepotpuna rama meda ). Međutim, od subote nemam mira, jedno društvo mi je u subotu i nedelju stradalo od grabeži. Ova druga društva nisu nešto puno izložena napadima, suzio sam leta, ali opet po malo vidim da ima borbe na ulazu u košnicu. Nedaleko od mene postoji još jedan pčelinjak, a taj kolega mi kaže da on svoje ne prihranjuje, već će krajem septembra da im doda, ranije skladištene ramove sa medom. Sada se ja pitam šta da radim, obzirom da su mi pčele konstantno izložene tihoj grabeži ( sada shvatam da to traje dobrih mesec dana). Nadam se brzim odgovorima.
Како ти изгледају кошнце (са колико су наставака).
Где се налази плодиште (ако имају два наставка).
Да ли има неких пукотина кроз које пчеле споља могу покушавати да уђу у кошницу.
Каквим сирупом храниш (хладан или топао) и у које доба дана. Додајеш ли неки додатак који може подстаћи пчеле да нападају друге кошнице (мед или нешто што има јак мирис).
Каква ти је хранилица и да ли си сигуран да хранилице не цуре.
Какве су подњаче (са мрежом или дрвеним подом).
Ако имаш збег изнад хранилице, постоји ли могућност да пчеле доспеју на мрежу збега (или хранилице). На мрежу могу доспети и ако је нека даска крова извитоперена.
Пази, ако отвараш кошницу да не притискаш пчеле приликом враћања наставка или збега. У медном мехуру има меда (или сирупа) и када притиснеш пчеле то се помало разлије по ивици наставка. Може бити подстицај на грабеж. (Иначе, увек треба избегавати да се пчеле пригњече, јер нпр. током зиме је могло доћи до појаве болести код појединачних пчела, а притискањем пчела се тај садржај разлива по унутрашњости кошнице).
Где одлажеш рамове при прегледу кошница (ако си нешто гледао у раздобљу док траје прихрањивање) и колико ти траје преглед кошнице (ако га је било).
ПС
Шта си чекао до пре десететак дана, када си видео да има мало хране.
Dragane dopunu hrane si trebao vec da zavrsis.To drustvo sto ti je stradalo je verovatno bilo slabo.Suzi leta i uradi dve -tri dopune po 3 litra sirupa u srazmeri 2/1 u korist secera u narednih desetak dana.
Заборавио сам у групу питања убацити и питање: могу ли сва друштва а однесу додат сируп пре наредног дана?
На ово се на неки начин надовезује и Милутинова порука. Калико је уопште добро додати ту количину сирупа (3 литре), ако пчеле можда нису у стању да однесу и неку мању количину. Зато мислим да са прихрањивањем на овај начин и оволиким оброцима треба бити врло опрезан.
Иначе, моје мишљење је да је 2:1 сируп превише густ.
Такође, треба и са тим смањивањем лета бити умерен. Зато што неки почетници смањење лета доведу скоро до затварања лета и тиме се унемиреност пчела само повећава.
Dragane, odgovori na pitanja su sledeći: Košnice su sa tri nastavka ( u drugom je plodište). Što se tiče pukotina, nema ih, ali tuđice su pokušavale svuda po košnici da ih pronađu. Ispred leta je bilo luda borba, padale su pčele kao šljive. Ja sam sa vodom pravio privid da je kiša, ali one nisu odustajale.
Pčele prihranjujem sa sirupom 1:1 + 20 ml Nozevoja, sirup je uvek sveže pripremljen, mlak i dajem ga u suton, kada su već unutra. Hranilicu sam improvizovao, dodao sam prazan nastavak i u njega stavim teglu sa sirupom. Teglu povežem sa gazom, pa zavijem poklopac koji sam na sredini prorezao u širem krugu. Kada prevrćem teglu, to radim iznad kadice u kojoj prenosim tegle sa sirupom, tako da se ne prolije ni kap izvan košnice.
Podnjače su sa mrežom ispod koje je lim, koji ne skidam ni leti. (Pošto prelazim na RV, ubuduće ću koristiti samo pune podnjače).
Otkako sam počeo prihranu nisam otvarao košnice da ih pregledam.
Prihranu sam po savetu jednog pčelara, počeo 19. avgusta ( njegov savet je doduše bio 15.avgusta). Možda kasnim, neznam. Ali konkretno ovo stradalo društvo je 19. avgusta imalo: Tri nastavka, plodište u drugom, u trećem 2 rama meda, u drugom 2 rama (nepotpuna) meda, tri rama zatvorenog legla, mladu maticu, pola rama mladog nezatvorenog legla, i puno perge u prvom nastavku sa pomalo meda na 2-3 rama.
Zahvaljujem vam na odgovorima, puno mi znače u mom sazrevanju i učenju ovog veoma složenog, ali zanimljivog zanimanja.
Poštovani,ja kao početnik danas sam u dilemi ,evo zašto,
Dodavanje sirupa sam završio 24.08. i prilikom pregleda imale su solidne zalihe . Danas sam ponovo pregledao košnice i spuštao 10-ti ram koji je pun meda u donji nastavak ,u donjem nastavku ima perge na 2-3 rama ostali prazni. U gornjem nastavku plodištu ostalo je 9 ramova, od tih 9 svi ramovi imaju po 3-4-5 cm medne kape bez meda sa strane legla i ono naj važnije što me je dovelo u dilemu 7-8 ramova legla pola zatvorenog pola otvorenog i još matica polaže. Svih 8 košnica je što kažu u pet deka. Samo u jednoj ima 4 puna rama meda i 6 legla sa mednim vijencima 5-6 cm i medom sa strane i to u onoj koju sam formiro od dva društva jer je bio problem sa jednom maticom.
Moja dilema je dali da nastavim sa dodavanjem sirupa? Mislio sam da dodam svakoj po 5 litara 1:1,5 .Dali je uobićajeno ovoliko legla u ovo vrijeme?
Da napomenem ovih 8 košnica sam rojio od 3 postojeće uz mnogo problema oko dodavanja matica i matićnjaka.Nisam vrco med ove godine.
У оба случаја мислим да није добро што је плодиште у другом наставку. Што се тиче изгледа кошнице који је Драган описао, то је потпуно супротно од онога што сам писао. Држати кошнице на 3 (три) ЛР натавка је невероватно лоше. Нарочито ако је гнездо даље од лета, а потпуно катастрофално је када је уз све то друштво слабо и много му је и један ЛР наставак. О овоме сам писао и више ни једним саветом не могу помоћи.
Треба да знаш да постоји правило: један рам легла један рам меда (утроши се на одгој легла, радиличког – за трутовско је потрошња већа. Не знам шта ти значи 1:1,5. Ако је то један шећера према 1,5 воде, то је редак сируп и није баш добро. Ја дајем негде око 1,2:1 (шећер - вода). Ако има толико легла колико си рекао, морао би додати бар двоструко више сирупа. Свакако, једн део легла ће изаћи и ту матица више не би требало да носи. То ће брзо да се сведе на неких 4-5 рамова легла. али тај простор треба попунити храном.
Такође, са гнездом у другом наставку ризикујеш грабеж. Поготово кад има легла!
Постоји могућност дуготрајне грабежи и о томе сам писао у теми Нестанак пчела (http://spos.info/forum/index.php?topic=16900.0) на форума СПОС (да не пишем поново, могу се прочитати поруке које сам пренео овде). Има и о томе да гнездо не треба удаљавати од лета...
CCD se definiše kao nestajanje pčela. To bi bio uticaj više faktora koji dovode do sloma zajednice i pčele jednostavno nestanu. Takav je i naslov teme.
Postavlja se pitanje: kako se statistički vodi ovako izumiranje pčelinjih društava. Jesu li uginula ili nestala. U košnicama gotovo da nema pčele, a vode se kao uginule, verovatno (u statistici).
Izgleda da imamo faktičko stanje i birokratsko (ne)viđenje ovog problema.
Pčela je vrlo otporna ako ima povoljne uslove. Mislim da nema više otpornih ili manje otpornih društava. Nađite košnicu, koja npr. ima krečno leglo (verovatno je „manje otporna“) i suzite joj prostor, tako da ima viška pčela u odnosu na prostor. Videće se jel’ manje ili više otporna.
I jedno pitanje za kolegu Sinišu: kolega, koliko vam je poznato da su pčele uglavnom „manje otporne“ pri vrlo jakim dugotrajnim sušama ili dugotrajnom kišovitom vremenu. Ima li to neke veze sa polenom? Jeste li ikada posmatrali ponašanje pčela pri grabeži u toku jeseni, koja se ponavlja svakim otopljenjem, kada pčele mogu da izleću? I nastavlja sve do proleća, dok se ne pojavi neka obilnija paša. Ni tada ne dolazi do prestanka napada na, u jesen napadane košnice, ako prestane unos.
Dragan Sosic:Postavlja se pitanje: kako se statistički vodi ovako izumiranje pčelinjih društava. Jesu li uginula ili nestala.
Pa ako pcelar ustanovi da su mu drustva, odnosno pcele nestale u periodu od oktobra do kraja marta, onda se sigurno mogu voditi kao uginula, jer je mala verovatnoca da su zasnovala zajednicu u nekom novom stanistu....
Inače kolega, može pčela, figurativno rečeno da zasnuje zajednicu i u novom staništu, ali u drugoj košnici (ili u drugim košnicama). To se dešava prilikom grabeži.
Слободане , вароа се појавила код нас 1975 године , а овај ситом нестајања пчела се појавио предпрошле године. Без обзира на то што смо рекли да прошле године је имало мало варое , када се појавили ти губици ми смо одмах окривили вароу . Како сад то? Вароа је присутна код нас присутна 37 година и без обзира на присутност тог паразита , ми смо до пре неколико година имали страдања 5- 10 посто током зиме , а сада проценат је много већи.
Neki slučajevi (a mogu biti masovna pojava), kao što je i Goran naveo su uglavnom grabež. I to ne postoji dve godine unazad, nego malo više. Može se pretpostaviti i da je uticalo i dugotrajno lepo i toplo vreme.
Pretprošla (kišno leto) i prošla (sušno leto) godina imaju sličnosti i takođe ima veze sa polenom. To ima uticaj na opstanak pčela i normalno zimovanje.
PS. Za kolegu Sinišu: jeste jedan od postulata da pčele miruju. Ali ako se setite decembra 2010, kada je bilo unosa polena i zbog toga je krenulo leglo...Ili toplih dana ovog novembra i decembra i kao to da pčele nisu poštovale taj postulat i nisu mirovale, nego su izletale iz košnica.
S obzirom da je Sinišina poruka slabo čitljiva, neću odgovoriti.
Sledeća je tako dobro napisana da nemam pojma o čemu se radi ;D ;D ;D.
Ali to se ne da prepisati (verujem da je kolega video, prepisao bi u poglavlje: Svi moji tekstovi). Potrebno je videti, a imao sam prilike da to posmatram na svom pčelinjaku.
Inače osim što sam video (imao sam dve godine taj problem) i pručavao i doneo neke zaključke (bivši političar bi morao da zna o čemu se radi, jel' da?), kasnije sam obnovio gradivo i našao da je sličnih pojava bilo i ranije (http://scc.digital.nb.rs/view/P-0505-1986&p=187&e=f&w=888&h=586).
Dragane jako dobar tekst. Do sada (dace Bog da tako i ostane) na pcelinjaku imam dva izgubljena drustva. Jedno drustvo je bilo jako invadirano varoom (nije docekalo tretman oksalnom) dok je drugo drustvo iako zazimljeno sa celim PN-kom meda ispod plodista (+ par ramova LR takodje sa hranom) nekako ostalo bez hrane (primeceno takodje prilikom tetmana oksalnom). Sumnjam da je tiha grabez u pitanju. Kod oba drustva su primeceni tragovi grabezi. Ocekivao sam mnogo vise mrtvih pcela u kosnicama, koje sam naravno otvorio, medjutim to nije bilo tako. Svasta mi je padalo na pamet ali nakon iscitavanja teksta, malo mi je laknulo. Vrlo mi je logicno da se desilo upravo tako kako je i navedeno u istom. Dodao bih jos i to da je Djordje kupio rojeve od mene. Sve matice dobijene su iz rojevih maticnjaka i u sustini nikakve ozbiljne selekcije nema. Pozdrav
Što se tiče „nestanka pčela“, ako nisu stvarno toliko iscrpljena društva i pčele zbog toga uginule, treba dodati još nešto.
Ne nestaju baš sve pčele. I kako je kolega zaključio da postoji „mala verovatnoća da su zasnovale zajednicu na nekom novom staništu“, to i jeste mala neugodnost. Na neki način jesu zasnovale zajednicu: pridružuju se nekim košnicama, čije je društvo u normalnom stanju.
To ima neke prednosti. Ta društva ojačaju po brojnosti, koja se uglavnom zadržava do proleće.
Ali neugodnost je moguće prenošenje varoe. Tako da ako nije kvalitetno obavljen jesenji završni tretman (ili zimski), u proleće se varoa u takvim društvima rano namnoži. Pojave se problemi već sredinom leta. Prvi problem je gubitak i slabljenje populacije trutova. To ima svoje posledice pri odgoju matica.
Ostalo je samo da se dodam šta je jedno od rešenja za sprečavanje napustanja košnica.
Ovo se uglavnom dešava kada postoji spoljni podsticaj: grabež na pčelinjaku, grabež na susednom pčelinjaku, period jako produženog toplog vremena i postojanje paše u dužem vremenskom intervalu, topljenje voska napolju u takvim uslovima (toplo vreme, kada može doći do blažeg zahlađenja i prekida minimalnog unosa sa paše), pronalaženje uskladištenih nastavaka sa nešto meda na ramovima i ulazak u te nastavke, slabljenje pojedinih društava zbog varoe itd.
Tada se može videti da pri zahlađenju od dan dva, pčele kruže oko košnica. I dalje ih drži sabirački instikt. Već posle ponovnog jačeg otopljenja ponovo posećuju ono cveta kojeg ima u ovim uslovima. Ali ne zaboravljaju košnice, koje su procenile kao mogući izvor hrane.
Drugačije bi bilo da je vreme uobičajeno za jesenje uslove. Pčele se tada smire i retko se dešava napad na druge košnice. Pčele su jednostavno posvećene pripremi za zimovanje.
Rešenje ovog problema je ono što sam više puta podvlačio, a to je normalno zazimljavanje društava sa gnezdom blizu leta. Tada pčele bolje brane leto i teško je da tuđice nastave sa ulaskom u košnicu, gde postoji odbrana. Ako je košnica LR i slabija je ili ima leglo u gornjem nastavku, treba je svesti na jedan nastavak. Zato sam to i naveo u ovoj poruci (http://spos.info/forum/index.php?topic=10575.msg275508#msg275508).
Kasnije, kada zahladi, može se podbaciti prazan nastavak ispod onog koji je do tada korišćen. Mada mislim da to i nije potrebno, ako je u društvu pravilno raspoređena hrana.
Ili to treba uraditi jako kasno, kada prestane opasnost od napada tuđice. Pčele će „zaboraviti“ da napadaju ona društva koja se dobro brane. Neće zaboraviti da napadaju društva bez odbrane.
Što se tiče meda koji ostaje u napuštenim košnicama, mogu reći da nije ni „zatrovan“ ni „zaražen“. Jednostavno se radi o tome da su vremenski uslovi takvi i da obično bude par hladnijih dana i pčele ga jednostavno ne odnesu. Ostane li neko duže vreme, a bude toplih dana, odneće ga svakako.
U početku napada na neko društvo, učestvuje samo par košnica. Kod njih se kasnije može primetiti da su ojačala. Kada kasnije započne odnošenje meda, učestvuje vrlo veliki broj košnica. U napadnutoj košnici se čuje zvuk pčela koje je pljačkaju i to motiviše druge pčele koje kruže, da se pridruže pljačkanju. Sve dok ima dosta meda „za svakog ponešto“, nema sukoba među pčelama koje učestvuju u pljačkanju. Kada se smanje količine meda, dolazi i do sukoba među pčelama koje vrše grabež. Tada je to već problematično, jer može biti napadnuto i više košnica. I nisu predmet napada samo slaba društva: mogu biti napadnute i vrlo jake košnice. I one napustaju svoju košnicu po istom mehanizmu.
Ima slučajeva da se kod nekih košnica i ne primeti da nemaju pčela u proleće. Ako bude dovoljno toplo i ima biljaka u cvetu, pčele se posvećuju tom poslu. To je preči posao nego pljačkanje. Kod svakog zahlađenja se može desiti da ponovo napadnu na med u košnici bez pčela. Zato se uglavnom zaključi da med nije za upotrebu, a u stvari je sve splet povoljnih ili nepovoljnih okolnosti. Imao sam slučajeve da je u košnici ostajala šaka pčela koje niko nije dirao do prvog većeg pregleda. Ili čak da je košnica bez pčela, a prepuna je meda i pčele je ne diraju. Paše je bilo u izobilju.
Toliko o ovoj pojavi. Ostalo bi bilo analiza mehanizama koji do ovoga dovode (ali to je već "filozofiranje" kako bi pojedine kolege rekle i neću o tome). Tiču se uglavnom komunikacije i ponašanja društava sa različitim uslovima koji vladaju u košnici i vremena u kojem se ova pojava dešava.
Hvala na odgovoru, što se tiče sirupa mislim na odnos 1 voda: 1.5 šećer, pcele ima kao u maju,zbjeg je pun pcele i grade zaperke iznad jednog rama,(danas sastrugao), sve ulice zaposjednute,ramovi puni pcele. Donje nastavke podbacio 24.8. (8 ramova praznih,unos polena je konstantan,žuti, bijeli,narandžasti) imaju slike od 27.8 -na mom predstavljanju pcelinjaka, kao što sam rekao dole su već unijele dosta polena.U donjem nastavku također je dosta pcele.Na letu je sve normalno,posto su noći zahladnile primjetio sam da kasnije izliječu, izliječu užurbano a pri povratku ulijecu nepogrešivo precizno kroz leto, rade cijeli dan neprestano do cca 18 h.nisam primjetio zadržavanje pcela po nostavcima, ima poneka strazarica. Ovi ramovi koje sam danas spuštao bili su napunjenih friskim nektarom. prilikom pretresa bile su prilično mirne.zao mi je što nisam imao vremena za neke slike da se bolje vidi situacija.Sirup sam dao cca po 1 litar. Uvijek dajem pred sami mrak, večeras dao nekad oko 20 h.
Za kolegu ( u odnosu na nas pravilnije je reći PROFESORA, bez laskanja, zaista realno jeste tako) DRAGANA, još samo par pitanja.
Pošto su mi sva društva u jednom nastavku, u drugom tek po malo ima meda, da li bi bilo dobro da odvadim 2-3 rama pa da u njega stavim teglu sa sirupom?
I koji je tvoj savet u mom slučaju po pitanju broja nastavaka za zimu?
I kakvo mišljenje imaš o takvoj improvizovanoj hranilici ? Još bolje bi bilo da nakačiš neku sliku hranilice koju ti koristiš.
Kako bi rešio problem prihrane pred zazimljavanje (kao dopunu zimskih zaliha), a da nisi u mogućnosti da odlaziš svaki drugi dan na pčelinjak ( ja idem vikendom), da li pogača može da poslužio dobro toj svrsi? Hvala ti na odgovorima.
Za kolegu ( u odnosu na nas pravilnije je reći PROFESORA, bez laskanja, zaista realno jeste tako) DRAGANA, još samo par pitanja.
Pošto su mi sva društva u jednom nastavku, u drugom tek po malo ima meda, da li bi bilo dobro da odvadim 2-3 rama pa da u njega stavim teglu sa sirupom?
I koji je tvoj savet u mom slučaju po pitanju broja nastavaka za zimu?
I kakvo mišljenje imaš o takvoj improvizovanoj hranilici ? Još bolje bi bilo da nakačiš neku sliku hranilice koju ti koristiš.
Kako bi rešio problem prihrane pred zazimljavanje (kao dopunu zimskih zaliha), a da nisi u mogućnosti da odlaziš svaki drugi dan na pčelinjak ( ja idem vikendom), da li pogača može da poslužio dobro toj svrsi? Hvala ti na odgovorima.
Драгане сада си направио забуну. Мало сам оштрије реаговао када си написао да су друштва у три наставка, а сада кажеш да су у практично једном (када кажем практично у једном, подразумевам да је плодиште на подњачи). Шта је од тога тачно?
Сведеш друштво на један наставак, слободно и видећеш колико се број пчела смањио за само неколико последњих дана. Не бој се то им је сасвим довољан простор. У други наставак можеш ставити ту твоју теглу и требало би да буде добро. Постави се поклопна даска са отвором да пчеле могу доћи до хранилице. „Поклопна даска“ у овом случају може бити и најлон, ако немаш праве поклопне даске. Рамове на којима има нешто меда постави до зида кошнице у другом наставку изнад преграде - фолије или поклопне даске. Пчеле у ово доба не воле да до зида буде мед и требало би да га лагано преносе у гнездо. Ако није отклопљен, отклопи га слободно, али ако си у могућности то ради предвече. Немој да те уплаши ако крене мало јачи излет из кошница којима отклапаш мед, јер оне и то могу доживети као неки унос. С обзиром да је вече близу, све се то брзо смири.
Можеш да извадиш рамове које си намерио да извадиш, јер су пчеле доле испод поклопне даске и не би требало да буде проблема, али пази ако је горе старије саће, могу кренути и горе са гнездом. Тада направе чудо – нису ни тамо ни овамо. Ово решавам тако што поставим матичну решетку. Ако пчеле могу брзо да однесу тај сируп из тегле-хранилице, могу да мислим само добро. Брзо не значи за сат или два. Брзина се огледа и у томе да се не појави плесан у тегли, јер до тога може доћи ако је неко друштво слаби и „мрљави“ са преношењем. Не би требало да се деси, али може. Наравно, претпостављам да тегле переш пре сипања наредног оброка сирупа.
Проблем прихране се може решавато комбинацијом погаче и сирупа. С тим да погачу отвориш са горње стране и не целу површину, да се не суши. Исто се изреже две-три траке ширине око 1 цм, као и када се отвара најлон са доње стране. Погача може бити и два-три килограма. Пратиш колико могу да однесу (ово ти је битно ако треба више додати). Сируп који се додаје упоредо са погачом може бити у тегли како ти радиш или у боци (оној са пар рупица, али нисам ти ту неке од неке користи – тек треба да пробам тако да радим, нисам ни пробао).
Има слика хранилица које користим ту на форуму. Потражићу где сам то поставио.
Hvala na odgovoru, što se tiče sirupa mislim na odnos 1 voda: 1.5 šećer, pcele ima kao u maju,zbjeg je pun pcele i grade zaperke iznad jednog rama,(danas sastrugao), sve ulice zaposjednute,ramovi puni pcele. Donje nastavke podbacio 24.8. (8 ramova praznih,unos polena je konstantan,žuti, bijeli,narandžasti) imaju slike od 27.8 -na mom predstavljanju pcelinjaka, kao što sam rekao dole su već unijele dosta polena.U donjem nastavku također je dosta pcele.Na letu je sve normalno,posto su noći zahladnile primjetio sam da kasnije izliječu, izliječu užurbano a pri povratku ulijecu nepogrešivo precizno kroz leto, rade cijeli dan neprestano do cca 18 h.nisam primjetio zadržavanje pcela po nostavcima, ima poneka strazarica. Ovi ramovi koje sam danas spuštao bili su napunjenih friskim nektarom. prilikom pretresa bile su prilično mirne.zao mi je što nisam imao vremena za neke slike da se bolje vidi situacija.Sirup sam dao cca po 1 litar. Uvijek dajem pred sami mrak, večeras dao nekad oko 20 h.
Џенане, верујем да има пчела, али ако се до сада није смањио број, смањиће се и може да те "уплаши" колико се смањи бројност пчела. Не ваља да доле буде превелики простор јер може бити још топло. Свашта пчела може да направи. И немој бити у заблуди да грабеж не напада и јака друштва. И та јака се једноставно покупе и оду из кошнице, када падне „прва линија одбране“ – група пчела стражарица. Ако те занима могу укратко написати како тај незгодни механизам делује (немам времена да прегледам поново, али мислим да сам у начелу написао у оним пренесеним порукама). Мада неће бити баш укратко, али ће бити јасно и то се дешава иако постоји тврдња да се јака друштва одбране. Иначе, пчеле су ти мирне јер их још држи тај рад и доношење нектара. У једном моменту могу постати врло неугодне, ако све нагло стане. Када је то поступно ти проблеми су мање изражени.
Има слика хранилица које користим ту на форуму. Потражићу где сам то поставио.
Ево, уз мало више напора сам успео да нађем хранилцу коју користим (на две слике у овој поруци (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=655.msg18733#msg18733) – такође се види фолија на сатоношама неких кошница). У њу може да стане 0.9 л, ако је водоравно постављена.
ПС
Имам и доста оних мањих, које подсећају на оне посуде од стиропора у које се пакују шампињони. Само што су ове моје од пластике. У њих стане 0.6 л (такође да су потпуно водоравне и када се пажљиво сипа). Колична коју ја дајем (0,45 л) се безбедно сипа.
Poštovani kolega Dragane, veoma sam ti zahvalan. Podstakao si me sa tvojim izlaganjem na razmišljanje, i neke činjenice sam shvatio. Rešenje mi je sve vreme bilo pred očima. Naime imam 5 rojeva od ove godine ( pokvariše mi bagremovu pašu), koje sam bukvalno negovao, znači celo leto na 2-3 dana pola litre sirupa, i naravno što je najvažnije ( sada shvatam) bili su u jednom nastavku. Još sam se čudio, kako njih ne napadaju tuđice. E ti rojevi su kao "nabildovani", pun nastavak kao oko, već su napravile formaciju same, do zidova po ram perga-med, zatim još meda a u sredini 3-4 puna rama legla sa mednim kapama oko 5-10 cm meda. Najviše me je zbunjivalo kod starih društava, jednog vikenda imaju dosta meda, za 15 dana vrlo malo, i leglo su brate svele na minimum. Rekoh, znaju one valjda šta rade.
Da napomenem i to ( mada ne tražim izgovore za loše poteze) ja sam ove godine krajem marta prvi put u životu kupio 5 LR društava, jedno mi je stradalo odmah jer zbog hladnog vremena ih nisam otvarao, bilo je bezmatično, šta sam mogao nego da ih istresem u žbun, bilo je puno lažnih matica. Ostala društva nisam na vreme zauzdao, kidao sam matičnjake, ali samo vikendom sam ih gledao, ipak promakli su mi neki matičnjaci, i eto istovremeno i sreće i nevolje. Sreća pa su za samo jedan vikend izrojile 5 rojeva ( sve sam ih skinuo sa istog drveta).
Izvinite ako sam suviše opširan. Dakle danas svodim sve na jedan nastavak + poklopna daska zatim drugi nastavak sa teglom ( strogo dezinfikovane ) i ramovi sa medom. Šta mislite da li da ih zazimim na jednom nastavku sa pogačom na satonošama ispod poklopne daske? Da li će to biti bezbedno?
Једно је врло занимљиво. Зашто одмах намераваш да их зазимиш са погачом. Да ли ти је познато да је то лоше током зиме. Погачу током зиме избегавај колико год је могуће.
„Строго дезинфикована“ тегла. Шта ти то значи. Припази мало на строгу дезинфекцију, јер се врши ко зна чиме. Мале количине заостатка средства могу бити отровне. Довољно је опрати водом. Па те тегле стоје у кошници!
Поштовани колега Драгане нисам ја тегле прао са неким средством, већ као што си рекао само водом. Читао сам доста овде на форуму твојих излагања, и многе одговоре ту нашао. Промакне наравно свашта, па онда постављам питање а ти си већ о томе писао. Не замери на томе. Свестан сам ја што се тиче погаче да није добра, мада мислим да у рано пролеће поленска погача може бити корисна, али ова у октобру логично је да може да шкоди. Него мени је ово прва зима коју чекам са пчелама, па сам забринут да не буду гладне. Вероватно је то више почетнички страх. А и прилично сам препуштен сам себи, јер немам ментора ( та околност ме није обесхрабрила). Велико хвала на твојим сугестијама, веома ценим то што се ти и још неколицина теби сличних трудите да усмерите нас почетнике.
Поленска погача је свакако одлична, али баш у пролеће када пчеле могу излетати из кошнице. Али сматрам да је најчешће непотребна, јер тада углавном има полена. Ако је пчелар у могућности да је дода то је добро. У јесен је углавном непотребна. Ако пчеле пре октобра (нпр) нису успеле да се добро нахране пергом, поленска погача неће ту много помоћи. „Обична“ погача у октобру не мора бити штетна, али она која се додаје преко зиме није корисна колико се мисли. Корисна је само ако је кошница потпуно празна. У том смислу бих поставио питање: ште је „пчелар“ радио а да то не запази?!
Ја сам и као почетник пре преслагао кошницу, склањајући празније рамове из средишта него да додам погачу. Ако додајем погачу то је искључиво кристалисани мед.
ПС
Да бих избегао додавање погаче, 1995/96. сам при снегу од више од пола метра цео пчелињак „претресао“ повадио средишње рамове и приближио бочне средини (са сваког тог рама је трбало истрести пчеле). Тада је ситуација то налагала, а имао сам врло повољна искуства у раду са пчелама током зиме. Могао сам да убацим погаче, али то није било добро решење и нисам помишљао то да радим. Нажалост тада нисам давао кросталисан мед као погачу (није ми уопште пало на памет, а било је боље и лакше). Разлог је био и у томе што је део друштава имао вишак хране и клубе (или гнездо) је остало у првом наставку. Ухватио сам „мало већи залет“ и претумбао цео пчелињак. Нисам имао губитак ни једне улице пчела. Напротив, година ми је била врло успешна. Мој брат је тада имао ноземе у више друштава. Центар је остао „слаб“ (слаб са храном) а он није ништа предузео.
Иначе, 1995/96 је зима толико трајала да је џанарика цветала 22. априла!
Искуство је велика ствар. Нажалост стиче се углавном и осети на својој кожи. Можеш ми ти и сјасет њих причати и саветовати, и наравно да је то велика помоћ, али док сам нешто не искусиш нема науке. Имам једну црту у карактеру, ни сам незнам да ли је мана или врлина, читам доста, ценим науку, али све бих као да пробам и нешто другачије. Е колега баш сам код тебе приметио да размишљаш мало другачије од ових папагаја тзв "пчеларских стручњака" које и ми почетници препознајемо да су продавци магле.
Гос`н Војо Брстина ми је предочио неке чињенице и дубоко ми се урезало, пробао сам и увидео, - пуна подњача, РВ кошница, Брстивар, Нозевој, све је то проверено.
Него шта мислиш да ли да употребљавам Оксалну киселину, или онај Б-витал, и у ком периоду ?
Искуство је велика ствар. Нажалост стиче се углавном и осети на својој кожи. Можеш ми ти и сјасет њих причати и саветовати, и наравно да је то велика помоћ, али док сам нешто не искусиш нема науке.
Dragane,potpuno se slažem sa tvojim mišljenjem.Dobro je učiti na tuđim greškama,ali se najbolje nauči na svojim greškama.Redovno pratim pčelarske forume i sve više uviđam da pojedini autoriteti u pčelarstvu nemaju osnovna znanja iz oblasti pčelarsva.Mnogi se ne slažu, ili nemaju pojma, u tome kada se izležu zimske pčele i do kada se vrši stimulativno prihranjivanje pčelinjih zajednica.Dugo sam tražio odgovor na pitanje zašto pčele ne prenose zatvoren med iz nastavka koji sam podmetnuo ispod plodišta.Nisu prenosile ni otvoren med kada sam ga stavljao iznad plodišta preko poklopne daske sa malom rupicom,šta više iste ramove sa medom su dopunjavale.Tek sam skoro našao odgovor na ovo pitanje,zapravo Šole je o tome pisao.
Сложио бих се са оба мишљења. Најбоље је када нешто сам видиш (што кажу кад осетиш), али треба ипак добро и разложно промислити шта и како треба радити. Али, када неки „мајстори“ почну да саветују онда стварају неспособне пчеларе. То се односи на оне савете: пчела најбоље зна, не дирај ни за живу главу, никако по хладноћи, обавезностави погачу чим мало захлади (и цепаај целе зиме – а неки препоручују и целе године) итд.
Оно што пишем је у највећој мери из искуства. Зато се мора савладати оно основно (има у добрим књигама или чак и на форумима) и поступати како мислиш да је најбоље. Али је често најопасније оно: не дирај ништа – пчела зна...
Треба поступати на основу теоријског знања и логике, потом. Тако се избегава утицај лошег савета.
Слажем се. Има стварно збуњујућих ставова. Па по разним књигама пишу разне ствари. Лично мислим да пчела сама зна шта јој треба, али у условима дивљине. Али ако смо се већ умешали, и ставили их тамо где ми хоћемо, ставили им матичну и поленску решетку, одузимамо им мед кад хоћемо и колико хоћемо, одузимамо им и додајемо матицу кад желимо и коју желимо, оне више нису у свом природном окружењу, самим тим морамо до краја да се ``мешамо``. Али ипак поред тога не допада ми се (можда грешим) што толики акценат стављају на селектирање матица, јер су ми се ове године боље показале ројеве матице неко те тзв. "селектиране". Е сад можда сам купио од погрешног добављача, не желим да га именујем, можда сам појединачни случај, па да се не огрешим.
Pri zadnjem pregledu društava složio sam okvire tako da mi je leglo u sredini a perga i med sa strane. Danas pri pregledu vidim da okviri sa leglom više nisu tako kompaktni već su ispresjecani okvirima sa medom. Hoće li pčele same da grupiraju leglo ili to moramo mi uraditi - možda kasnije kada se smanje izleti iz košnica?
Isto ovakvo presecanje legla imao sam u jednoj košnici.Ja sam taj ram sa medom stavio sa strane legla i leglo opet doveo u celinu.Mislim da je taj ram bio sa starijim saćem i da je to razlog što su ga pčele napunile medom.Da li sam pogrešio?
Pri zadnjem pregledu društava složio sam okvire tako da mi je leglo u sredini a perga i med sa strane. Danas pri pregledu vidim da okviri sa leglom više nisu tako kompaktni već su ispresjecani okvirima sa medom. Hoće li pčele same da grupiraju leglo ili to moramo mi uraditi - možda kasnije kada se smanje izleti iz košnica?
Не треба ништа да дираш, ако је било легла на том раму. Легло своде на најмању меру и зато попуњавају простор са кога је изашло легло. Убацују у само средиште ако се бројност пчела смањила или ако више нема места бочно. Разлог може бити и прихрањивање или појава неког уноса (бршљан или звездан – астер, нпр.). Ако још прихрањујњеш, смањи оброк на неких 0,25 л. Нека се полако смирују.
Isto ovakvo presecanje legla imao sam u jednoj košnici.Ja sam taj ram sa medom stavio sa strane legla i leglo opet doveo u celinu.Mislim da je taj ram bio sa starijim saćem i da je to razlog što su ga pčele napunile medom.Da li sam pogrešio?
Таман рам никако није проблем. Пчеле ће након неког времена то расклонити и направити почетно лежиште за клубе. Проблем би могао бити млађи рам, који може бити нешто као преграда и усмерити клубе нешто слабијег друштва на једну страну од тог рама. Могу поставити клубе баш тамо где су венци нешто тањи (ако има легла на пар рамова и ако је то легло веће површине). Тада треба преместити тај рам. Ово се и не мора утврдити прегледом. Ако се зна стање у кошници на почетку допуњавања зимнице, може се претпоставити какво је стање. Када има више млађих рамова, пчеле их пре попуњавају медом и задржавају веће легло на само пар рамова (ту буду тањи венци и ту ће бити клубе – што значи да ће релативно брзо потрошити у простору где је клубе).
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Bojan ŠušnjarJul 29, 2016, 14:39:36
Tema je dosta stara ali ja ne želim da otvaram novu a istu temu pa ako sam pogriješio neka moderatori reaguju. Smatram da teme trebaju imati kontinuitet pa zato pišem ovdje.
Prošle godine sam imao dosta problema prilikom pokušaja formiranja nekoliko društava u LR košnicama a o tome sam pisao u jednoj od tema.
Dugo se nisam javljao ali čitam po forumu uglavnom teme vezane za RV.
Kako god silom prilika sam počeo sa LR i sada imam 8 Košnica u koje sam uglavnom naselio ovogodišnje rojeve osim jednog prošlogodišnjeg kojeg sam prošle godine spasao uz velike muke.
Kod mene je glavna paša bagrem a ostalo je uglavnom zanemarljivo. Ove godine bagrem nije medio uopšte a i ostalo je tanko pa sam moje ovogodišnje rojeve čitavo vrijeme prihranjivao u početku svaki dan a kasnije svaki drugi sa po 2,5dl sirupa 1:1. Razvili su se kako koji ali s obzirom na okolnosti i na godinu nije loše. Legla ima dosta i pčele vrijedno nose polen ali nektara slabo ima. I to što ima potroše na leglo. Čak i sa mojom prihranom nisu gotovo ništa ostavile po strani. Na okvirima uglavnom po neki stidljiv vijenac sa medom. Perge ima. Danas sam otvorio nekoliko košnica ali sam na kraju morao da bježim jer su mnogo agresivne i zaradio sam nekoliko uboda.
To je inače kod mene karakteristično za sve košnice. Uvjek su agresivne dal zbog nepovoljnih prilika ili zbog genetike nisam siguran.
Sve su osim jedne na jednom nastavku. Ta jedna je na dva nastavka i to je prvi ovogodišnji roj koji je i na nikakvoj paši izgradio dva nastavka i napunio nešto mednih vijenaca i jako puno perge. Jako tužno za taj roj jer nije imao gdje da pokaže svoju pravu snagu.
Ovo što pišem je čisto da podjelim sa ostalima kako sam ja prošao u ovoj godini sa LR košnicama na stacionarnom pčelinjaku. Sa komšijom koji ima cca 90 košnica nisam imao prilike razgovarati u zadnje vrijeme ali pretpostavljam da će mu ove godine trebati šleper šećera da to izgura iz zime. Odlika je mnogih pčelara da kada su godine loše o tome ćute i ne pričaju o količini šećera koji su potrošili za zimovanje i o gubitcima, a kada ih pogodi dobra godina onda se rado hvale kako su imali prinos u tonama.
Ja ću morati da počnem intenzivnu prihranu sirupom ovih dana kako bih što prije stvorio zimske zalihe hrane jer u suprotnom sam i iduće godine opet u potrazi za rojevima.
Početnik sam i još lutam i o pčelama neznam ništa to mogu da kažem slobodno ali čitajući pisanje kolega na forumu shvatio sam da ću morati da pređem na RV košnice ako želim da ovdje kod mene probam med iz mog pčelinjaka.
U tom duhu jedna RV i jedna EV čekaju na farbanje pa dogodine ako Bog da zdravlja... Ni te dvije nije bilo lako nabaviti ovdje i nisam baš zadovoljan kako su napravljene ali radije bilo kakve nego nikakve. Samo da počnem naizad i da naizad krenem, po meni, u pravom smijeru.
Te dvije planiram da postavim u malom voćnjaku ispred kuće da mi krase dvorište i da mi budu na dohvat ruke a biće ih još samo da nađem majstora koji to može i hoće napraviti onako kako treba.
Poštovanjekolega,svesni ste da ste radili stimulativnu prihranu,a da stvaranje zimskih zaliha traži drugačiji pristup,odjednom u 2 do 3 uzastopna dana sa po 2 i po do 3 do 4 litra sirupa,sa nozevojem naravno.Tako ćete dobiti vence i to valja odmah sada uraditi,najkasnije do 5 do 10 avgusta,da ga prerade potpuno letnje pčele,a ne zimska pčela koja se obično izleže od polovine avgusta do polovine septembra orijentaciono.Zato prihrana za zimsku zalihu ODMAH i SADA.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Bojan ŠušnjarJul 29, 2016, 17:36:11
Poštovanje Aco,
da svjestan sam da je to bila stimulativna prihrana i to nije bilo slučajno. Da nije bilo stimulativne do danas bi vjerovatno društva već uginula jer nebi mogla da izgrade ni saće a o leglu i da ne pričamo. Legla zatvorenog ima dosta i nekako je i po meni sada pravi momenat za obilnu prihranu da se ta armija pčela koja izlazi i koja je već izašla uposli. Zato sam i napisao da će u narednim danima to biti urađeno.
Društva su različite snage pa moram da vodim računa da mi za noć odnesu sve iz hranilice jer kako je glad među pčelama iz okolnih pčelinjaka će biti navala grabeži ako ne budem pazio. Probaću sa 1,5l po društvu da vidim kako to ide pa ću povećati.
Imao sam problem sa stimulativnom prihranom jer mi je grabež stvarala glavobolje čak i u samu suton. Hranio sam poslije samo kada potpuno padne mrak i kada malo zahladi.
Sada su temperature dosta visoke pa nisam siguran kojim omjerom šećer/voda raditi obilnu prihranu? Po pravilu to ide malo čušćim sirupom ako sam dobro shvatio. Recimo 2:1 u korist šećera pa i čušće ako se kasnije vrši prihrana. Naravno kao i oko svega i ovdje postoje različiti stavovi među iskusnim pčelarima što dodatno zbunjuje mene i ovakve kao ja.
Kako su temperature velike razmišljam u pravcu da i pčelama trebaju veće količine vode za preradu a i za podizanje legla pa i sirup valjda treba da je rjeđi ako sam u pravu?
Naravno kolegaBOja e,daim treba i voda,zatoja dajem odno 1 kg secera i 80 do 900 ml vode i 20ml nozevoja,a sto se tice sirupa,verujemda cevamlitari po unositibezproblema,bolje vise,bar oko2,5 do 3 litra dnevno,videcete sami sta u esu zanoc....i da ako se bojite grabezi,suziteleta rojevimana2do 3c tomogu dabranebez problema,a kadunesusav sirup,mislim10 tak do 12litara!par dana kasnijeimmozetevratitinanor alu,kodmenedrustvaimajusirom otvorena leta!svih 36 cmarojevi,samo2klioi amovegodineimaju 5 do 6cm.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Bojan ŠušnjarJul 29, 2016, 22:18:45
Kolega nešto su vam se reči rasturile pa sam teže čitao ali sam shvatio sve šta ste napisali. To bi bilo cca šećer/voda 1,1:1 - 1,2:1. Čini mi se da sam negdje pročitao da i Šole preporučuje taj odnos.
Nisam do sada tretirao mravljom protiv varoe. Samo proljetos poslije naseljavanja rojeva sa Varolikom po preporuci mentora. Možda kasnim sa tim ali pitam se da li bi smetalo da paralelno prihrani uradim i tretman sa mravljom kiselinom? Mislio sam da to bude metodom preko Bony uložaka kako je već opisivano u nekim temama. Sad su malo i temperature popustile zadnjih dana pa je možda zgodnije nego ranije ali ko zna koliko će ovo osvježenje potrajati. Neće dugo vjerovatno.
Taj čudesni i čarobni napitak Nozevoj još nisam spravljao a nisam siguran da ga kod mene ima u prodaji pa ću kao zamjenu za ovaj put uraditi sa čajem od Žalfije dok ne nabavim potrebne sastojke za Nozevoj.
Mravlja kiselina je riskantna kada su temperature iznad 25 stepeni,jer moze doci i do prilicnog gubitka i pcela i legla i sto je najgore stradanja matice. Ja to ne bih preporucio u sred leta ni pod razno.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Bojan ŠušnjarJul 30, 2016, 09:15:45
Onda da ne radim ništa do oksalne? Nadati se da je dimljenje varolikom bilo efikasno i da se varoa nije razvila u značajnoj mjeri.
Kako sam ja shvatio MK je uvjek riskantna u uvjek strada dio legla a i matica je izložena riziku ali mnogi se radije nose sa tim nego da pribjegavaju nekim drugim sredstvima za tretiranje. Naravno rizik je veći pri višim temperaturama zbog veće koncentracije MK u košnici. Kako god, ako vi kolega smatrate da nije pametno ja se slažem i nebih rizikovao. Drustva su za date uslove dosta vitalna i ja nebih poslije silnih muka da ih sada uništim sa rizičnim postupcima. Juče sam primjetio u jednoj od košnica trutovsko leglo na dva rama. Povukao sam par larvi iz zatvorenih ćelija i nisam primjetio varou.
Kolega ja bih vam preporucio da porucite od koraca iz trebinja pakovanje varonikola letvica i da u svako plodiste u zavisnosti od snage stavite sto pre po 3do 4 stapica po uputstvu tako da narednih mesec dana ne dodje do razvoja previse zimske otpornije varoe,a kad nestane legla krajem septembra ili prvih dana oktobra onda dimljenje 2 uzastopna dana sredstvom koje vi resite.JA to radim brstivarom,a stacete vi toje vasavolja i odlukajer je ovasim pcelama i o vasem zdravlju rec.evo podataka korac nikola trebinje police 32 tel 089 223 282 ili 059 223 282 zovite ga pa se dogovorite,ja ne bih preporucio da se nista ne radi do oksalne nikome,a vi kako hocete,a takodje nikako sad ne bih radio mravljom kiselinom,pretoplo je i sigurno ce biti gubitaka i pcela i legla a mozda i nestomatica,a desava se i da celo drustvo ode,napusti trajno kosnicu i leglo,ako je mravlja przi previse.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: sasa zivicJul 30, 2016, 14:44:34
Aco, jer znate koliko košta ovaj Koraćev preparat?
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Bojan ŠušnjarJul 31, 2016, 01:29:18
Aco hvala vam na pomoći i savjetima. U vezi preporučenog preparata. Pretpostavljm da ga i vi koristite? Ja sam koristio varolik za dimjenje kako sam već spomenuo. Nisam sretan zbog toga ali šta da radim. Ako sam dobro ukapirao varolik je izgleda zabranjen jer ga u radnji u kojoj sam kupovao drže ispod tezge i ne kucaju ga na račun. Komšija pcelar koristi samo varolik i to duži niz godina. Dimi dva tri puta godišnje i to je to.
Za varonikol čujem sada prvi put od vas ako to ne znači ništa jer sam ja još velika neznalica pa sam zato valjda i radoznao. Danas je sve dostupno manje/više na netu pa sam pretragom našao neke zanimljive informacije i vidi čuda razlicite stavove o tom preparatu. U jednoj od diskusija je ako se ne varam i jedan uvaženi kolega sa ovog foruma je uzeo učešće. Nisam siguran šta stoji iza priče ali tvrdi se da taj preparat nije to što bi trebao biti i da je to neko nekako dokazao.
Nebih da talasam ali je logično da se pitam jer danas je "bio" i "eko" krilatica za sve i svašta više radi trenda i reklame nego radi istine.
Na kraju svako je slobodan da radi po vlastitoj želji i volji pa tako i ja.
Aco, jer znate koliko košta ovaj Koraćev preparat?
Pa kolega sasa koliko se secam oko 400 din paketic od 50 stapica,to kod nas moze da se nabavi preko gospodja rade iz gornjeg milanovca,saljem telefon za 7 dana jer trenutno sam na putu a moje iskustvo je da stapici korac u dovoljnoj meri suzbijaju varou tako da ne moze doci do njene invazije i prevelikog ostecenja zimskog legla.ali se mora ici i sa drugim sredstvima,cim prestane leglo,ja obicno tad dimim brstivarom zadnje 3 sezone.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Bojan ŠušnjarJul 31, 2016, 14:15:43
Na strani tri se provukla kratka priča oko varonikola.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Bojan ŠušnjarAvgust 07, 2016, 19:16:03
Aco nadam se da nisam bio neugodan sa ovim zadnjim postovima i da niste nešto zamjerili ili nedaj Bože shvatili lično. Trebalo bi uskoro da dobijem brstivar pa će da ide na truleks a prije toga dimljenje ako Bog da. Volio bih da ubuduće samo brstivar, MK i OK budu moje oružje protiv varoe. Vidjećemo...
Nego nešto drugo me muči ovih dana. Sva društva koja imam ili bolje reći rojeve jer su sva na jednom nastavku su užasno agresivna. Gotovo je nemoguće pregledati ih. Dimilica ne pomaže mnogo. Toliko su uporne da me i poslije izlaska sa pčelinjaka prate i nastoje da bodu kroz bluzu. Ova godina jeste jako loša ali me čudi da ne tolerišu ni kada im se neko približi na 5m od košnice. Svako otklapanje ili izvlačenje uvlake na podnici proprate burno i automatski eskadrila poljeće sa poletaljke. Mislio sam da je genetika u pitanju ali isto reaguje i prošlogodišnje društvo kao i rojevi koji su od njega a bile su mirne prošle godine koja jeste bila dosta povoljnija. Jako teško se može napraviti detaljan pregled jer ubrzo uslijedi jedan ubod, pa dva tri i to onda raste eksponencijalno. :)
Unose dosta polena ovih dana a i prihranjivane su redovno tako da nemam pojma šta ih nervira do te mjere. U suštini takve su čitavo ljeto. Čak i kasno uveče kada ih prihranjujem napadaju. Da li je to samo kod mene slučaj ili...?
Treba da procjenim stanje u košnicama i da obavim dopunsku prihranu radi pravilnog i sigurnog zazimljavanja ali to izgleda neće biti lako. Prethodnih dana sam primjetio u blizini dosta one visoke biljke sa žutim cvjetovima. Našao sam da je to Solidago canadensis ili Zlatnica ili kako je još sve zovu i da je medonosna kao i da daje dosta polena pa se nadam da će pomoći pčelama. Pčele je rado posjećuju. Istina kiša je prekinula unos na dan dva ali sada opet nose polen. Kantice sa nektarom nisam vidio a valjda ima nešto i njega. ;)
Nozevoj sam napravio prvu količinu i danas sam sa njim malo probno prskao pčele odozgo kroz mrežu hranilice pumpicom po satonošama i pčelama da ih ne uznemiravam previše i čini se da im se sviđa. Opet sam imao dosta satelita oko glave koji pokušavaju da uđu kroz mrežicu. :)
Sada i nozevoj ide u sirup pa u prihranu. Nadam se da neće da bude problema sa grabeži. Sinoć sam neka društva probno prihranjivao većom količinom sirupa i danas oko 16h primjećujem odjednom dosta saobraćaja na letima. Uglavnom ulaze više nego što izlaze. Da li se to poklopilo sa tim što je nešto krenulo da medi ili šta već. Dosta polena nose ali ima i dosta pčela koje nisu natovarene polenom. Nemogu reći da se radi o grabeži jer nije dugo trajala ta gužva a i nema nikakve borbe na poletaljkama.
Uglavnom gotovo sva društva će da zimuju na po jednom nastavku pa se nadam da ću ih zazimiti ispravno i da neću na proljeće opet biti na početku pčelarske karijere. :)
Eto ja se raspisao ali tema je svakako dosta tiha a zima samo što nije pa postaje aktuelno a dogodine ako Bog da pišem u temi zazimljavanje RV košnice. ;)
Pozdrav svima!
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 21, 2016, 12:56:35
Juče sam na brzinu pregledao moja društva i evo sledećih podataka: 1. Kada je reč o broju ulica zaposednutih pčelama kreću se od četiri do sedam ulica pčela. Ovo su ovogodišnji rojevi. Prošlogodišnji rojevi, odnosno ovogodišnja društva, imaju pun nastavak pčela. Doduše pregled sam obavio oko 17h, ne znam da li je takva temperatura relevantna za stanje u košnicama? 2. Tri ovogodišnja roja su se primakla istoku i letu, a imaju hrane na ostalim ramovima ka zapadu (u sva tri imam samo četiri ulice pčela i ne znam da li to ima veze imaju pune podnjače?!). 3. Društva sa puno pčela imaju slabe vence.
E sada šta sam radio u avgustu: od 10-og avgusta do početka septembra svako veče sam stimulativno prehranjivao sa 2dl sirupa 1:1: Nakon toga sam svako veče sipao u plastične hranilice pola litre sirupa 2:1 (šećer: voda) dok nisu dobile 7 litara ovog sirupa 2:1. Prilikom pregleda 28-og avgusta legla je bilo na 5-6 ramova sa lepim mednim kapama. Prilikom sledećeg pregleda video sam da spuštaju mednu kapu i smanjuju matici mesta za zanošenje. Obzirom na to da imam AV podnjače ubacio sam limove u prorez na podnjači, a na žičani zbeg stavio karton. Ne znam da li sam valjano postupao i šta dalje?
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 10, 2017, 21:01:06
Danas sam u skladu sa Šošićevim slikama pravilnog zazimljavanja pokušao da sredim ramove. Više imam LR sa nedovoljno hrane.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 12, 2017, 21:48:20
Dakle i danas sređivao LR društva ( u prethodnom javljanju posredi su rojevi) i u ovom slučaju imam sledeću situaciju: 2-3-4 rama legla a ostalo med u plodištu. Presložio sam plodište kao na Šošićevoj slici. Negde su maltene na par cm do donje letve potisnule maticu. Jednom društvu sam ubacio crni ram sa mednim vencem u sredini između dva rama sa leglom. Društva i u donjem nastavku imaju nekoliko ramova meda i otvorenog i poklopljenog. Verovatno ovoliko meda imaju jer nemaju legla? Dakle ima meda nema legla. Pčela ima, e sada pre decembra neću znati sa kolikim fondom pčela ulazim u novu pčelarsku godinu.
Ajde odgovoriću za koji dan, kad budem video šta su uradile na tom ramu. Vidim matica se užurbala po saću traži mesto za zaleganje pa reko da dodam ram? Plaši me situacija u kojoj imam toliko malo legla.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 13, 2017, 14:43:05
Zanece ona to, ali cemu... Spremile su se za zimu a ti dodao ram, ako si podelio leglo to mogu da dozive kao pregradu ili da odu na jednu stranu i eto problema.. Mislis da su blokirale medom, mozda i jesu ali trenutno i ako im treba legla odblokirace i preneti ga. Taj ram ako nema dovoljnu mednu kapu a u sred klubeta je takodje moze da bude problem. Ako nema dovoljno pcele i ne pokriva krajnje ramove, nije ni mogla da lageruje med tamo nego blize sredini.No ima kolega koje i to rade...
Zoki, ne delim tvoju zabrinutost... Edijeva i tvoja lokacija imaju par hiljada kilometara dugu razliku - reku Tisu. Obala Tise, i sa banatske i sa bačke strane, u dometu Edijevih pčela potpuno je zarasla džunglom Polygonum baldschuanicum, koji, ukoliko nije počeo, počeće da cveta za koji dan. Pretpostavljam da će i obližnja, prostrana ( nepregledna ) livada ( pašnjak ), nakon ovih kiša dati nešto za košnice.
Naradiće se Edijevke još ceo septembar, a i šire... Sve što je pogrešio, ako je pogrešio, vrednice će ispraviti... ;)
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 13, 2017, 21:10:47
. Taj ram ako nema dovoljnu mednu kapu a u sred klubeta je takodje moze da bude problem.
Šošić je, čini mi se, napisao na jednom mestu, ne znam gde sam čitao na ovom ili drugom forumu, da slobodno izbacimo u oktobru taj ram ako nema dovoljnu mednu kapu. Trebalo je da prilikom vrcanja jednostavno izvrcam sve ramove i ostavi samo dva krajnja, a ne četiri! Tako bih matici ostavio mesta da zaleže. Ali ima jedna zanimljivost koju sam juče primetio. Naime u nekim društvima pčele su ispolirale saće i u njega ne lageruju med, kao da su spremile matici mesto da zaleže. Da li je reč o instiktu, ili što bi Tucakov,s jetkom dozom ironije, rekao, pčele dobile razum. Nije problem da pogledam u subotu situaciju u toj košnici sa umetnutim ramom pa javim.
Tako je Edi, samo cemu onda stavljanje, nece one sada blokirati maticu, ako i jesu zbog sirupanja, brzo ce joj napraviti mesta...Drugi, mnogo veci problem ja nazirem . To su dva perioda , u Julu i Avgustu su matice drasticno smanjile leglo, negde u Avgustu cak i prekidale skoro zbog,vrucina i nedovoljnog unosa, e sada koliko se to odrazilo na broj i kvalitet ishrane samih pcela. Ako ova zima bude hladana i dugo trajala, moze biti velikih gubitaka...
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 13, 2017, 21:16:57
Mislis da su blokirale medom, mozda i jesu ali trenutno i ako im treba legla odblokirace i preneti ga.
Napisao sam da imam društva koja i u donjem nastavku imaju po nekoliko ramova meda, čak i poklopljenog. Ako krene unos, kao što kaže gosn Tucakov e onda ću biti u problemu?
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 13, 2017, 21:20:00
Obala Tise, i sa banatske i sa bačke strane, u dometu Edijevih pčela potpuno je zarasla džunglom Polygonum baldschuanicum, koji, ukoliko nije počeo, počeće da cveta za koji dan.
Ne znam za ovo, sada sam na internetu potražio slike navedene biljke. Malo ću procunjati šumom ovih dana da proverim.
A sad da i ja nešto kažem za Dnevnik ;) Imam jedan nukleus 5 okvirni sa mladom maticom i malo legla, preslabo za uzimljavanje. "nadao" sam se da ću imati neki gubitak matice pa da ju zamjenim ali eto do sada nisam našao ni jedan. U nekim društvim još uvijek kipi od pčela i ima dosta legla. Kad bi uzeo svakih 10 dana po jedan okvir sa zatvorenim leglom i dodao u taj nukleus da se izlegu i popune sam nukleus sa dovoljno pčela. U međuvremenu im davati u hranilicu rijeđi med da ga lageruju u medne vijence, tj. da se ne troše na preradu sirupa. Ako 1 okvir legla popuni 3 ulice pčela onda dva takva okvira su savim dosta za mali 5 okvirni nukleus
Anto, ne diraj im zimsku pcelu, nje nikada previse, stavi ga preko sneglerove daske na neko jako drustvu i prihrani je ... Ili spajaj, bar ja tako mislim a to koliko imamo zimske, jos ne znamo, gore sam napisao i bas me zanima sta ti mislis o onim prekidima legla i mogucim problemima...
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 13, 2017, 21:41:03
Ukoliko ima dovoljno dugoživećih pčela tada ne moram da brinem, reče mi jedan pčelar. E sada da li ima? Da li su zimske pčele uposlene, odnosno ukoliko procveta obala Tise da li će ove pčele biti angažovane ili će kratkoživuće obavljati i ovaj posao?
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 13, 2017, 21:43:39
Ne diraj im zimsku pcelu, nje nikada previse, stavi ga preko sneglerove daske na neko jako drustvu i prihrani je ... Ili spajaj, bar ja tako mislim a to koliko imamo zimske, jos ne znamo, gore sam napisao i bas me zanima sta ti mislis o onim prekidima legla i mogucim problemima...
Prošle godine su me lokalci savetovali da slabiće pojačam ramom zatvorenog legla. Sada čitam na SPOS-ovom forumu da je diskutabilno koje će se pčele izleći. ps čitam da postoji razlika u veličini jajeta
Ne diraj im zimsku pcelu, nje nikada previse, stavi ga preko sneglerove daske na neko jako drustvu i prihrani je ... Ili spajaj, bar ja tako mislim a to koliko imamo zimske, jos ne znamo
Imam jednu zelenu maticu koja već lagano posustaje, najradije bih ju zamjenio samo se bojim da sada ne ostanem bez obje matice i izgubim jedno dobro društvo [/size]
Citat: zoran drpljanin
gore sam napisao i bas me zanima sta ti mislis o onim prekidima legla i mogucim problemima...
mislim da sve ovisi o vremenu.... ako zahladi stat će i leglo, ako bude babljeg ljeta i nekih unosa moglo bi biti i dobro
Majkane, ako hoćeš veruj, ako nećeš, ne moraš. Za taj troskot sam pogledao naziv na I-netu, ali, recimo, za bršljan znam napamet da je Hedera helix.
Edi, ne moraš daleko. Idi u Naftin restoran ( iako ne posećuješ kafane ), naruči kaficu i gledaj na drugu obalu Tise. Ista ti je situacija i na Jegmeču. I kojekuda, gde nije raskrčena obala.
Ja iskreno verujem da pčele imaju dovoljno mozga, koji su nedavno stekle na jednom drugom forumu, pa da se lepo dogovaraju sa svojom kraljicom, koliko kojih jaja da zanese. Dakle, ona u jednom danu nosi i jaja za zimske i jaja za kratkoživeće pčele. Edi, kada se već pozivaš na Dragana Šošića, mislim da je on stava da pčele naknadno odlučuju koje će fele radiličko potomstvo biti. To bi značilo da se ništa ne dešava na nivou jajeta.
A ti, kad počneš da konzumiraš rakiju, otvoriće ti se vidici i bićeš daleko bolji pčelar, no što možeš i da zamisliš. Kad bi mene uzeo za mentora, ta bi zamisao brzo ušla u realizaciju.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 13, 2017, 22:55:06
Ako ćeš mi za tri dana usuti pčelarsko znanje: ''Od rakije nema bolje žene, po tri dana ona ljulja mene.''
Izvinjavam se, pripisao sam Šošiću nešto što mu ne pripada, a vezano za zimske pčele. Pošto me je Edi na PP podsetio, ispravljam grešku, citirajući Šošića:
Citat
Jaja zimskih pčela su jako krupna. U ovo doba već ima većih površina sa leglom zaleženiih upravo krupnim jajima, ali s obzirom da se čini da će pčele jako dugo raditi (možda i do kasne jeseni), jedan deo pčela normalno ne mogu biti zimske pčele jer će dugotrajni rad da ih iscrpi. Ali, kada bi se desilo da se naglo pogorša vreme i da pčele moraju da se zazime prerano, te pčele mogu biti dugovečne zimske pčele.
Pčele odgajaju poseban naraštaj od samog početka (od krupnoće jajeta) i pojačanom ishranom larvi tokom odgoja u određenim momentima, kao što su pčele koje će se rojiti, prvi naraštaj nakon dužeg prerioda bez matice, zimske pčele.
Očigledno nisam dovoljno pažljivo pročitao, pa me je zacrnjena rečenica odvela sa pravog puta... :-[
Kao jedinstveni primerak "autohtonog ludaq" vrste u izumiranju ajde da dignemo malo letvicu! 8)
Ludacka teorija glasi:
Ako pcele u avgustu donesu 8 rama polena i fermentisu je u pregu naravno u I nastavku LR (Leglo se krcka u drugom nastavku). Posle nekog vremena, matica pocinje da silazi u I nastavak i kako se oslobadja celija od perge ona snese jaje! Pojacanom ishranom pcela radilica (valjda jedu pergu i mlec ;)) imaju veci potencijal lucenja maticne mleci. Medjutim leglo neprati tu kolicinu mleci, vec pretpostavljam da se "zimske" radilice u fazi larvi hrane sa vecom kolicinom mleci kako bi se ubucile! A ne samo da su se "ubuckale" vec zbog pojacanog hranjenja maticnom mleci u stadijumu larve imaju malo duzi zivot (slicno kao ona matica).Buckici jedni mali! ;) Deo "buckica" zivi do kraja januara a drugi deo "buckica" hrani septembarsko leglo ciji je zivotni vek do kraja februara. Septembarske "buckice" deo zivi do kraja februara, a drugi deo mora da hrani sledece leglo ako vremenske prilike (unos polena i nektara), temperatura u kosnici, vlaga u kosnici ... to dozvoli!!!! ???
Sto kazu vojvodjani za zene: Lepe pa debele! :)
Tako dobijamo pcelice za januar, februar, mart. Primetices da leglo u septembru polako postaje jednoobrazno, tj. sve larve su u istom stadijumu razvoja.
A sada da predjemo na "glavnog baju elektricara", Banderas!! Ludak kome struja nista ne moze!!! ;). Stavio covek na SPOS-u slikice saca od mladog do starog i niko ne kapira? Zasto je razlika u tezini skoro dupla u mladom sacu bez meda sa istom povrsinom? Ako provalis dobijes flajku vina od mene! Svi preskocili te slike i niko nije komentarisao! A da imas malu pomoc! UUVVEELLIICCCAJ IH! ;D
Zbog te razlike u sacu je bitno da pcela ima gornje okruglo leto 35mm na II nastavku zimi (nastavak u kome je leglo) otvoreno a donje higijensko horizontalno leto samo 2cm. da neudje misic a da pcelice mogu da izbacuju djubre!!!. :)
Kada sam te vec izbombardovao sa teorijom svojstvenom ideji totalnog ludaka ::), ajde da se bacimo malo na ovu godinu.
U avgustu nije bilo polena! Veoma oskudno, ja bih rekao nikako. Jedva su skupile po 4 rama za "buckice". Kada su prestale vrucine u septembru, biljke su krenule da se oporavljaju. Vazdusni pritisak je poceo da opada (Jel zvucim kao ribolovac?), pa je krenuo i polen. Moja malenkost je tek tada krenula sa sirupanjem da se izbaci prva generacija "polu-buckica" i oporavi "iznurena" pcela. Zao mi je kada vidim koliko je opala kolicina pcela i legla u kosnici na pocetku septembra. Vecina je protivnik pogaca u kosnicama, medjutim ja moram nekako da prihranjujem pcele i da ih "nabijem" za zimu. Sa druge strane ako otvorim gornje leto i sirupam, pcele mi nece zatvoriti med. Ako ne otvorim gornje leto desice se nesto u kosnici, pa cu da napravim jos vece "sranje". :'( Molim se samo da imaju polena! Pripremam pogace i krenucu da im stavljam sledeci vikend. Druga varijanta mi je spajanje i redukovanje celog pcelinjaka na 50%.
Tretirana i zdrava zajednica sa debelim mednim vencima, suzena pregradom na pet ramova i ulica pod pcelom, moze....Doduse nije Db,nego Poloska ali i ne vidim neku razliku, redovan pregled zimi i cim izbiju na satonose, dodati hranu odozgo, med ili pogaca...
A sada da predjemo na "glavnog baju elektricara", Banderas!! Ludak kome struja nista ne moze!!! ;). Stavio covek na SPOS-u slikice saca od mladog do starog i niko ne kapira? Zasto je razlika u tezini skoro dupla u mladom sacu bez meda sa istom povrsinom? Ako provalis dobijes flajku vina od mene! Svi preskocili te slike i niko nije komentarisao! A da imas malu pomoc! UUVVEELLIICCCAJ IH! ;D
Sine Damire, da te pozdravim i poželim dobrodošlicu na forum, a i da te obavestim da pitanja koja si mi postavio nisam dobio... Možda bi link ka tim slikama pomogao da pokušam sa odgovorom. Inače, kod mene su ramovi sa starijim saćem "pod ruku" značajno teži od mladog, lepog, žutog. Verovatno je vosak znatno lakši od propolisa, a što je saće starije, to se sadržaj voska sve više smanjuje, u korist ovog drugog. Takodje, zidovi ćelija, delimično zbog kokona, a i zbog propolisa postaju deblji, dok se prečnik same ćelije smanjuje ka onih prirodnih 4,9mm.
Majkane, jel ovo Damir pojacava ekipu......Eto novih desavanja...Jos samo da se predstavi, da ga ne pomesam sa drekavcem iz tunela....
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Sasa BlagojevicSeptembar 25, 2017, 17:15:52
Damire na onim slikama nije ista površina starog i mladog saca ali je kod mladog saca skoro fifti fifti osnova i celije dok kod starog jedna trecina osnova a skoro dve ćelije.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiSeptembar 26, 2017, 07:43:10
Ako pcele u avgustu donesu 8 rama polena i fermentisu je u pregu naravno u I nastavku LR (Leglo se krcka u drugom nastavku). Posle nekog vremena, matica pocinje da silazi u I nastavak i kako se oslobadja celija od perge ona snese jaje!
A sada da predjemo na "glavnog baju elektricara", Banderas!! Ludak kome struja nista ne moze!!! ;).
Zbog te razlike u sacu je bitno da pcela ima gornje okruglo leto 35mm na II nastavku zimi (nastavak u kome je leglo) otvoreno a donje higijensko horizontalno leto samo 2cm. da neudje misic a da pcelice mogu da izbacuju djubre!!!. :)
Pripremam pogace i krenucu da im stavljam sledeci vikend. Druga varijanta mi je spajanje i redukovanje celog pcelinjaka na 50%.
U kojoj formaciji zazimite pčele? Ako sam razumeo matica posle unosa polena u avgustu silazi iz drugog nastavka da bi u prvom nastavku nosila jaja a posle pišete da na gornjem plodišnom nastavku moramo napraviti otvor jer će nam isti biti plodišni nastavak. Da li pretumbate ramove? Na kojoj je visini okrugli otvor i na koju razliku u saću mislite??
Zašto sada pogače i kakve pogače dajete? Kada mislite da spajate pčele?
pa ja sam se onim tekstom predstavio. Moram da ti odam priznanje za odlicnu upotrebu reci "drekavac". Sta sam hteo da postignem:
1. molim Vas da me smatrate pripravnikom jer tako i sam sebe smatram. Od pcela imam jos mnogo da naucim. Ceo tekst je pisan kao da ga je pisao "pocetnik koji hoce da se istakne". Ja ne zelim da se isticem! Samo sam se predstavio. 2. Voleo bih da sam video Nenadovu facu kada je citao onaj tekst gore. Ali poenta je da sam mu zahvalan sto me je nagovorio da predjem na ovaj forum jer stari forum se nalazio pred izumiranjem. 3. Takodje Nenad iz gornjeg teksta je ukapirao da od mene moze da ocekuje neocekivano? ;) 4. Kao sto ste ukapirali radim sa LR kosnicom i ne nameravam da je menjam jer odgovara mom nacinu rada. 5. Volim da proucavam Brndin nacin rada. Dosta se slaze sa mojim nacionom rada. Zbog toga dosta eksperimentisem sa svojim pcelama i ako to vodi nekada kolapsu pcelinjeg drustva. Brndu veoma postujem i mislim da je jedan od najvecih pcelara na ovim i Novo zelandskim prostorima! 6. Zbog toga ce mozda moje razmisljanje da bude skroz drugacije od vaseg, ali se nadam da cete mi ukazati gde gresim.
Nenade, danas u toku dana, samo da skupim malo vremena nacicu slike koje je Brnda postavio i stavicu link. Sasa nisi dobro gledao slike. Nije u pitanju staro-novo sace. Pogledaj slike samo novog saca koje ima 7 g na vagi a druga slika je isto novo sace koje ima 11 g na vagi. Takodje ti je stavljena slika starog saca koje ima 7 g i slicnog starog saca koje ima 11 g. Ako imas vremena mozes i ti da nadjes taj post i da stavis slike.
Kolega Edi nisam vas zaobiso odgovoricu na vasa pitanja kasnije. Banderas je Brnda!
Damire, zahvalan sam ti što si mi zahvalan, ali, otvori temu u "Predstavite svoj pčelinjak", pa se tamo predstavi, da ovde ne kvarimo ovu o zazimljavanju, pa će moderator ovo da lagano izbriše, ili premesti. ;)
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Sasa BlagojevicSeptembar 26, 2017, 12:47:45
Mislim da sam prave slike gledao ali postavi slike na koje ti mislis. One sto sam ja gledao je staro sace na vagi 11 grama a kada se skinu celije osnova je 4 g a celije 7 g a kod novog saca ukupno 13 g osnove 6g i celije 7 grama. Na tim slikama je Brnda hteo da uporedi prirodno sace izgradjeno i sace novo gde je stavljena osnova pa izgradjeno. Postavi slike pa da komentarisemo. Pozdrav i dobro dosao na forum
Pozdrav kolege. Pokušaću da aktiviram ovu temu i ove 2018. godine.
Pčelar sam početnik i ove godine (ako sve bude kako treba) zazimiću 11 društava u LR košnicama i to:
2 društva na dva LR tela,
3 društva na jednom LR telu i jednom polunastavku (PN) od 170mm - PN stavljeni pre oko 2 meseca i oko 70% popunjeni medom; u pojedinim ramovima u PN ima i legla, i
6 društava u jednom LR telu - ovih 6 društava su ovogodišnji rojevi pravljeni posle bagrema. Jedan roj je na oko 4-5 ulica pčela jer sam tu izgubio maticu pre mesec dana pa su one izvele novu, a ostali rojevi su sa oko 7-8 ulica pčela trenutno.
Ovih dana vršim intenzivno prihranjivanje malo gušćim sirupom i Nozevojem.
Pitanja su: 1. Da li da na ta tri društva sa PN izvršim prebacivanje PN na podnjaču sad i nastavim potrebnu prihranu, ili da sačekam da ih potpuno napune medom od prihrane (za 10ak dana recimo) pa ih onda podbacim?
2. Pošto imam još jedan PN sa praznim, izgrađenim saćem i 5 PN sa satnim osnovama, da li je pametno podbaciti ih ispod ovih rojeva? U smislu odizanja legla od vetra i eventualno uspešnijeg prezimljavanja? Planiram da na proleće svakako aktiviram ove PN...Ako je to dobra ideja, da li da to uradim sad ili neposredno pre zime?
Колега зашто подбацивати полумедишта која стоје на месту медишта 2 месеца овако рано? Шта мислиш тиме да постигнеш? Претпостављам да је мед у тим полумедиштима поклопљен.
ПС
Мислим да није добро ни подбацивати изграђено саће ипод ЛР наставка. Једина улога му је да побуђа. Ја иначе зазимљавам 150 кошница на једном ЛР наставку последњих 5 година. Онима, која су којим случајем на два наставка, крајем децембра склањам први наставак (ако не склоним раније). Успешно презимљавање може омогућити обиље лако доступне хране.
Med je oko 70% poklopljen u PN. Mislio sam da naprave lakše dostupne dublje medne vence na LR ramu, a ne ovako u polunastavku. Podbacim ga sad i prenose ga do zime. To je bila zamisao.
A PN sa satnim osnovama ispod jednog LR nastavka? Lakše bi mi bilo zbog skladištenja...
Planiram da ih zazimim na otvorenim AV podnjačama i da krenem sa utopljavanjem tek sa pojavom legla u proleće. Da li to može da smanji verovatnoću buđanja izgrađenih ramova koje ste spomenuli?
Dobar dan dobri ljudi! Predraze... Evo i ja da se oglasim malo sa nekim saznanjima iz bratske nam Rusije... Naime jedan ugledni pcelar radi sa LR kosnicama i kaze ovako: LR uzimljavanje na jednom nastavku na 9 ramova 1 i 9 da je krcat medom sredisnji ramovi da se razmaknu 2-3 mm zbog lakseg pristupa i komocije za klube... ispod podbaciti na podnjacu obican prazan ram visine 70 mm da klube moze da se po potrebi spusti u tu prazninu...u toku januara napraviti pregled i otvoriti 1 i 9 ram do pola pa po potrebi za dve nedelje i drugo pola otvoriti da bi med bio dostupan pcelama za prebacivanje u sredinu gde im je potrebniji... druga varijanta: podnjaca\plodiste/polunastavak pun meda ako nismo sigurni u kakvoj nam je kondiciji drustvo... pozdrav svima... molim starije kolege za misljenje...
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: sasa zivicAvgust 17, 2018, 14:14:51
Ja sam zimovao i sa 8 ramova. Nikada nisam stradao od gladi ali ima drugih problema...
da postoji problem ako je jesen topla pa pcele pobrkaju septembar i april onda opet imamo letnju pcelu u kosnici u oktobru umesto zimsku i sve uginu, a hrane ima...
U svakom tijelu potrebno je izvaditi barem jedan okvir da se dobije strujanje zraka sa strane i nema plijesnivosti. Mislim da nije dobro naslagati previše nastavaka nego što treba. Meni zimuju na polunastvaku i LR standard kao plodište. Višak medišta poslije ljeta stavim preko poklopne daske na plodište da ga počiste i poslije prvih mrazeva ide na skladištenje. Trenutno moram podbacivati i medišta ispod jer pčela nema gdje da uđe u košnicu
Ако сада храните нема потребе да се подбацује полунаставак док не захлади добро (тек тамо негде у новембру или децембру може да се подбаци). Пчеле ће у сваком случају правити венце у ЛР плодишту иако је полумедиште изнад јер је полумедиште скоро пуно.
Не треба прекидати са дохраном да би се обезбедило плодиште храном. Ово се ипак ради са пажњом да се плодиште не претрпа храном пре времена. У ту сврху је потребна процена при прегледу и одговарајући, умерени оброци хране.
Разлог зашто не подбацивати наставке рано је могућност грабежи са страдањем пчела или грабежи са одласком пчела из кошнице*. Други разлог би могао бити очекивање да ће пчеле у ЛР наставку којем је подбачен други наставак са поклопљеним медом обезбедити венце. Било је случајева да пчеле током топле јесени буду и даље марљиве јер се нађе понешто мало нектара и тако се потроши споро преношена храна (споро се преноси јер је мед поклопљен) на летње пчеле и остане без зимнице (имали су њуди оваквих случајева). Проблем је што се сматра да пчеле раде и има неког ситног уноса (који је далеко од потрошње и то је невоља) и прекину са храњењем.
Током толпих јесени и могућности да пчеле доносе и најмање количине нектара, треба наставити са храњењем (ја сам писао да то радим са посудом од 0,45 л, званом џезва :) ).
Када су рамови са непоклољеним медом, то је сасвим другачије стање и пчеле ће то брзо пренети у подигнуто плодиште. Али и то може бити невоља јер велика количина брзо ускладиштеног меда око гнезда смањује простор за легло. Због тога сам изабрао најтежи начин, а то је дуготрајна прихрана привидно малим оброцима (0,45 л).
Када се у ЛР наставку обезбеде добри венци у средишту гнезда, пчеле неће високо постављати клубе и трошиће делимично храну из подбаченог полумедишта (за које сам навео да се подбацује у зимско време). Углавном троше део хране из предњег дела. Касније, престаје потрошња хране из подбаченог полумедишта јер се клубе у хладним данима креће навише и одваја од подбачене хране. Она ће бити изузетно корисна у пролеће када добро отопли. Тада је обавезно окретање подбаченог полунаставка за 180⁰ ( о правом моменту) јер ће мед у задњем делу рамова остати нетакнут.
* Само један дан промене устаљеног рада (промена ритма паше) пре пар дана је направила метеж. Није смео да се извади рам из кошнице. Већ сутрадан се могло радити приближно добро, а два дана касније уобичајено (мој син још скида мед и при томе чисти заперке са медом између наставака и још може да се ради све док је топло и уједначено време). Када се смање температуре, а још је топло и има најситнијег уноса нектара, сваки дан са захлађењем нагони пчеле да траже храну и при томе се лако залећу у друге кошнице. Високо постављено гнездо наводи пчеле да одржавају услове у гнезду и слабо бране удаљено лето (писао сам о овоме више пута и док се некоме не деси да затекне празне кошнице са храном, а без пчела, изгледа да неће озбиљно схватати моје упозорење). Ово се дешава у доба топлих јесени и траје до пролећа, ако зими буде топлих дана који омогућавају излет пчела.
Pri pregledu društava bio sam iznenađen (i uvredjen) da skoro ništa nisu prenijele meda iz PN koji je podbačen početkom 8. mjeseca, plodišta zjape prazna (od meda) tako da ću morati prihranjivati i društva koja imaju dosta meda ali neraspoređena dobro. Ona teorija od g. Venera baš i ne pije vode svaki put. Da nisu PN u pitanju onda bi rasporedio (digao) med ručno kao što sam napravio na RV ovako sam u manjem problemu. Nadam se da neće brzo zahladiti tako da stignu to sve lagerovati i preraditi. Razmišljam čak da ako koja probije mednu kapu stavim PN iznad...
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Sasa BlagojevicSeptembar 09, 2018, 18:38:57
Ove godine sam ostavio pn iznad lr plodišta kod lr8. Pn pun dohrane i meda, na proleće da vidimo rezultate. To sam ostavio kod onih gde je i pn bio zalegan kod drugih spustio pn gde je samo izgradjeno saće a lr plodište iznad.
Накнадно стављање полумедишта („ако пробију медне капе“) не значи да ће пчеле безбедно зимовати. Иако врло дуго радим са полумедиштима, избегавам да зазимљавам кошнице са полумедиштима изнад ЛР плодишта. Није сигурно да ће прећи са клубетом у полумедиште, осим ако је ЛР плодиште потпуно без хране - још у јесен (и није сигурно да ће мед у полумедишту бити корстан за преживљавање друштва). Зато сам ради потпуно безбедног зимовања прешао на најједноставнији начин: зазимљавање у једном ЛР наставку.
Pri pregledu društava bio sam iznenađen (i uvredjen) da skoro ništa nisu prenijele meda iz PN koji je podbačen početkom 8. mjeseca, plodišta zjape prazna (od meda) tako da ću morati prihranjivati i društva koja imaju dosta meda ali neraspoređena dobro. Ona teorija od g. Venera baš i ne pije vode svaki put. Da nisu PN u pitanju onda bi rasporedio (digao) med ručno kao što sam napravio na RV ovako sam u manjem problemu. Nadam se da neće brzo zahladiti tako da stignu to sve lagerovati i preraditi. Razmišljam čak da ako koja probije mednu kapu stavim PN iznad...
Прошле године сам имао само једно друштво које је зазимљено са полумедиштем изнад ЛР наставка и две кошнице у 2 ЛР наставка. У недостатку воље (врло неугодна и болна повреда мишића трбуха, што ми је правило прблеме више од пола године), подизао сам клубе медом. Да је било „воље“, подигао бих ЛР рамове у полумедиште.
Када сумњам да ће клубе прећи у полумедиште, подижем ЛР рамове у полумедиште. Обично подижем 3 рама, а понекада и само 2 (подићи 3 рама је боље). Ову радњу не радим у септембру, већ крајем октобра или новембру (или децембру :) или јануару :) – зависно од затеченог стања).
С обзиром да ту има посла, избегавам ако могу тако што зазимљавам на једном ЛР наставку (као што рекох). Међутим, ове године ћу имати 14 таквих друштава. На осам су пуни полурамови меда који је остао од прошле године (штета да се баци :) ).
neki dan sam gledao i većina ih je prebacila med u plodište, jedna je čak prebacila sve u nastavak plodišta tako da je sve puno meda a matica zalegla polunastavak ispod. Izbacio sam jedan okvir sa medom iz sredine i ubacio prazan okvir tako da lakše pređu u taj nastavak. Trebale bi biti ove vrućine do kraja mjeseca a unosa više nema tako da će se vjerujem dobro zazimiti. Inače sve sam postavio tako da je PN na podnici pa plodište na standard nastavku onda medišta preko poklopne daske sa otvorom ili najlona sa otvorom iznad. Pčele će to očistiti i prevući dole a ujedno štitim od moljca bez kemijanja. Osa ima jako puno tako da je nemoguće sada ni vosak topiti osim možda po noći. Par nukleusa je dosta oslabilo od grabeži, to sam raspustio jer nisu imale više budućnosti. Koliko sam primjetio ove godine dosta varoe. Koristio sam Apiguard paštete sa timolom i kao da nisu odradile posao, na kraju sam morao odraditi 3 dimljenja amitrazom, što je sigurno - sigurno.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 24, 2018, 13:44:03
Iako nije temperatura oko nule i juče sam podizao krovove na par košnica. Uzimio sam društva na 9 ramova, odnosno pre dopune zimnice izbacio sam jedan ram.
Ниси написао на колико наставака си зазимио (један или два). Исто тако не разумем разлог подизања кровова. Ако имаш само збегове и хтео си да погледаш стање онда – разумем :). Само што је сада још рано да се врши процена величине клубета јер га и нема још с обзиром да је у кошници задржана топлота и пчеле су још развучене по кошници .
Стање клубета ће бити „јасно“ када температура буде близу нуле. Не очекујем да ће бити неко огромно клубе јер су се пчеле јако израдиле уносећи нектар сватовца (астера) и бршљана. За то време није било легла и изостала је бар некаква обнова количине пчела. Повремено су радиле као да је багрем – пола пчела је било ван кошнице.
Додатни проблемчић код друштава на два ЛР наставка је уношење нектара у први наставак. Како нема легла, унос је био очигледан, али ће то довести до задржавања клубета у првом наставку и ту може и да остане и касније страда (следи истресање пчела у децембру као најбоља мера). Срећа да имам само две кошнице на 2 ЛР наставка. Занимљиво је да је стање код друштава које имају подбачено полумедиште (овог пута је морало тако бити иако сам то хтео да избегнем) слично стање. Уносиле су нектар у то полумедиште, али нису нешто поправљале стање у средњим рамовима горњег ЛР наставка. Тако да ће и ту бити измене рамова током зиме (не волим погачу, али и она може бити решење ако ме здравље не послужи – када ја кажем погачу, мислим на кристалисани мед у кеси, да не буде забуне).
ПС
Вађење једног рама избегавам пре допуне зимнице. Пчеле хоће да граде саће према зиду и то треба касније равнати. Следећи разлог је ношење више хране у први наставак (углавном огромна већина пчелара зазимљава на два наставка). И трећи битан разлог је само вађење тог рама: није ми исто да ли ћу извадити рам са нешто меда па онда морам петљати да то пчеле очисте (а нису баш хтеле због каснијег уноса са сватовца) или ћу извадити прилично попуњен рам, који се може касније додати ако има неких проблема са храном (или остаје за пролеће и ројеве и „слично“).
Према стању друштава, прибојавам се да не буде као оне зиме 2016/2017, ако буде топлија зима. Укратко речено, не делују ми пчеле „изразито“ снажно и разлог је касни унос нектара и приличан рад око тога. Можда сам само мало више опрезан, али видећемо када захладни и процени се клубе.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 24, 2018, 21:11:50
Trudim se da ispratim Vašu tehnologiju pčelarenja. Nisam , i pored Vaših sugestija, uzimio na jednom nastavku. Mislio sam da pre dopune zimnice treba ukloniti jedan ram, čak sam verovao da je u skladu sa Vašim savetima. Izgleda da sam pogrešio. Međutim primetio sam da društva kojima nisam uklonio ram kao da 'razvuku' sirup po svim ramovima, dok dodati sirup društvima sa ramom manje bolje popuni ramove. Nisam primetio da lageruju u prvom nastavku. Kao što sam napisao , na Spos-ovom forumu, posmatranje stanja društva na višim temperaturama nije relevantan pokazatelj.
Немам ја никакву технологију :)...радим према виђеном стању и условима у окружењу (то би била ad hoc техника, правилно речено на новоговору :) ).
Не кажем да поглед на стање друштва при оваквим временским условима није користан. Боље је вирнути него не вирнути. Наишао сам на једно друштво које није сељено после багрема и нисам нашао мало времена да погледам последњих пет месеци шта се ту дешава. И нашао 8 рамова са трутовским леглом (пре пар дана) а сматрао сам да је јако друштво, јер је такво и било.
Развлачење сирупа по свим рамовима је прерада сирупа. Када се преради, слаже се као и сав остали мед.
Што се тиче складиштења у оба наставка, није баш увек очигледно и приметно. Једна од кошница која је на 2 ЛР наставка је почетком септембра имала прилично лепо попуњен други наставак и 6 пуних рамова легла у првом наставку. Била је врло јака и оба наставка су била препуна пчеле (неко време сам се заносио мишљу да је поделим на два друштва). Дуго је нисам гледао и пре, отприлике петнаестак дана сам погледао стање. Први наставак који је имао само легло и нешто полена је попуњен нектаром (закаснело медење сватовца и бршљана после оних киша) и ни трунке легла. Али је зато пчела сва била у првом наставку. Када се стане испред кошнице неколико минута, приметно је да је огромна количина пчеле ван и носи нектар.
То је стање када је кошница пуна пчеле (још трају летњи услови) и слаже све онако по правилу. Када се стање измени и распоред хране и положај клубета ће се променити (реч је о настављачама, да не буде забуне).
Сва прича је да у том смеру да друштво спада у критична друштва која ће остати у првом наставку током зиме.
Вађење једног рама при допуни зимнице није у складу са мојим саветима (ја сам против тога због већ наведеног раније). Тај један (или чак и два рама), вадим када је прихрана завршена и док је још топло (јер је лакше то тада одрадити док је топло него када захладити и повучеш један рам, а оно крене три за тобом). Вађење рама пре времна сам вероватно препоручивао ако има неке касне паше (обилнијег уноса) управо да се нектар (и потом мед) не складишти и у први наставак. С тим да се не ставља младо саће већ тамнији рам (или рамови) који би пчеле радо попуниле медом.
ПС
Свакако да разумем да некада не иде по намери јер се понешто уради другачије или су другачији и услови (па и другачији савети искуснијих колега) или другачији начин размишљања. Ни ја нисам зазимио ове године како сам намеравао, јер је углавном син радио на пчелињаку и направио ми урнебес. Није урадио како сам му рекао и сада нису зазимљене на једном наставку, већ је полумедиште подбачено.
Син је „другачије размишљао“ (погрешно размишљао) јер је сматрао да пчела не може да стане у један наставак и наставке после врцања рокнуо онако офрље на плодиште. На време сам му рекао да то уради како треба, а то је да стави поклопну или најлон и решетку преко ЛР плодишта и тек онда полумедишта на чишћење. Пчеле су реаговале тако што су мед складиштиле у то саће, а средишњи део ЛР наставка (који је најбитнији), остао је „танак“. Сада ја то морам да сређујем по снегу и леду (ако пре тога не цркнем :) ). Shit happens... (ако се лоше уради).
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 25, 2018, 10:39:33
Predstojeći vikend trebalo bi da iskoristim za pregled i dimljenje. Planirao sam da izbacim središnje prazne ramove i odimim društva sa dve kapi Amitraza.
И једнo мало подсећање у вези димљења, односно онако како ја радим (вероватно и са овим досађујем, али мислим да неће шкодити): наносе се само две капи и ако се деси којим случајем да на листић падне још једна, није трагедија (али, тежи се да буде само две капи). Траке се поређају једна до друге, тако да могући „погрешни“ вишак буде делимично распоређен на две траке. Ми користимо половину траке (траке су купљене и ваљда су по некаквом "стандарду"; ако се оставе дуже, мало се продужи време отварања лета - али мало :) ).
Добро је имати помагало при паљењу трака, као што су мале „крокодил“ штипаљке. Ако нема тога, користио сам лимове* направљене од лима за кровове (танак је и лако се реже). Лим није наменски направљен за димљење, већ за смањивање висине лета да не улазе глодари. Савијен је у облику „винкле“ с тим да је једна страница пуно нижа (тако лакше улази на лето). Облик „винкле“ дозвољава да се лето може затворити без последица, најлон кесом (ипак пажљиво јер трака може да спадне услед потреса). И из тога следи :): лето затварамо на минут-два најлон кесом. У супротном, много дима излази напоље и „третира пчлара“ а мање вароу (зато је и нанесено две капи и то је доза од пре 30 година коју идаље не мењам, јер је ефикасна када се лето привремено затвори). Ако је поклопна потпуно затворена, довољно је да је лето затворено мало више од минута (не треба се „ломити“ да се отворе лета, али ни чекати предуго). Траке се наравно облика крова „на две воде“.
Ради се касно после подне, али се води рачуна да већ не буде превише влаге у ваздуху. Мада сам и то решавао када се појави као проблем и користио малу плинску боцу са гориоником. Пређем преко траке пламеном, али треба знати да трака тада снажније (и брже) сагорева. Капи се наносе више на једну страну, тако да прво сагоревање не троши материју корисну за димљење против вароа.
Ради се тако да се пази са које стране дува ветар, тако да се крај димљења завршава у делу пчелињака који је „у ветар“ а не да наноси дим по вама (што значи да се почиње од оног краја пчелињака који је низ ветар – условно речено ветар јер мислим на струјање ваздуха).
*Ово је некада давно користио мој брат и мени је било смешно што се залуђује са таквим стварима...колико само нисам био у прву (и мени је требало пар деценија да схватим да је човек у праву, нарочито код пуних, дрвених подњача). Прво се лимом или пчеларским ножем провери улази ли лим слободно, да не удари у „мердевине“ од воска или нешто друго (исто важи и када се убацује само трака – не сме да удари негде, јер се може угасити).
ПС
Ако сам понешто заборавио (а вероватно јесам), нисам хтео и... нећу више :)...
Да, заборавио сам: не треба лимова колико и кошница (осим ако се не користе за смањивање висине лета). Десетак ливова би било довољно, али може и 15-20 комада (у случају да двоје раде или посао иде јако брзо - онако спонтано :) ).
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 25, 2018, 18:31:39
Ukoliko je središnji ram u gornjem nastavku prazan, radi uspešnijeg zimovanja društava, ukloniću ga.
Буди опрезан када радиш. Ако отопли прилично, могле би пчеле бити расположене да нападну друге кошнице. Не држи рамове са медом и пчелом ван кошнице него у празном наставку или још боље оплодњаку.
И пази на матице када вадиш рамове. Нека друштва знају да се сјуре на зидове и круже по зидовима кошнице. Међу њима буде и матица (ово углавном раде друштва са млађим матицама). Не би требало сада да буде тако, јер не верујем да ће пуно излетница далеко од кошница (нектарске паше више нема), али ипак пази.
Један од разлога зашто извадити један рам из кошница (свести на рам мање од укупног броја рамова) је и тај да можеш радити лакше ако се укаже прилика.
Ако је то само један рам (слабији са храном), он није проблематичан под условом да су до њега прилично пуни рамови. Проблематичан је ако је скоро потпуно празан. Ако има танак венчић и јак ћошак, не треба га дирати – али кажем ако је около све пуно (ово се дешава ако је подизан рам са леглом).
ПС
Потреба за вађењем неких рамова се може радити и на основу процене тежине наставка. Ако је наставак баш тежак, може се окренути за 180 и не дирати ништа. Углавном проценим по тежини треба ли погледати и рамове појединачно.
Због тога сам и прешао на зазимљавање на једном ЛР наставку. Да не дирам ништа превише, ако је наставак тежак. Само проверим има ли матицу и „вагнем“ наставак и то је то. Наравно, ако видим да претеже на предњу страну то је знак да је више меда назад (што је углавном правило) и окренем га за 180.
Иначе, ја такве радове одлажем за касније (па и крај децембра или чак и јануар, наравно пратим стање до тада тамо где сматрам да је критично и процењујем услове када се и шта може урадити). Нека их у првом наставку и нека троше то што имају у том наставку. Бар нека потроше отворени мед који је тежи за чување (упије влагу).
Када дође време, проверим шта је сигурно прешло у други наставак и ту не дирам ништа (али проверавам касније – једна ми се прошле зиме вратила у први наставак и ту и остала). Оне које су остале у првом наставку средим тако што заменим места наставцима и све из празнијег наставка истресем у један наставак и ту више нема шта да се ради. Не мора се истресати пчела ако има бар мало легла – подигнем тај један рам (без обзира што је празан) међу рамове који су крцати медом и то је најлакше...али често не буде легла баш када треба.
Ако се деси да се појави легло на више рамова (у случају врло благе зиме) опет подижем легло у други наставак, али тада је храна даље од легла (ако је то нпр. на 3 рама легла) и ту мора погача (кристалисани мед)...све док не буде потпуно безбедно. У легло не рачунам јаја и тај рам не иде горе (осим ако није на само једном раму јер то легло привлачи пчеле у други наставак).
И код једног мањег броја кошница где је слабији центар сада не дирам ништа. Имају венчиће и непоклопљени мед. Знам да ће бити проблематичне, тамо негде крајем јануара и мењаћу рамове у сред зиме (али на време – што значи почетком јануара). Наравно, народ избегава рад током зиме и ово не мораш схватити озбиљно (мада ја то озбиљно радим).
Важна напомена је да се ово ради код неколико критичних друштава, али је још важније да се може десити и да се мора радити и на већем броју друштава. Или чекати да страдају.
Ако је немогуће радити (врло лоше време, опет би морало заменити места наставцима и „погачарити до бесвести“). Боље него да оде пола пчелињака.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 26, 2018, 13:47:24
Virnem čisto da prebrojim ulice zaposednute pčelama, znam da ste pisali da je najbolje pogledate oko 0 stepeni po Celzijusu. Na oko 9 stepeni jutros pčele su od 5 do 7 ulica. >:(
Па добро не мора баш да буде 0⁰С. Довољно је неколико хладнијих дана и температуре пар степени изнад нуле. Битно је да се околина која ће бити ван клубета охлади и пчеле повуку у клубе. Наравно, стање ће бити јасније када је нула или минус.
Сада гледати колико има улица није толико битно. Битно је омогућити да се касније може нешто урадити касније (ако се мора). То што има пуно колега који говоре да се ништа не дира нека ти не буде мерило! (мада не наређујем :), јер је свако господар своје судбине :) ). Ипак је и ова јесен (и крај лета, али и време пре тога) таква да је нанела више штете више него користи.
Радио сам данас мало на пчелињаку. Друштва која су била гиганти су се свела на једва просечна друштва (чак и слаба, може се рећи). То је последица закаснелог уноса са сватовца (астера) и бршљана. Са вароом нема везе јер је није било у мери да ослаби друштва. Само у једној где сам мењао белу матицу било је на једном раму мало легла. Али на први поглед завара, јер делује да је наставак крцат пчелама (све улице су попуњене када се отвори кошница :) али бочне улице нису нешто када се подигне рам).
Основно јесте оно што си намерио, а то је да се погледа каква је средина у којој ће бити клубе. Завара тежина наставка и то врло неугодно. Син ми је скренуо пажњу на пар друштава да се мора додати полумедиште (зазимљавам их тако што подижем 3 ЛР рама у полумедиште). Када сам погледао почетком октобра та друшва, прво са вагнуо наставак и делује да је тежак. И јесте тежак, али по боковима. Ту је 6 крцатих рамова и пчеле нису могле да шире легло по боковима, али су средња 4 са венчићима. Било би врло лоше да тако зазиме. Сутра сређујем последње две које су критичне.
Код осталих, понеки средњи рам мењам тек током зиме. Написао сам зашто (да потроше непоклопљен мед). Битно је да извадим један рам сада да ту каснију замену празнијих рамова урадим у за један минут (ту замену рама или рамова – зависно од стања).
ПС
Као што сам рекао, пази јер се пчеле залећу у кошницу чим се отвори. Мора бити наставак заштићен одоздо и одозго. Тек око пола пет су престале да круже, али је оса било прилично (у суштини, баш ме брига за осе). Ипак је топло и нема више онога као за време медења сватовца када су се пчеле понашале као у багрему – ни једна не долази ни близу извађеног рама (рам који се вади први држим у четворорамном оплодњаку сада, а тада и није морало, али сам исто радио).
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 26, 2018, 21:06:21
Zaustavi me pčelar ovdašnji pita kakva je situacija u košnicama i ja mu odgovorio kao što sam i napisao. On mi odgovori da su kod njega krcati nastavci pčelama. Ps nikada od mene pčelar neće biti :)
Тај је вероватно и још врцао између 50 и 100 кила сунцокрета...минимум.
Сети се да су ти и искусни (колико се сећам, а можда се лоше сећам) саветовали и да селиш на сунцокрет на јадној и никаквој земљи у условима невероватне суше. Понекада људи погрешно процене :).
Гледај свој посао, пусти шта ко прича. Никако не искључујем да микроклиматски услови могу утицати да буде разлике у бројности друштава. Али, сачекајмо зиму и потом пролеће...
Zar nije sada malo prekasno za dimljenje? Mislim, pčele su već lagano uklubljene i što je najvažnije varoa je vjerovatno već napravila štetu na zimskoj pčeli. Ova godina je malo specifična jer je legla bilo relativno dosta kasno, ja sam dimljenje obavio sredinom 9. mjeseca ivaroe je bilo relativno dosta. Prošlih godina je to obično bilo kontrolno dimljenje pa ako ima 30ak varoa dalje ne dimim ali ove godine sam neka društva morao dimiti čak 5 puta jer je varoa sipala (nisam brojao ali preko 100-150 je sigurno bilo po tretmanu), sad čekam kraj 11. mjeseca pa ću odraditi oksalnu standardno
Митак (амитраз), не користим на други начин осим 2 касна димљења.
Заштиту друштава смо урадили раније (надам се сви пчелари). Ни један препарат (или било који други назив, али никако „лек“) не обара сву вароу. Престанком легла се скине још понешто варое.
Димљење крајем године (или почетком наредне – у јануару) је корисно јер се митак тада најбоље покаже (најефикаснији је јер нема легла). Могућа је појава касног легла (што је ове године мало вероватно, али није искључено) може довести до тога да и оксална не одради добро.
Запалити једну (или две траке) је много мање штетно него тровање преко целе године. Без одјека и трунке критике и даље остају поступци пчелара који третирају одмах после багрема (у том смислу готово потпуно сам сигуран да кркну понешто хемије и пре багрема). Потом следи супер-стрипс опет серија димљења...и на крају: види како ја скидам прополис у септембру ико сам третирао свим и свачим.
Мада ја ову твоју примедбу нисам схватио као критику, да буде јасније. Не користим оксалну и нечим треба оборити вароу које основно средство третирања није оборило. Последње четири године смо вратили такву праксу као редовну (два третмана у јесен, од којих други може бити чак и јануару).
Надам се да је јасно да се не никако не ради о некој серији третмана.
ПС
Ако бих дошао до приче да после силне хемије користим оксалну јер је то „ин“ било би ме срамота (јер, веруј ми да ово многи раде – или не раде него причају да раде да делује „еколошки“). Ако неко сматра добрим и ефикасним, онда немам никакве замерке. Ево, ти си лепо и поштено написао да си димио у серијама и чекаш оксалну. Има признатих стручњака који говоре о „природном“ приступу пчелама, а користе тоне погача ТОКОМ ЛЕТА или сада нпр. шикну летвице (које ће свакако остати до првог пролећног прегледа у кошници иако су пре тих летвица биле друге). Хвала, не треба а будем такав „стручњак“...и на срећу, нисам.
Obično napravim samo kontrolu sa amitrazom ali ove godine je bilo mnogo varoe tako da sam ju morao rušiti. Oksalnu također radim da budem siguran da ulazim "čist" u novu sezonu
О томе не треба расправљати да у случају најезде варое треба деловати на сваки могући начин. И може се рећи да је то исправно. Не треба постављати „филозофска“ питања: зашто ниси мрављом и остало. Из различитих разлога је или немогуће или опасно користити нешто друго (не мислим само по пчеле, него и по пчелара).
Исто тако ми запалимо по једну траку са две капи митака крајем године и резултати су добри. И то се чак не може са сигурношћу рећи јер се деси да понека и тада има легла и остане варое, довољно да се много намножи (писао сам већ да сам наишао на друштво које је имало неколико хиљада вароа).
Занимљиво је да је ти друштво после багрема све време било код куће и да сам могао да третирам али нисам то урадио (код куће обично задржавам 40 друштава и нешто помоћних друштава – наравно и оплодњаке). А нисам третирао јер ми је целе године „душа у носу“ (мада је то споредно – главно је да и не размишљам о третману у време после багрема). Тек недавно кажем Биљи да сам испао креле, јер имам скоро 2 кг тимола и могао сам извршити безбедан третман. Да сам радио по неколико кошница дневно, урадио бих све за мање од 10 дана...али то је начин размишљања – ништа третман док се може врцати мед. Многи међутим виде само мед и онда трк да се шикну неке отровне хемикалије (иако после тога следи још врцања). И то без обзира има ли или нема варое.
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 29, 2018, 12:19:41
Jak vetar mi nije dozvolio da za vikend pregledam društva.
Mislim da više neću koristiti preparate na bazi timola. Ove godine koristio paštete Apiguard i medišta mi se još osjete na timol (a prilično sumnjam da je nešto i rušio varou). Tretman predugo traje, ne mogu u to vrijeme ni propolis skupljati da mi ne povuče miris timola. Najvjerovatnije ću se vratiti na Herbastrip. Na internetu sam našao da neki pčelari namaču špagice amitrazom koji kupe u veterinarskoj (zaštita peradi od nametnika), puste da se osuše i tako stavljaju u plodište. Do sada sam koristio i pregrađeni okvir kao građevnjak. Dva takva okvira podjeljena horizontalno na pola gdje je gornji dio SO a ispod "muški" dio za rezanje i rezao naizmjence jedan pa drugi. Koliko sam zapazio nema neke varoe u trutovskom leglu, sad ili je onda još nije bilo ili smo "selektirali" varou kojoj se ne ide u trutovsko leglo. Ako ništa drugo ne kvare mi satne osnove sa trutovskim leglom a dobije se nešto i voska
Naslov: Odg: Zazimljavanje LR košnice
Poruka od: Edi DarušiOktobar 31, 2018, 17:29:33
Recimo namesto Herbe i sl. ako bih na letvice nakapao Amitraz i dodao u plodište nakon skidanja medišnih nastavaka da li bi valjalo?
Mislim da više neću koristiti preparate na bazi timola. Ove godine koristio paštete Apiguard i medišta mi se još osjete na timol (a prilično sumnjam da je nešto i rušio varou). Tretman predugo traje, ne mogu u to vrijeme ni propolis skupljati da mi ne povuče miris timola. Najvjerovatnije ću se vratiti na Herbastrip. Na internetu sam našao da neki pčelari namaču špagice amitrazom koji kupe u veterinarskoj (zaštita peradi od nametnika), puste da se osuše i tako stavljaju u plodište. Do sada sam koristio i pregrađeni okvir kao građevnjak. Dva takva okvira podjeljena horizontalno na pola gdje je gornji dio SO a ispod "muški" dio za rezanje i rezao naizmjence jedan pa drugi. Koliko sam zapazio nema neke varoe u trutovskom leglu, sad ili je onda još nije bilo ili smo "selektirali" varou kojoj se ne ide u trutovsko leglo. Ako ništa drugo ne kvare mi satne osnove sa trutovskim leglom a dobije se nešto i voska
Recimo namesto Herbe i sl. ako bih na letvice nakapao Amitraz i dodao u plodište nakon skidanja medišnih nastavaka da li bi valjalo?
Са тим се не бих играо.
Није лоше прочитати и текст који је написао Јово Кантар за Пчелар (http://spos.info/wp-content/uploads/2015/11/%D0%90%D0%9C%D0%98%D0%A2%D0%A0%D0%90%D0%97-%D0%97%D0%90-%D0%98-%D0%9F%D0%A0%D0%9E%D0%A2%D0%98%D0%92.pdf).
Мењати примену нечега на основу трeнутног неуспеха, при чему се не улази у природу неуспеха, јако је лоше.
ПС
Ових дана је јака „јавна расправа“ buckfast vs carnica (форум СПОС). Ако се не узму у обзир неке околности, може се сматрати да стање „хитно“ мора поправљати тако што би нашу „лошу“ пчелу требало поправити...то даје замах људима који би то искористили у своју корист. Колико штете то може нанети, није битно.
Међутим, заборави се топла зима, снег који је пао крајем марта, што је утицало на медење багрема (и јака кoшава у време цветања багрема) или кише које су пратиле развој сунцокрета, што је утицало на медење. Пратио сам редовно форум Пољоинфо и могло се приметити да сунцокрет одједном сазри за пар дана (и то прилично рано сазри). Ако се нпр. познаје „материја“ (са пчеларског гледишта), сунцокрет је издржљива биљка и сеје се често на тешким земљиштима. Само што слабо подноси велике количине кише. Мислим, није да не подноси, него слабо подноси штеточине које се тада развијају („микро и макро организми“ :) ).
Такав сунцокрет слабије меди (писано је о овоме одавно и то у Пчелару). Слично је било и прошле године. Стајао сам поред парцеле од 200 хектара и тешко да се могла видети и једна пчела на цветовима (сетимо се да је била опака суша).
Тако да није пчела заслужна за „местимично“ лошије резултате.
Исто је са препаратима против варое. Околности могу битно утицати на лошије дејство. Паметније је открити разлог лошијег дејства, а не одмах повећавати дозу или трагати за другачијом применом која је несигурнија или опаснија.
Овај текст Јове Кантара сам објавио на овом форуму још пре две године у теми " Амитраз - за и против ". На жалост ту тему ретко ко погледа а требао би . Лично знам неколицину по стажу старијих пчелара који су годинама користили амитраз а након тог текста одустали .
ja bih dodao i ovo, prilikom vadjenja "superstrip" letvica iz košnica, može se jasno osetiti miris mitaka na istim. identičan je mirisu mitaka iz bočice, kojom se nakapavaju listići za dimljenje. Možemo li biti sigurni, da korišćenjem ovog sredstva protiv varoe, ne unosimo amitraz u košnicu?
Текст Јове Кантара сам линковао у нади да ће неко приметити да се слабо наводи начин примене (или ја нисам добро уочио). Спомињу се аеросоли и метаболити амитраза и сматрао сам да ће момци који сматрају да је можда добро користити амитраз у таквом облику (наношење на летвице или „шпаге“) запазити да је непоуздан и опасан за примену. Наводи се и година када је таква употреба промовисана, када се тако масовније радило и исто тако пчеле масовно страдале.
Амитраз је нестабилан, што претпостављам значи убрзано распадање на метаболите који су јако опасни. То распадање у метаболите (...„метаболити су део деградације и елимиације једињења“) се вероватно односи на амитраз којим се прска, накапава или на сличан начин користи амитраз.
Шта се добија сагоревањем, немам појма, али мислим да се не добија исто. Амитраз свакако није нешто много добро, нарочито када се претерује са употребом, али мало је сазнања шта се добија сагоревањем (када кажем мало је сазнања, мислим на себе јер ја немам таквих сазнања) и какве су последице, колико се задржва у воску итд.
Тиме не мислим да треба до бесвсести задимљавати (при томе је она „делатност“ са топовима катастрофална, како то изгледа). Али урадити то у касну јесен са једним или два задимљавања (паљење траке са малом количином амитраза - 2 капи) није толико штетно да доводи до катастрофалног загађивања унутрашњости кошнице. Уз то, тада је на кошници само плодиште, нема градње воска итд.
ja bih dodao i ovo, prilikom vadjenja "superstrip" letvica iz košnica, može se jasno osetiti miris mitaka na istim. identičan je mirisu mitaka iz bočice, kojom se nakapavaju listići za dimljenje. Možemo li biti sigurni, da korišćenjem ovog sredstva protiv varoe, ne unosimo amitraz u košnicu?
Мислим да је тешко на тај начин проценити да је амитраз на летвицама (уместо кумафоса) чулом мириса. Таковом размишљању доприносе шпекулације да је у Херба стрипу пронађен амитраз па се сматра да је то исто тако и код Супер стрипа (требало би да је исти произвиђач).
Подсећа ме на ону играрију са Аргус расом (који иначе познајем само са слике), када је испитивање рађено ван граница Србије. Исто тако је и Херба стрип неким случајем „анализиран“ ван граница Србије. Тако нико не може сносити последице ако удари у пропаганду, јер се позива на нешто што је објављено. Сад'...што то није контролисано по прописима и законима Републике Србије нема везе.
Убеђен сам да је ту неко дао неку кинту (корупција као редован спорт у Србији), да сатре конкуренцију. можете да погађате ко је то :) (мислим ко је дао кинту и коме).
Vezano uz prijašnji post, navodno amitraz nije toliko štetan koliko otapalo u kojem je rastvoren. Tako da ono što se osjeti na svim tim preparatima je vjerovatno otapalo te aktivne tvari... moje mišljenje, moguće da griješim.
A sada dio mog problema: na sva društva sam stavio medišta u pn iznad poklopne daske računajući da će ih očistiti i prenijeti ispod u plodište. I jesu sva osim jednog koje nije prenijelo ništa (mislim da su čak odvukle i gore u pn i zatvorile kompletno). Na tom društvu su pčele već na satonošama i sad sam u dilemi dali da im dajem okvir sa medož na satonoše i mijenjam kako potroše ili da stavim pn kompletno sa medom?