Metod Blinova je preslaganje ramova sa leglom u utopljeni odeljak. Koristi se samo kod
slabih zdravih društava. Prvi put sam o ovakvom načinu razvoja slabih pčelinjih društava pročitao u „kalendaru“-knjizi Ljubena Radojeva. Naziv knjige je Kalendarski pčelarski priručnik. Ovo je odlična knjiga (i jedina koju imam, a odavno ne znam gde je
).
Metod Blinova sam primenjivao odavno, dok sam razvijao pčelinjak. Procentualni razvoj legla koji navodi Radojev (uvećan za 50-80%) po meni ne znači ništa. Ovakve stvari mi liče na vrstu špekulacije. Ne doživljavam spašavanje pčela koje su podvrgnute potpunom
oporavku društvima koje treba razvijati do „neslućenih“ razmera i stanja proizvodnog društva. Cilj je da se društva
oporave, a to je dobro odgajeno leglo i dobro hranjena i neiscrpljene pčela, koje će se približiti stanju jedinki u rojevom nagonu. Pri tome, brojnost pčela u prostoru obezbeđuje dobru osnovu zdravlja društva. I za društva uobičajene snage (i jaka društva) kažem da se u nekoliko navrata u toku godine nalaze u stanju oporavka. Kod slabih i vrlo slabih društava oporavak, kao suština ovog metoda je izražen. I predavači koji prenose ovaj metod skoro od slova do slova, kako je u navedenoj knjizi napisano bi trebalo da obrate pažnju na to.
Naravno ima i „velikih“ pčelara koji, kao i ostale stvari olako zaborave svoje početke olako mogu slične radnje smatrati nepotrebnim. To me podseća na jednog kolegu, koji je u „zanosu“ svoje veličine jednom početniku zamerio što nema višak nekoliko nastavaka, a ovaj tek nabavio dve-tri košnice i ne zna šta sve treba da ima i radi.
Postupak koji sam sprovodio je prebacivanje,
samo ramova sa leglom u predviđeni odeljak. Nekada tu bude samo 3 ili 4 rama. Kažem da sam, u proveri mogućnost ovog metoda, svodio „društva“ i na dva rama u odeljku (to na prvi pogled izgleda jadno u odnosu na ceo nastavak, ali je puno pčela u tom prostoru i daje dobar rezultat). Nisam vršio dodatno utopljavanje nekim materijalom, bočno. Oslanjao sam se na to da će pčele vrlo dobro održavati mikroklimu u prostoru. Obično su ramovi na kojima je leglo sa malo hrane ili gotovo bez hrane. Dodavao sam im kristalisani med direktno na satonoše. Prostor sam odozgo zaštitio najlonskom folijom. Cilj je bio da pčele okruže leglo polenom. I to sam uglavnom i postizao. Takođe, trebalo je sprečiti pčele da se šire bočno sa leglom i treba težiti tome da ih ima što više u malom prostoru.
Kada pčele popune ćelije do legla sa polenom, na neko vreme prestaje širenje legla. Ako se prihranom medom (dodatim na satonoše ili prenošenjem iz drugog dela izvan pregrade), sve ćelije su popunjene i smanjuje se rad pčela. Ritam dodavanja ramova za novo leglo je proizvoljan i uvek sam govorio da je bolje malo zakasniti, nego pre vremena proširiti prostor dodavanjem rama. Može se dodati ram iz drugog odeljka, ali bi bilo bolje da je malo zagrejan, ako se radi po nešto hladnijem vremenu (ali nije neophodno). Ram se može poprskati toplim sirupom. Ram se ubacuje tek kada se vidi obilje pčela, tj. kada se izleže više pčela i to se proverava po toplom vremenu, kada ima i izletnica napolju. Preterano i prerano proširenje u nekoj meri obesmišljava metod. Ovo je vrlo jednostavno za opušteni rad i ne treba često biti na pčelinjaku. Ništa se neće desiti, ako sve do jedne ćelije budu popunjene leglom, nektarom i polenom. To će svako zaključiti uz malo prakse. Ovde se ne posmatra nosivost i mogućnosti matice. Ako zaleže i ceo dodati ram, treba vremena da se to leglo odgaji, a za to vreme se troši i hrana. Med sa druge strane pregrade nisam otklapao.
Zašto mislim treba ranije pripremiti slabo društvo? To bi bilo vreme početka cvetanja drena. Što znači, znatno ranije od cvetanja džanarike. Ako pčele donesu više polena, moraju se i ti ramovi satviti unutar odeljka za leglo. U slučaju da ima ramova sa polenom koji ostaju van gnezda, taj polen se može pokvariti. Zato je bolje da polen bude svuda oko legla, što pčele inače teže da urade, naročito u slabom društvu.
Opasnost od grabeži je minimalna, odnosno ne postoji, ako se radi po pravilu. Pčele u proleće i nisu sklone grabeži (ako je pre toga nije bilo na pčelinjaku). Ako se neko odluči da otklopi nešto meda, neka to bude vrlo mala površina i na ramu do samog odeljka.
Leto je na strani odeljka i može se jednostavno uraditi stavljanjem obične letvice bez proreza (ako se koristi regulator). Letvica je kraća od dužine regulatora za oko 20 mm.
Pregrada treba da bude jednostavna, četvrtastog oblika, tj. bez uški koje bi se oslanjale na prednje stranice košnice. To bi bio i uzak prolaz kroz koji se ne gubi previše toplote, a pčele mogu ulaziti u susedni odeljak sa medom.
PS
Sređujem podatke današnjeg rada na pčelinjaku i nisam nešto "sistematizovao" ovaj tekst. Mada mislim da se može zaključiti šta je sve potrebno pripremiti i redosled radova. Smatrao sam da je dobro da iznesem svoj stav o ovom metodu i objasnim zašto neke stvari treba uraditi.
